sto me ne ubije to me ojaca

Listajuci dnevnik s pocetka devedesetih pocese da mi naviru secanja.Valjda i danasnji sumorni dan doprinosi tome da preturam po zaboravljenim budzacima uspomena.Naviru pred oci dragi likovi od kojih neki i nisu medju zivima i shvatam da ustvari nikad ne prestaje da boli...Pitam se da nije bilo onako kako je bilo da li bih sad sedela ovde ili bi me zivot odveo na neku drugu stranu...
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top