PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Priče o tečama

PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo

Oceni ovaj blog
nagan.jpgSEDAMDESETE. Popodne na selu. Ničeg zanimljivog u okolini. Bar ne za nekog ko ima devet godina. Celom dužinom kuće, otvoren trem, „konk”, sa drvenim stubovima na koje se oslanja krov. Na konku, za stolom, deda čita novine. Nezanimljiv, trenutno. U dnu dvorišta, baba sa malom sekirom u ruci. Trčim prema njoj. - Šta će ti sekira? - Zlato babino, hoću da nasečem nekoliko bundeva. Da dam svinjama. Deluje mi kao zanimljiva aktivnost. Gledam šta radi. Pod laganim udarcima, bundeve pucaju. - Mogu li da ti pomognem? Babi milo. - Zlato babino, kako on hoće da pomogne svojoj babi! Stavljaj parčad u korpu. Posle par razlupanih bundeva, baba kreće u donje dvorište. Sekiru ne nosi sa sobom. Gomila bundeva, sekira i nesnosno derište bez nadzora. Loša kombinacija. Veoma loša. Desetak minuta kasnije. Baba se vraća. - Auuu! Šta to učinje? Sav zadihan, stojim pred gomilom raskomadanih bundeva. - Ostala je još jedna. Dovršavam posao. - To je trebalo svakog dana pomalo seći i davati svinjama! Uh! - Nisam znao. A baš sam hteo da ti pomognem, da se ne mučiš. Ako je i bila ljuta na mene, sad više nije. - Dobro, neka si. Idi sad kod dede, nek ti ispriča neku priču, dok ja sredim ovaj rusvaj. Skakućem do dede. Ne vidim ga od novina. Virim sa strane. Smeje se.Suze mu idu na oči. Valjda je gledao kako mahnito mlatim po bundevama. - Šta si to uradio od babinih bundeva? Retoričko pitanje. - Rekla je baba da mi ispričaš neku priču. - Sedi na hoklicu. Koju priču hoćeš? - Neku od onih kad si bio ratnik. Na Solunskom frontu. - Šta ti znaš o tome? - Znam da su tamo bili neki crno-beli vojnici sa smešnim brkovima. Gledao sam fotografije. Deda se smeje. - Šalim se. Znam da su bili u boji. Pričaj mi priču.

http://priceotecama.blogger.ba/

Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na Facebook Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na Google Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na My Yahoo! Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na Live Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na MySpace Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na Twitter Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na Digg Pošalji "PRIČA SOLUNSKOG RATNIKA prvi deo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. tamna noc (avatar)
    Pricaj nam price, serpentiner
  2. serpentiner (avatar)
    Pod drvetom sedi pripovedač. Pripoveda o dobu Tri prva gospodara i Pet mitskih careva. O velikom ratu. O hrabrom ratniku. I zlom gospodaru. U trenutku kad ratnik podiže mač, prekida priču. Pred njim činija. Čeka da slušaoci ubace poneki novčić. Tek tada će nastaviti. Priča duga. Slušaoci radoznali. Čanak pun. Sunce zalazi. Vreme je da krene. Niže novčiće na kanap. Novčići okrugli sa četvrtastom rupom. Jedan dečak stoji pred njim. Progovara. - Mogu li biti tvoj učenik? - Nisam učitelj. Pripovedač sam. - Želim da budem pripovedač. Kao ti. Nauči me. Tako je počela još jedna priča. O najčuvenijem pripovedaču drevne Kine. Beše to u doba dinastije Han. Dvesta godina kasnije, Juda će zaraditi svoje srebrnjake.
  3. tamna noc (avatar)
    Hvala
  4. serpentiner (avatar)
    - Prošle su godine otkad sam postao tvoj učenik. Hoćeš li mi dozvoliti da pripovedam, kad stignemo u sledeće selo? - Rano je. - Zašto? Znam sve tvoje priče. Dozvoli mi da ispričam onu o nastanku Puta svile. - Dozvoliću ti. Ako obećaš da nećeš odustati posle neuspeha. Sunce zalazi. Priča završena. Činija prazna. - Gde sam pogrešio? Zašto se gomila osipala? Čime sam ih oterao? - Previše si se trudio. Gestikulirao. Vikao. Plakao. Odvukao si njihovu pažnju od priče. Razmišljali su o tebi, a ne o njoj. Šta si danas naučio? - Pripovedač treba da bude neprimetan. - Krenimo. Dug je put pred nama. Treba da stignemo u Hančeng, pre nego što zatvore kapiju. Jutro. Pijaca na glavnom trgu. Seljaci vuku kolica sa robom. Otvaraju se mesarnice, piljarnice, prodavnice grnčarije. - Hoćemo li početi? Učitelj odmahuje glavom. - Sad nemaju vremena da slušaju priče. Nemaju ni novac. Sačekaćemo da rasprodaju robu. Dotle, obiđi tezge. Razgovaraj sa njima. - Čemu to? - Biće ti lakše da odabereš pravu priču. - Treba da prilagođavam priču slušaocima? - Nisam to rekao. Priča ostaje uvek ista. Način pričanja možeš prilagoditi. Mrak se spušta na opusteli trg. U činiji jedan novčić. Spustila ga nekakva devojčica. Učenik ćuti. - Treba li da te pitam, ili znaš i sam? - Znam gde sam pogrešio. Suviše sam objašnjavao. Priča je postala spora i dosadna. - Ima još nešto. Suvišnim objašnjavanjem si potcenio njihovu pamet. Osetili su to. - Šta ćemo sad? - Vraćamo se u Longmen. Usput ćemo proći kroz desetak sela. Kreni.
    http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/23/4137219