Kako nam lako menjaju svest,
sve što nismo… volimo sada,
što loše beše, sada je dobro,
dobro nam s’ neba sve ređe pada.
Živimo tako od danas do sutra,
niko ne sme podići glavu,
sve su nam crnja ta siva jutra,
šta god uradili nismo u pravu.
Urliču zveri iz njinih glava,
zakon divljine još je na snazi,
nema ko „Titanik“ da spasava,
zato nas demon nemilice gazi.
Strah je u narod ušao neki,
pa glavu dublje u pesak gura,
iz javne kuće laje džeki,
njemu je sve ovo avantura.
sve što nismo… volimo sada,
što loše beše, sada je dobro,
dobro nam s’ neba sve ređe pada.
Živimo tako od danas do sutra,
niko ne sme podići glavu,
sve su nam crnja ta siva jutra,
šta god uradili nismo u pravu.
Urliču zveri iz njinih glava,
zakon divljine još je na snazi,
nema ko „Titanik“ da spasava,
zato nas demon nemilice gazi.
Strah je u narod ušao neki,
pa glavu dublje u pesak gura,
iz javne kuće laje džeki,
njemu je sve ovo avantura.
