Faraonnove pesme imaju svoje puteve, svoju sudbinu. One se rađaju, žive ili umiru u vremenu,
ulaze u nova značenja. Kada legnu na beli papir ekrana, življe su nego kada su se rodile.
Pažljivo odabirajući boje svog identiteta, Faraonn od tkiva mašte gradi put, na prvi pogled izmišljen, irealan, a zapravo sazdan na istinama prvog reda. Na tom putu, kao u bajkama, istina je da ljubav nadilazi sva zla, pa čak i samu smrt, istina je da nam ljubav pruža nadu da iz najmračnije šume možemo izaći, istina je da možemo pobediti zlo u sebi i ono van sebe, istina je da možemo otvoriti svetlosna vrata koja svako od nas u sebi nosi...Istina je da je večita bajka u nama, zagrljena zrnom dobrote i zrnom svetlosti...
Lutajući svojim lavirintom, Faraonn je zastao u samo srce svoje bajke... i čeka onaj otkucaj kada zalisci poskoče, ožive i puste svežu, isceljujuću krv o srce, zatvarajući put sagoreloj da se vrati...
Čudna, prelepa, pesma velikih dubina... Daje nadu da nas zrno dobrote i zrno svetlosti u nama , svojim isceliteljskim moćima vode u sklad sa sobom i svetom oko sebe.
Stara i mudra bajka u Faraonnu dobro zna da konačnosti nema, pa nastavlja da preobražava žabe u princeze, školjke u bisere, zmije u prinčeve... Zna da će Faraonn svojom ljubavlju i patnjom u jednom trenutku ceo svet otvoriti u svoj svojoj raznolikosti i lepoti u kome i cvet i mrav i čovek , kao i zvezdani prah - svemirom lutaju, menjajući oblik, ali ne i suštinu.
Suština Faraonna je lepota njegove duše. I svetlost. I poslednji šanac odbrane od nasilja i mraka. I nada da dobrota ne prestaje da se rađa...
Odavno znam da je moj Prijatelj izvor divne poezije... i ne znam šta je lepše: uživati u njegovoj poeziji, ili prijateljstvu...Imati oba izaziva u meni osećaj da me je Bog pogledao...
I sve to dok
"sve okolo je ok."
