Uh... kako me je rastužilo...
Umro je jedan tata. I jedan deda. Neko ko je bio voljen i potreban.
Oči su mi pune suza. Znam kako to boli. I želim da imam moć da ga bar malo, malčice ublažim... Ali ne mogu. Ne znam.
Ne znam ni kako da se borim sa ovim svojim... sada već uveliko „punoletnim“. Tatu nemam više od 19 godina. Ne, neću i ne mogu da se sećam tih prvih dana. Samo znam da vremenom sve dođe na svoje, da se svi vratimo nekim svojim životima i sve nekako ide... Promeni se, prilagodi, ali život ide. Jedino što ostaje to je taj tupi bol, osećaj praznine koji nema šta i nema ko da popuni. Nekad se sasvim umiri, nekad se probudi i oseća svom snagom... Jedino što godine promene, je sposobnost da se sa tim živi. Normalno. Ili, bar, skoro normalno...
Setnu radost bude mali anđelčići koji nose njegove gene, kada učine nešto što je bilo karakteristično za njega, kada naprave „njegov“ pokret, kada u njihovim okicama uhvatimo „njegov“ pogled, kada shvatimo da smo srećni što smo ga imali i dobijemo (još jednu) potvrdu da je njegov život imao smisla...
Umro je jedan tata. I jedan deda. Neko ko je bio voljen i potreban.
Oči su mi pune suza. Znam kako to boli. I želim da imam moć da ga bar malo, malčice ublažim... Ali ne mogu. Ne znam.
Ne znam ni kako da se borim sa ovim svojim... sada već uveliko „punoletnim“. Tatu nemam više od 19 godina. Ne, neću i ne mogu da se sećam tih prvih dana. Samo znam da vremenom sve dođe na svoje, da se svi vratimo nekim svojim životima i sve nekako ide... Promeni se, prilagodi, ali život ide. Jedino što ostaje to je taj tupi bol, osećaj praznine koji nema šta i nema ko da popuni. Nekad se sasvim umiri, nekad se probudi i oseća svom snagom... Jedino što godine promene, je sposobnost da se sa tim živi. Normalno. Ili, bar, skoro normalno...
Setnu radost bude mali anđelčići koji nose njegove gene, kada učine nešto što je bilo karakteristično za njega, kada naprave „njegov“ pokret, kada u njihovim okicama uhvatimo „njegov“ pogled, kada shvatimo da smo srećni što smo ga imali i dobijemo (još jednu) potvrdu da je njegov život imao smisla...
.......
