Klub istraživača ćoškova - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Sandveil dance

Klub istraživača ćoškova

Oceni ovaj blog


Otvorio je oči i video da se nalazi sred ogromne pustinje, poput peščanog okeana. Srećom, ne prvi put. Pažljivo je obeležio tačno mesto gde se nalazio sprejom u boji, a zatim je otrčao desetak metara nasumice birajući pravac, okrenuo se, zatrčao najbrže što može i uskočio u ispisan krug. U trenutku je izleteo iz ćoška u maloj ostavi roditeljskog stana. Okrenuo se licem ka ćošku skoro ga izazivajući pogledom i zaleteo se u njega. Još jednom pustinja. Ponovio je sve kao i prošli put i vratio se u ostavu. Ponovo zalet u ćošak. Pustinja. Ćošak. Pustinja. Ćošak. Pustinja. Ćošak.

Besan i razočaran skinuo je sve sa sebe, pažljivo sakrio u ormanu iza sportske opreme pun ranac i odeću umotanu u rolnu, istuširao se i legao da spava. Ustao je ujutru, otišao u školu, vratio se, završio domaće, ručao i odživeo jedan sasvim običan dan kao i svaki drugi, bar koliko se spolja moglo videti. U svojoj glavi bio je u ostavi, jurio u ćošak i pitao se zašto se sad iznova i iznova pronalazio u pustinji. U početku je svaki put bilo drugo mesto i oduševljavala ga je neizvesnost budućeg putovanja.

Skoro da je pomislio da ga neko čarobno stvorenje zavitlava i drži zarobljenog u glupoj, dosadnoj, ogromnoj i sasvim praznoj pustinji. Obuzimala bi ga ljutnja zbog toga, ali ga nije dugo držala. Ne, to nije imalo smisla. Uostalom, nijedno stvorenje takve vrste mu se nije do sad prikazalo na putovanjima. Sam prolaz je bio magičan i do nekle odabir mesta na koje ga je slao. A ti predeli bili su sasvim obična ovozemaljska mesta jedino izuzetna u načinu na koji je vreme u njima proticalo. Ili je i to bilo delo prolaza?

Do tog otkrića došao je kad je duboko u džunglama Južne Amerike ostao celu nedelju u selu urođenika ležeći bez svesti i šamanovoj kućici od upletene trave jer je slučajno lupio glavom o jednu nisku granu. Kad se probudio i krenuo nazad mislio je da će pronaći izbezumljene roditelje i nije znao šta da slaže dovoljno uverljivo da mu poveruju. Oni su stvarno bili ljuti jer ga nije bilo čitava četiri sata i zakasnio je sat ipo na ručak. Rekao je da se zaigrao u parku i bio veoma srećan što je prošao samo sa dve nedelje zabrane igranja u parku zbog kašnjenja i velike čvoruge na glavi. Otada je počeo da prolazi kroz ćošak kada bi svi već legli jer niko nije mogao da primeti i da ga nije bilo i čitavih šest ili sedam sati što je iznosilo oko deset do dvanaest dana negde drugde.

Počeo je da planira duža ostajanja i nosi ranac pun kojekakvih potrebština počevši od pribora za paljenje vatre, baterijske lampe, konzervirane hrane, posuda za vodu, tankog ćebeta i jakne ako se stvori negde gde je hladno, nepromočive kese za kompas, beležnicu i šibice u slučaju kiše i tako dalje. Kada se prvi put stvorio u pustinji shvatio je da mu je bilo potrebno i nešto čime bi obeležio mesto kuda je prošao. Drugde se samo trudio da upamti tačno gde se obreo prvi put jer je tuda morao i da se vrati, ali u pustinji je to bilo besmisleno jer je jedno mesto bilo sasvim isto kao i bilo koje drugo mesto. A tek kad je bilo vetra sve se veoma brzo menjalo i ono što je bilo na vrhu peščane dine kasnije bi se našlo u udubljenju između druge dve dine ili na strani ili zarobljeno u pesku ko zna gde.

Naučio je tu lekciju na veoma bolan način baš tog prvog puta u pustinji. Nemarno je nogom obeležio mesto napravivši šaru u pesku i produžio u bezbrižnu šetnju ne pridavši veliki značaj blagom vetru kome se doduše čak i radovao jer je prijao u popodnevnoj vrelini. Da ga nije slučajno pronašao karavan čudnih tamnoputih ljudi umotanih u raznobojne tkanine skapao bi od žeđi i gladi, a da nije ispustio jaknu na mestu odakle je došao, ostao bi tamo možda zauvek. Ovako je pronašao i jaknu i mesto kad ih je vetar otkrio kao što ih je prvobitno i zakopao. Vratio se kući negde pred jutro izgoreo od sunca kao kuvani rak. Opet je imao sreće da je i kod njega bilo žarko leto pa su roditelji mislili da se nije čuvao sunca zbog čega nije više smeo da napusti kuću bez kačketa. Dobri su oni bili, s obzirom na to koliko ništa nisu znali...

Prenuvši se iz sećanja on uvide da je moguće da je ove poslednje događaje razumeo potpuno pogrešno. Možda to nije neka greška ili nečija namerna pakost nego poziv u pomoć. Nikada do tada nije pomislio da postoji još neko ko zna za tajnu ćoškova, ali je zaključio da je verovatno da je tako i da je taj neko u pustinji napravio istu grešku. Možda će naći druga, pravog druga, onakvog kakve zbliži čuvanje jedne ovako velike i važne tajne. Zapravo, to je i bila jedina stvar koja mu je do sada smetala. Prijateljstva koja je sklapao na izletima nisu mogla da budu nastavljena i u svakodnevnom, običnom životu. Njegova tajna ga je činila veoma usamljenim.

To predveče se spremao kao nikada pre i sa nestrpljenjem je ležao u krevetu čekajući da svi zaspe. Poneo je i veliko koplje koje je ranije napravio od odlomljene grane i šarenog perja iz prodavnice sa igračkama za decu. Bilo je dovoljno veliko i šareno da vetar nije mogao da ga lako prekrije. Kasnije ga nije nosio i zamenio ga je sprejom jer je odlučio da ne želi da se tamo zadržava, a sprej je bio dovoljan da brzo obeleži poziciju, zaleti se i uskoči. Sada je, pak, planirao da ostane koliko je bilo potrebno.

Pustinja. Isto mesto. E sad, kuda? Zatvorio je oči i napeto slušao. Daleko sa desne strane čuo se lavež. Odmah ga je i prepoznao. To je bio pas njegovog poznanika iz škole koji je nestao pre nekoliko dana. Jadničak, koliko li je dugo bio ovde? On zabode koplje i uputi se u pravcu tužnog laveža. Odatle se nije moglo videti, ali pas je pronašao malu oazu sa pojilom i iako je bio grozno izgladneo onako nenaviknut na lov, bar je bio napojen i živ. Dečak ga povede sa sobom, što je jadna životinja srećno prihvatila. Pitao se samo kako funkcioniše zajednički prolazak, ali otkrio je da je sasvim lak. Podigao je psa u naručje i zajedno sa njim doskočio je u ostavu.

U kući su imali letak o nestalom psu i odmah je telefonom obavestio vlasnike. Zvanična verzija bila je da je kucu pronašao kako se krije u podrumu jer se uplašio nekog velikog psa. Drugi dečak ga je veoma zahvalno pogledao, a zatim je značajno zadigao obrvu i upitao – i ti?

Tako je osnovan klub istraživača ćoškova.

Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na Facebook Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na Google Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na My Yahoo! Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na Live Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na MySpace Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na Twitter Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na Digg Pošalji "Klub istraživača ćoškova" na del.icio.us

Ažurirano 01.02.2019. u 10:38, autor: Sandveil dance

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. moj drugi nalog (avatar)
    Zasluzeno prvo mesto
    Srecan rodjendan
  2. flaj (avatar)
    Čestitke i srećan rođendan.
  3. Sandveil dance (avatar)
    Hvala na čestitkama, ljubim vas oboje