Нема ствари коју људи чешће употребаљаву у својим размишљањима, па и у својим страховима од речи "ништа". Или пре рођења био сам ништа и после смрти бићу ништа. Или било је ништа па је био Биг Бенг итд. Ово је потпуно погрешно, а појам ништа јесте један квазипојам, једна псеудоидеја. Указивањем на потпуну празност појма ништа бавио се већ Платон у Софисту, али је тек Бергсон у својој Стваралачкој еволуцији дефинтивно разоткрио сву немогућност и противуречност тог појма.
Када употребимо неки појам морамо бити у стању исти дефинисати, анализирати, замислити га сликовито маштом или схватити појмовно разумом. Али шта мислимо када чујемо реч ”ништа„ ? Када чујемо ту реч не можемо замислити нешто јер ако нешто под тим појмом будемо мислили, онда то неће бити ништа. Па шта онда мислимо када чујемо ту реч?
Ако даље кажемо да под тим појмом не запажамо никакву слику већ идеју радње која се састоји у томе да у мислима замислимо једну јабуку рецимо а онда замислимо да је нема. Ту операцију онда проширујемо на све остале ствари и тако ћемо доћи до идеје ”ништа„ као крајње границе. Ово је такође заблуда јер свако уклањање је у ствари замена. Није могуће уклонити неки опажај и добити тиме ”ништа„ већ на место њега морамо замислити нешто па макар то било и ”празно оивичено граничним линијама„ или једна врста ствари, како каже Бергсон.
Затим постоје примедбе да је довољно ставити речцу ”не„ испред нечега и тако га негирати, али како објашњава Бергсон, то уствари значи не мислити тиме ”ништа„ већ парадоксално поставити као опозит онога што негирамо целокупну стварност уопште, са којим је оно што негирамо несагласно итд.итд.
Остаје још једно:
Немојте само рећи да појам ”ништа„ замишљате као црну боју или ништа =црно око мене.
Ма колико било смешно овако многи замишљају ”ништа„. Ако поставиш црну боју поставио си један опажај, замислио си простор обојен у црно,поставио си објекат испред тебе, а са њим и субјекат. Дефинитивно си замислио нешто, а не ништа.
Ако разумемо да је реч ништа квазиидеја, псеудопојам, онда ће нам бити јасно да није било ништа, па свест, већ је увек нешто било. Нешто нашој свести сада несхватиљиво, значи трасцендентно. Дакле шта сам био пре рођења, не знам нити могу знати, то је трансцендентно питање, изван могућности људског сазнања. Метафизичка суштина, трансцендентна егзистенција која не може ући у форме опажања разума али која такође не може добити ни атрибут "ништа".
Анализа појма "ништа" вс, појма "јабука
ЈАБУКА = црвено, округло, расте на дрвету, садржи семенке итд.
НИШТА = уста која испуштају звучне вибрације, при чему чујемо звукове слова "Н", " И", "Ш", " Т", "А".
Појам НИШТА у својој сфери садржи само звук. Ако кажеш после смрти је ништа, или немам свест, изрекао си речи, звучне вибрације. Под тим речима нити ишта можемо опазити, нити мислити, нити осетити. Дакле уместо ништа или немам свест треба рећи: трансцендентно или изван могућности људског сазнања, или зен ћутање је наприкладнији одговор, а ако опет кажеш ништа, са илузијом да то нешто значи, да под том речју нешто можемо мислити или осетити, нећеш бити у праву.
Ја сам онај који јесам...данас и увек.
Многи када се баве питањем ништа покушавају да себи питање непостојања објасне посредно, уз помоћ опажаја и мишљења на темељу квантне физике или релативности а оно на шта се ја позивам јесте непосредно искуство. Сигурно се свако бар једном у свом животу запитао, "Ево ја јесам, ја живим". А онда му је сигурно пало на памет, а шта ће бити са овим "ја јесам" када за пар минута, дана, месеца, година, пар деценија сигурно моје тело нестане? Дакле шта ће бити са оним ја јесам. Ткз. "сирови здрав разум" рећи ће: "Ја сада јесам али када умрем, после мене као субјективно осећање биће ништа. Управо у томе јесте проблем. Јер осећање звано "ништа" не постоји. Ништа је празна реч. Под том речју нико никада није мислио било шта осим речи. На основу тога оно ја јесам никада не може бити ништа, већ нешто, а то нешто док смо живи вероватно никада нећемо спознати . Оно је прекривено "велом маје".
Апсолутна природа субјективног
Оно што је овде интересантно није посматрање спољњег света већ унутрашњег. Требамо се запитати да ли осећање ја јесам може бити ништа (што је као што видимо, само празна реч). Или данас је "ја јесам", после смрти је нешто друго, нама непознато, али из "ја јесам" проистекло. Јер оно што је овде важно, јесте да не можемо осетити ништа, да ништа ,када је наша субјективна егзистенција у питању, нема никакво значење. Мислим да разоткривање ништа као псеудопојма открива апсолутну природу оног субјективног.
ЦРНО
Да ли је црно осећај попут свих осталих? Јесте, и то позитиван осећај у духу, потпуно равноправан са осталим осећајима. Проблем позитивних идеја са негативним узроцима, разматрао је Џон Лок у "Огледима о људском разуму". Он је рекао да свако може да види да сенка коју тело баца иако је одсуство светлости итекако је позитиван осет. Јер ја могу да покажем на нечију сенку као на нешто постојеће (реалан осећај црног ) а не као одуство нечега, у овом случају одсуство светлости.
Ево како је то Лок објаснио:
Дакле ако ово применимо на тему видећемо да "ништа" не можемо описати као црнило. Када затворимо очи немамо више додир са светлошћу али имамо итекако позитиван осећај црног. Имамо шта више и поделу на субјекат и објекат јер када затворимо очи или када будемо у неком мрклом мраку опет имамо субјект сазнања (ЈА) и објекат (осећај црног). Али пошто црно није опажај већ осећај (афекција воље) овде долази до мешања субјекта и објекта као што долази при сваком опажању воље. Али то укидање основне поделе није потпуно већ само делимично наслућено. То је управо оно што је Шопенхауер назвао "чудо", али овим смо просилрили тему у другом смеру. Остаје дакле чињеница да са нестанком интелекта после смрти нестаје свега па и ЦРНОГ око мене, а шта остаје не знамо. Остаје нешто трансцендентно , потпуно несхватљиво а када кажемо бива "ништа" рекли смо реч без икаквог значења (јер ништа не можемо нити опазити нити мислити).. Дакле не ништа већ трансцендентно (изван могућности сазнања).
Како размишљати о "НИШТА" ?
Просто осећам научни метод у размишљању оних који се питају "шта се дешава после смрти". Онај научни метод који су нам усадили у школе у раном детињству , а који нас затвара за размишљања која погађају у суштину. Дакле пусти објекте, опажаје у простору, и размишљања шта се дешава са њима после наше смрти. Та тема је тема Корелативности субјекта и објекта (има је на овом блогу) и она итекако има шта да каже о томе. Али када је ништа питање, онда занемари таква размишљања и обрати пажњу само на сопствену свест. Ти сада јеси, имаш опажаје, мисли, неисказиво осећање недељиве целине твоје прошлости, које можеш описати речима ја јесам ..ја живим. Шта бива са тим "ја јесам" после смрти ? Сви ће ти рећи после смрти за тебе је ништа. Али реч "ништа" нема никаквог значења. Једино значење те речи јесте у звуку, у словима, у устима која изговарају гласове "н.и.ш.т.а" . То је исто као да си рекао тралала. Значи шта је после смрти као субјективан осећај за мене лично, независно од објективног света, не знам. Тај осећај није трлаала (или ништа, свеједно како ћемо рећи) већ нешто, нешто нама данас толико неспознатљиво да једино можемо рећи "трансцендентна врста егзистенције" и ту мишљење стаје.
https://forum.krstarica.com/threads/nista.259411/
Када употребимо неки појам морамо бити у стању исти дефинисати, анализирати, замислити га сликовито маштом или схватити појмовно разумом. Али шта мислимо када чујемо реч ”ништа„ ? Када чујемо ту реч не можемо замислити нешто јер ако нешто под тим појмом будемо мислили, онда то неће бити ништа. Па шта онда мислимо када чујемо ту реч?
Ако даље кажемо да под тим појмом не запажамо никакву слику већ идеју радње која се састоји у томе да у мислима замислимо једну јабуку рецимо а онда замислимо да је нема. Ту операцију онда проширујемо на све остале ствари и тако ћемо доћи до идеје ”ништа„ као крајње границе. Ово је такође заблуда јер свако уклањање је у ствари замена. Није могуће уклонити неки опажај и добити тиме ”ништа„ већ на место њега морамо замислити нешто па макар то било и ”празно оивичено граничним линијама„ или једна врста ствари, како каже Бергсон.
Затим постоје примедбе да је довољно ставити речцу ”не„ испред нечега и тако га негирати, али како објашњава Бергсон, то уствари значи не мислити тиме ”ништа„ већ парадоксално поставити као опозит онога што негирамо целокупну стварност уопште, са којим је оно што негирамо несагласно итд.итд.
Остаје још једно:
Немојте само рећи да појам ”ништа„ замишљате као црну боју или ништа =црно око мене.
Ма колико било смешно овако многи замишљају ”ништа„. Ако поставиш црну боју поставио си један опажај, замислио си простор обојен у црно,поставио си објекат испред тебе, а са њим и субјекат. Дефинитивно си замислио нешто, а не ништа.
Ако разумемо да је реч ништа квазиидеја, псеудопојам, онда ће нам бити јасно да није било ништа, па свест, већ је увек нешто било. Нешто нашој свести сада несхватиљиво, значи трасцендентно. Дакле шта сам био пре рођења, не знам нити могу знати, то је трансцендентно питање, изван могућности људског сазнања. Метафизичка суштина, трансцендентна егзистенција која не може ући у форме опажања разума али која такође не може добити ни атрибут "ништа".
Анализа појма "ништа" вс, појма "јабука
ЈАБУКА = црвено, округло, расте на дрвету, садржи семенке итд.
НИШТА = уста која испуштају звучне вибрације, при чему чујемо звукове слова "Н", " И", "Ш", " Т", "А".
Појам НИШТА у својој сфери садржи само звук. Ако кажеш после смрти је ништа, или немам свест, изрекао си речи, звучне вибрације. Под тим речима нити ишта можемо опазити, нити мислити, нити осетити. Дакле уместо ништа или немам свест треба рећи: трансцендентно или изван могућности људског сазнања, или зен ћутање је наприкладнији одговор, а ако опет кажеш ништа, са илузијом да то нешто значи, да под том речју нешто можемо мислити или осетити, нећеш бити у праву.
Ја сам онај који јесам...данас и увек.
Многи када се баве питањем ништа покушавају да себи питање непостојања објасне посредно, уз помоћ опажаја и мишљења на темељу квантне физике или релативности а оно на шта се ја позивам јесте непосредно искуство. Сигурно се свако бар једном у свом животу запитао, "Ево ја јесам, ја живим". А онда му је сигурно пало на памет, а шта ће бити са овим "ја јесам" када за пар минута, дана, месеца, година, пар деценија сигурно моје тело нестане? Дакле шта ће бити са оним ја јесам. Ткз. "сирови здрав разум" рећи ће: "Ја сада јесам али када умрем, после мене као субјективно осећање биће ништа. Управо у томе јесте проблем. Јер осећање звано "ништа" не постоји. Ништа је празна реч. Под том речју нико никада није мислио било шта осим речи. На основу тога оно ја јесам никада не може бити ништа, већ нешто, а то нешто док смо живи вероватно никада нећемо спознати . Оно је прекривено "велом маје".
Апсолутна природа субјективног
Оно што је овде интересантно није посматрање спољњег света већ унутрашњег. Требамо се запитати да ли осећање ја јесам може бити ништа (што је као што видимо, само празна реч). Или данас је "ја јесам", после смрти је нешто друго, нама непознато, али из "ја јесам" проистекло. Јер оно што је овде важно, јесте да не можемо осетити ништа, да ништа ,када је наша субјективна егзистенција у питању, нема никакво значење. Мислим да разоткривање ништа као псеудопојма открива апсолутну природу оног субјективног.
ЦРНО
Да ли је црно осећај попут свих осталих? Јесте, и то позитиван осећај у духу, потпуно равноправан са осталим осећајима. Проблем позитивних идеја са негативним узроцима, разматрао је Џон Лок у "Огледима о људском разуму". Он је рекао да свако може да види да сенка коју тело баца иако је одсуство светлости итекако је позитиван осет. Јер ја могу да покажем на нечију сенку као на нешто постојеће (реалан осећај црног ) а не као одуство нечега, у овом случају одсуство светлости.
Ево како је то Лок објаснио:
Ali ja neću ovde da odlučujem da li je to tako ili nije, već ću pozvati svakog da kaže iz iskustva, nije li ljudska senka, mada ne predstavlja ništa drugo nego nedostatak svetlosti (što je nedostatak svetlosti veći, to je senka jasnija), kad je čovek posmatra, kadra da proizvede u njegovom duhu isto tako jasnu i pozitivnu ideju kao i čovek sam, makar bio sav u jasnoj sunčanoj svetlosti!
Slika senke je takođe pozitivna stvar.Mi doduše imamo i negativnih imena koja ne označavaju direktno pozitivne ideje, već njihovo odsustvo, kao što su „neukusan", „tišina", „ništa"; one u stvari govore o pozitivnim idejama (tj. „ukusu", „zvuk", „biće"), označavajući njihovo odsustvo.
Дакле ако ово применимо на тему видећемо да "ништа" не можемо описати као црнило. Када затворимо очи немамо више додир са светлошћу али имамо итекако позитиван осећај црног. Имамо шта више и поделу на субјекат и објекат јер када затворимо очи или када будемо у неком мрклом мраку опет имамо субјект сазнања (ЈА) и објекат (осећај црног). Али пошто црно није опажај већ осећај (афекција воље) овде долази до мешања субјекта и објекта као што долази при сваком опажању воље. Али то укидање основне поделе није потпуно већ само делимично наслућено. То је управо оно што је Шопенхауер назвао "чудо", али овим смо просилрили тему у другом смеру. Остаје дакле чињеница да са нестанком интелекта после смрти нестаје свега па и ЦРНОГ око мене, а шта остаје не знамо. Остаје нешто трансцендентно , потпуно несхватљиво а када кажемо бива "ништа" рекли смо реч без икаквог значења (јер ништа не можемо нити опазити нити мислити).. Дакле не ништа већ трансцендентно (изван могућности сазнања).
Како размишљати о "НИШТА" ?
Просто осећам научни метод у размишљању оних који се питају "шта се дешава после смрти". Онај научни метод који су нам усадили у школе у раном детињству , а који нас затвара за размишљања која погађају у суштину. Дакле пусти објекте, опажаје у простору, и размишљања шта се дешава са њима после наше смрти. Та тема је тема Корелативности субјекта и објекта (има је на овом блогу) и она итекако има шта да каже о томе. Али када је ништа питање, онда занемари таква размишљања и обрати пажњу само на сопствену свест. Ти сада јеси, имаш опажаје, мисли, неисказиво осећање недељиве целине твоје прошлости, које можеш описати речима ја јесам ..ја живим. Шта бива са тим "ја јесам" после смрти ? Сви ће ти рећи после смрти за тебе је ништа. Али реч "ништа" нема никаквог значења. Једино значење те речи јесте у звуку, у словима, у устима која изговарају гласове "н.и.ш.т.а" . То је исто као да си рекао тралала. Значи шта је после смрти као субјективан осећај за мене лично, независно од објективног света, не знам. Тај осећај није трлаала (или ништа, свеједно како ћемо рећи) већ нешто, нешто нама данас толико неспознатљиво да једино можемо рећи "трансцендентна врста егзистенције" и ту мишљење стаје.
https://forum.krstarica.com/threads/nista.259411/
Poslednja izmena:
