SAN NOCNOG CUVARA

To je vec agresija
Ta autosugestija
To je strasna opsesija

Dugo se vec przim
Predugo me vec zulja
I koza i zelja
A ti si tako stabilna i svoja
Sramota me od drugova
I prijatelja
Strah me saznace ona moja
I koliko cu jos dugo
Moci da izdrzim

Na posti drugog grada
Ubacicu pismo za tebe
Sastavicu ga slovima isecenim
Iz novinskih clanaka
Da me ne prepoznas po rukopisu
U njemu cu ti napisati sve
I sta me boli
I cemu se nadam
I o svom ambisu

Pisacu ti SMS-ove
Sa skrivenim brojem
Da ne prepoznas
Sve moje paranoje
Koje me jos bude
Sa istim nespokojem

U trecoj smeni
Kad nikoga nema
Pazeci da me ne osujete
Oni nasi
Iz “zelene sekcije”
Nabracu najlepse pupoljke ruza
Ispred nase direkcije
I ostavicu ih na tvom radnom stolu
Sa sifrom na vizitkarti
Tako da me neces prepoznati
I onda cu strepeti za oboje
Iscekujuci reakcije tvoje

I niko nece znati
Da sam to bio ja
Ali me polako stra’
Da ti vec nesto znas
Ali strpljivo cekas
Da se sa svojim strahom izborim
Da se otvorim
I da te iznenadim prvim korakom
To ce sad malo teze ici
Sa starim vukom
Osobenjakom
Sa vec otrcanom frazom
I olinjalom dlakom

 

[srna4]

Samo se ti hrabri !

 

[gagili48]

divna pesma...budi hrabriji!!!

 

[petrana]