Majke vaspitavaju svoje ćerke da ne veruju muškarcu, pa se posle čude što im ćerke nemaju sreće u ljubavi. Postoji li tragičnije licemerje na planeti?
okej, ovu rečenicu ćemo razraditi uskoro, ovde sam je stavio samo da najpre privučem vašu pažnju.
Elem, pročitah pre neki dan jedan tvit gde neka žena piše kako je naučila da (valjda posle brojnih ljubavnih brodoloma) na ovom svetu ima samo sebe, dok joj druge žene to odobravaju, lajkuju i taguju svoje prijateljice prenoseći plamen mudrosti da i one pročitaju. Pomislim kako mora da je veoma tužno i jadno da ti najvažnija lekcija u životu bude da voliš samo sebe, svog jedinog sebe, kao kuče koje liže svoje rane.
Majke dakle uče svoje rođeno dete da je ljubav stvar sreće ili lutrije, a da su žene zapravo samo ćorave kokoške koje će ili da ubodu to jedno zrno, ili neće.
Još ako s druge strane imamo dečaka kojega su ćale, ujak, komšija ili stariji brat koji se „propio zbog neke šmizle“, savetovali da nikad ne veruju ženi, jer je žena „smiješna rabota bla bla..“ eto proverene jednačine za vezu pune trzavica, svađa i ne-mogu-s-tobom-ne-mogu-bez-tebe-fazona, gde oboma nije strano ni potezanje noža uz škrgutanje zubima, a kasnije, ako se jednačina reši razvodom, ucenama decom, raskantavanjem imovine sve do prebrojavanja escajga i odlepljivanja pločica u kupatilu po sistemu sve svoje sobom nosim.
Kada nekoga unapred pripemiš da je odnos žena/muškarac ruski rulet, onda je blizu pameti da se očekuju i strah i nelagodnost i poprilična stegnutost kada se u takve odnose ulazi, naročito kada mlada žena treba da provede neko vreme sa muškarcem koji joj se dopada i sluša svoje srce, ali istovremeno čuje i glas svoje majke, ( bake i prabake i one koleginice usedelice) čiji eho odzvanja decenijama „Ne veruj muškarcima !“
I, eto nas u braku gde je glavni sport traženje đavola u vidu proveravanja telefona, džepova, kompjutera, njuškanje muževljevih košulja i gaća i, kada ga konačno pronađu (a kažu da ko đavola traži taj ga i nađe) eto i potvrde da je mama bila u pravu gde se Eureka! pretvara u Esam ti rekla ! Psiholozi ovaj sport zovu confirmation bias, btw
Pa onda recimo, finansijska nezavisnost. Majke, ti predani i večito zgrčeni čuvari straha, vaspitavaju svoje ćerke da po cenu života budu finansijski nezavisne i kasnije nađu bilo kakav posao kako bi sebi obezbedile sigurnost (jer „danas sutra, nikad se ne zna..“)
Zbog te sigurnosti one će biti u stanju da urade sve što je potrebno: da celu mladost mučenički štrebaju do zla boga dosadne škole, da danonoćno uče dosadne lekcije, da se kao vučice bore da dobiju posao koji ni ne vole, a da kasnije na tom poslu kao vučice ako treba rastrgnu bilo kog kolegu i gaze preko leševa samo da one ostanu sigurne i da imaju „svoj dinar“, kako bi nahranile svoju isto tako uplašenu decu.
U večitom grču za sigurnošću, godinama će se zgrbiti, deformisati, izmučiti telesno i psihički, patiće od anksioznosti, zatvora, plitkoga daha i slabog imuniteta, ali one će biti sigurne i biće svoje, jer kako ih je mama naučila, nemaju nikoga osim sebe. Ta sigurnost obezbediće im uglavnom tek hranu, odeću, stan i dvadesetak dana odmora tokom jedne godine međutim, one će imati osećaj da su uspešne i da život upravo takav treba da bude .
One ni svoje detinjstvo nisu proživele kako treba zbog silnih kontrola i obaveza koje su im od malena neprestano nametane. To su sve danas mladi, izmučeni kontrol-frikovi koji su stasali u prave ovce za šišanje i ovisnici o „samorazvitku“ kada su u pitanju kursevi tipa „nauči da dišeš“, „nauči da se opustiš“ isl, Njih Sistem voli kao što uostalom voli i sve ostale poslušno - korisne idiote, male verne vojnike i aparatčike sposobne samo da izvršavaju obaveze i štikliraju izvršeno, zakržljale duhom i telom, nesposobne da budu slobodni, kreativni, da vole bilo šta osim onoga što ima veze isključivo i samo sa njima (najčešće samo svoju decu). Sve ostale ljubavi meriće prema sigurnosti koju ona donosi ili ne. Sigurnost koja je suprotnost rastu, razvoju. Sigurnost stomaka, kreveta i wc-šolje. Sistem zna da su one, u potrazi sa sigurnošću, preskočile sve važne lekcije o životu i zato im Sistem sada te lekcije prodaje na kašičicu, nedovoljno i u pogrešno vreme.
To je sve naravno „poštena varijanta“. Ona manje poštena i danas sve popularnija, je da se dobro udaju. Svakoj takvoj majci umornoj od sirotinje, bede i propalih snova, mio je zet koji ima toliko novaca da će se njena ćera osećati finansijski sigurno. Komanda „ne veruj muškarcu“ i dalje naravno važi, ali kad jednog dana i dođe do „Esam ti rekla“ momenta, bar će njena ćera moći da se ogrebe za dobar brakorazvodni konto.
Ovakvim majkama nisu mili pošteni,siromašni i talentovani studenti jer iebiga druga su vremena, šta da se radi..a i nije ona rodila svoju ćerku da provede pola života u nekom „opet smo u minusu“ životu. To su pimp-keve, makro-majke dabome, s tom razlikom što one ne uzimaju zetovljevu lovu direktno, ali uopšte neće biti šugave na neki procenat od svega toga, na skupa letovanja, poneki šoping i ostale pogodnosti.
Pa šta da se radi? Ništa.
Ko je kriv? Niko.
Stotinama hiljada godina, ženski mozak je mučki dresiran da čuva i sačuva ognjište. Ona ne osvaja, ona ne istražuje, ona ne rizikuje. Ona sedi u pećini, kolibi, kući, stanu, vili i čuva, uređuje, veze goblen dok muž tamo negde daleko od doma lovi, ratuje, pribavlja. Ako joj se desi da i ona krene da rizikuje, osvaja i istražuje, ženka u njoj atrofira i ona postaje karikatura muškarca, kakve danas viđamo svuda. U današnje vreme, ona je android koji se takmiči sa ostalim ženama koja će biti veći lovac, koja je opasnija vučica, koja će uzeti stvari u svoje ruke jer muškarcu ne veruje, jer mu nikada nije verovala, jer je majka naučila da gleda samo sebe i da ne veruje muškarcima, a majku njena majka a kasnije takođe, ista jedna takva ćerka.
S druge strane, muškarci su prezaštićeni, razmaženi. Mozak im je još i pre nego nauče da pričaju nafilovan sa bezbroj Bravo, Kralju, lave, Care, tigre. Danas su oni Uspavane lepotice te nije ni čudo što su se one druge, prave uspavane lepotice probudile. Ili tačnije, probudile su ih sopstvene majke.
Iebeš ćero i vreteno i sve, ustaj iz tog kreveta i uzmi stvari u svoje ruke, od ovih tatinih sinova kanda nema ništa.. šta da se radi.,druga su vremena, iebiga..
okej, ovu rečenicu ćemo razraditi uskoro, ovde sam je stavio samo da najpre privučem vašu pažnju.
Elem, pročitah pre neki dan jedan tvit gde neka žena piše kako je naučila da (valjda posle brojnih ljubavnih brodoloma) na ovom svetu ima samo sebe, dok joj druge žene to odobravaju, lajkuju i taguju svoje prijateljice prenoseći plamen mudrosti da i one pročitaju. Pomislim kako mora da je veoma tužno i jadno da ti najvažnija lekcija u životu bude da voliš samo sebe, svog jedinog sebe, kao kuče koje liže svoje rane.
Majke dakle uče svoje rođeno dete da je ljubav stvar sreće ili lutrije, a da su žene zapravo samo ćorave kokoške koje će ili da ubodu to jedno zrno, ili neće.
Još ako s druge strane imamo dečaka kojega su ćale, ujak, komšija ili stariji brat koji se „propio zbog neke šmizle“, savetovali da nikad ne veruju ženi, jer je žena „smiješna rabota bla bla..“ eto proverene jednačine za vezu pune trzavica, svađa i ne-mogu-s-tobom-ne-mogu-bez-tebe-fazona, gde oboma nije strano ni potezanje noža uz škrgutanje zubima, a kasnije, ako se jednačina reši razvodom, ucenama decom, raskantavanjem imovine sve do prebrojavanja escajga i odlepljivanja pločica u kupatilu po sistemu sve svoje sobom nosim.
Kada nekoga unapred pripemiš da je odnos žena/muškarac ruski rulet, onda je blizu pameti da se očekuju i strah i nelagodnost i poprilična stegnutost kada se u takve odnose ulazi, naročito kada mlada žena treba da provede neko vreme sa muškarcem koji joj se dopada i sluša svoje srce, ali istovremeno čuje i glas svoje majke, ( bake i prabake i one koleginice usedelice) čiji eho odzvanja decenijama „Ne veruj muškarcima !“
I, eto nas u braku gde je glavni sport traženje đavola u vidu proveravanja telefona, džepova, kompjutera, njuškanje muževljevih košulja i gaća i, kada ga konačno pronađu (a kažu da ko đavola traži taj ga i nađe) eto i potvrde da je mama bila u pravu gde se Eureka! pretvara u Esam ti rekla ! Psiholozi ovaj sport zovu confirmation bias, btw
Pa onda recimo, finansijska nezavisnost. Majke, ti predani i večito zgrčeni čuvari straha, vaspitavaju svoje ćerke da po cenu života budu finansijski nezavisne i kasnije nađu bilo kakav posao kako bi sebi obezbedile sigurnost (jer „danas sutra, nikad se ne zna..“)
Zbog te sigurnosti one će biti u stanju da urade sve što je potrebno: da celu mladost mučenički štrebaju do zla boga dosadne škole, da danonoćno uče dosadne lekcije, da se kao vučice bore da dobiju posao koji ni ne vole, a da kasnije na tom poslu kao vučice ako treba rastrgnu bilo kog kolegu i gaze preko leševa samo da one ostanu sigurne i da imaju „svoj dinar“, kako bi nahranile svoju isto tako uplašenu decu.
U večitom grču za sigurnošću, godinama će se zgrbiti, deformisati, izmučiti telesno i psihički, patiće od anksioznosti, zatvora, plitkoga daha i slabog imuniteta, ali one će biti sigurne i biće svoje, jer kako ih je mama naučila, nemaju nikoga osim sebe. Ta sigurnost obezbediće im uglavnom tek hranu, odeću, stan i dvadesetak dana odmora tokom jedne godine međutim, one će imati osećaj da su uspešne i da život upravo takav treba da bude .
One ni svoje detinjstvo nisu proživele kako treba zbog silnih kontrola i obaveza koje su im od malena neprestano nametane. To su sve danas mladi, izmučeni kontrol-frikovi koji su stasali u prave ovce za šišanje i ovisnici o „samorazvitku“ kada su u pitanju kursevi tipa „nauči da dišeš“, „nauči da se opustiš“ isl, Njih Sistem voli kao što uostalom voli i sve ostale poslušno - korisne idiote, male verne vojnike i aparatčike sposobne samo da izvršavaju obaveze i štikliraju izvršeno, zakržljale duhom i telom, nesposobne da budu slobodni, kreativni, da vole bilo šta osim onoga što ima veze isključivo i samo sa njima (najčešće samo svoju decu). Sve ostale ljubavi meriće prema sigurnosti koju ona donosi ili ne. Sigurnost koja je suprotnost rastu, razvoju. Sigurnost stomaka, kreveta i wc-šolje. Sistem zna da su one, u potrazi sa sigurnošću, preskočile sve važne lekcije o životu i zato im Sistem sada te lekcije prodaje na kašičicu, nedovoljno i u pogrešno vreme.
To je sve naravno „poštena varijanta“. Ona manje poštena i danas sve popularnija, je da se dobro udaju. Svakoj takvoj majci umornoj od sirotinje, bede i propalih snova, mio je zet koji ima toliko novaca da će se njena ćera osećati finansijski sigurno. Komanda „ne veruj muškarcu“ i dalje naravno važi, ali kad jednog dana i dođe do „Esam ti rekla“ momenta, bar će njena ćera moći da se ogrebe za dobar brakorazvodni konto.
Ovakvim majkama nisu mili pošteni,siromašni i talentovani studenti jer iebiga druga su vremena, šta da se radi..a i nije ona rodila svoju ćerku da provede pola života u nekom „opet smo u minusu“ životu. To su pimp-keve, makro-majke dabome, s tom razlikom što one ne uzimaju zetovljevu lovu direktno, ali uopšte neće biti šugave na neki procenat od svega toga, na skupa letovanja, poneki šoping i ostale pogodnosti.
Pa šta da se radi? Ništa.
Ko je kriv? Niko.
Stotinama hiljada godina, ženski mozak je mučki dresiran da čuva i sačuva ognjište. Ona ne osvaja, ona ne istražuje, ona ne rizikuje. Ona sedi u pećini, kolibi, kući, stanu, vili i čuva, uređuje, veze goblen dok muž tamo negde daleko od doma lovi, ratuje, pribavlja. Ako joj se desi da i ona krene da rizikuje, osvaja i istražuje, ženka u njoj atrofira i ona postaje karikatura muškarca, kakve danas viđamo svuda. U današnje vreme, ona je android koji se takmiči sa ostalim ženama koja će biti veći lovac, koja je opasnija vučica, koja će uzeti stvari u svoje ruke jer muškarcu ne veruje, jer mu nikada nije verovala, jer je majka naučila da gleda samo sebe i da ne veruje muškarcima, a majku njena majka a kasnije takođe, ista jedna takva ćerka.
S druge strane, muškarci su prezaštićeni, razmaženi. Mozak im je još i pre nego nauče da pričaju nafilovan sa bezbroj Bravo, Kralju, lave, Care, tigre. Danas su oni Uspavane lepotice te nije ni čudo što su se one druge, prave uspavane lepotice probudile. Ili tačnije, probudile su ih sopstvene majke.
Iebeš ćero i vreteno i sve, ustaj iz tog kreveta i uzmi stvari u svoje ruke, od ovih tatinih sinova kanda nema ništa.. šta da se radi.,druga su vremena, iebiga..
