Pogledajte prilog 528171
– Nina, gde je tvoja bistrina? Obrazi su ti upali, oči su ti izgubile sjaj... Šta se napravi od tebe!
Nina je tupo gledala preda se dok je slušala još jednu od, kako se njoj činilo, neosnovanih pridika na svoj račun. Nije joj padalo na pamet da treba više da sluša, više da veruje proceni svojih roditelja.
– Učini dobro delo i očisti prašinu sa ovih polica!
Dok se bezvoljno vukla da uzme krpu, glavom su joj kružile crne misli, kojih ona nije ni bila svesna. Mislila je da je sa njom sve u redu, nije shvatala da je zarobljena u svom mračnom svetu, koji je pretio da potpuno proguta svu njenu nekadašnju vedrinu.
Počela je da sklanja knjigu po knjigu sa police, razmišljajući o tome kako je sve besmisleno, pa ipak nema izbora do da živi ovaj život. U ruke su joj dospele "Šaljive priče", stara pohabana knjiga kojoj se mnogo radovala kad je bila dete. Uzdahnula je sa tugom shvativši da joj nijedna priča više nije smešna. "Šta treba da se desi da ponovo naučim da se smejem?"
U potrazi za odgovorom, Nina je rešila da otputuje što dalje. Ali, uzalud, uvek je iznova udarala glavom o rešetke svog mračnog kaveza.
***
Desetak godina kasnije, Nina se budi sa malom Verom u naručju. Sunčan dan ih zove napolje. Nina žurno ubacuje knjigu i banane u torbu, pa vodi devojčicu u baštu, čemu su se podjednako radovale obe.
– A sada ću ti pročitati jednu šaljivu...
Kikot se razlegao dvorištem.
– Nina, gde je tvoja bistrina? Obrazi su ti upali, oči su ti izgubile sjaj... Šta se napravi od tebe!
Nina je tupo gledala preda se dok je slušala još jednu od, kako se njoj činilo, neosnovanih pridika na svoj račun. Nije joj padalo na pamet da treba više da sluša, više da veruje proceni svojih roditelja.
– Učini dobro delo i očisti prašinu sa ovih polica!
Dok se bezvoljno vukla da uzme krpu, glavom su joj kružile crne misli, kojih ona nije ni bila svesna. Mislila je da je sa njom sve u redu, nije shvatala da je zarobljena u svom mračnom svetu, koji je pretio da potpuno proguta svu njenu nekadašnju vedrinu.
Počela je da sklanja knjigu po knjigu sa police, razmišljajući o tome kako je sve besmisleno, pa ipak nema izbora do da živi ovaj život. U ruke su joj dospele "Šaljive priče", stara pohabana knjiga kojoj se mnogo radovala kad je bila dete. Uzdahnula je sa tugom shvativši da joj nijedna priča više nije smešna. "Šta treba da se desi da ponovo naučim da se smejem?"
U potrazi za odgovorom, Nina je rešila da otputuje što dalje. Ali, uzalud, uvek je iznova udarala glavom o rešetke svog mračnog kaveza.
***
Desetak godina kasnije, Nina se budi sa malom Verom u naručju. Sunčan dan ih zove napolje. Nina žurno ubacuje knjigu i banane u torbu, pa vodi devojčicu u baštu, čemu su se podjednako radovale obe.
– A sada ću ti pročitati jednu šaljivu...
Kikot se razlegao dvorištem.
лопату за писање прича.
