...Otvoreni prozor.../...Nano.../

...najdalji su
a i najvreliji
pljuskovi davanja i trazenja
oni koji se otimaju
da dopru u dubine
sto su izvorista svemu
iz kojeg izlazi
vise od datog
jedini perpetuum mobile
'mala , velika moja'
nemam nista
osim sto nam treba
samo casak poslije
dosta je i suvo parce
hljeba
malo vode i otvoriti prozore
ne da nesto izadje
da se licem osmjehnemo zori
zato postoji i lezaj
zato su i prozori
jedini cin koji zivotu prkosi
jer zivotom se i bavi
i nema nista
ispred njega
da se postavi
...noc skuplja vijeka..."
sabirnica je stara kao Zemlja
radjaju obadvije
samo je jedna koja trazi nazad
a kod druge
to navika nije
...samo je jedno bice
koje cvjeta i poziva
kroz kosti poziv
sijeva
a pamet mora da stane
ako je pamet
ili ce od sebe napraviti avet
koja ce vjecno planinama da tezi
i svakim casom
na srce svoje da rezi...
Tamo
dje pamet pametuje
tu baba mora da sjetuje
prvo moras dorasti sebi
sine
pospremit' po kuci
pa onda
u planine...
 
Kliknite za proširenje...
Islandski gejziri ljube vruće stene duboko ispod površine u carstvu tople vode i izbacuju hirovite
fontane pljuskova u zrak...

Tesna je povezanost strasti i prirode... Visoko nadmašujući sebi slične, svoju originalnu imaginaciju Faraonn postavlja u naslov pesme, te lična vizija odmah postaje očigledna. Strastvenim, oplemenjenim rečnikom vlastitog sopstva, munjevito nas uvlači u vrelinu ličnog iskustva, stvorivši od nas deset hiljada zanemelih govornika. Ne želeći nikome da ugodi, niže stihove u koje je ona odlučila stati u svako slovo... ona koja je mogla sve: da vatru pali dlanovima, bure da miri osmesima, nemire da zavede zagrljajima, da stvori tišine potrebne... Zaljubljen u drhtanje u glasu, u strast u pola daha, obavijen, nedošaputan, stavlja prah uzburkanih noći u njenu plavu cipelu, priznaje da je pocepao onu providnu haljinu, njenu omiljenu...
Mnogo puta mu je noćila i u glavi, spavala u svili, budila ga kad god je to poželela... Da ga je slomila na hiljadu delića, oprostio bi joj radostan...

"...najdalji su
a i najvreliji
pljuskovi davanja i traženja
oni koji se otimaju
da dopru u dubine
što su izvorišta svemu..."

Zveri tako mirne i pitome, naša tela, izgubljena u tačkama dodira Sneška Belića i kiše koja ga otapa, strast priziva da se vratimo, jer smo umom već dotakli savršenstvo čina "koji životu prkosi". I dok vreme provodimo u planini čekajući kišu da nam spere suze, Faraonn sa kompasom u jednoj ruci i čarobnom lampom u drugoj, sedi među usahlim kaluđerima i sluša smeh koji se čuje iza Rajskih vrata...

Crta je povučena.
Kletva je bačena.
Sadašnjost odlazi u prošlost.
Oni sa vrha padaju na dno.
Ljubavnici će postati pobednici.
Vetar raznosi reči nepotkupljivih proroka.

Mislite li da je nemoguće da se desi da nas strast pozove našim imenom? Da nekom šapnemo: "Uz tebe zaboravljam da se pomolim svom anđelu?" Ne odbacujmo prave ljubavnike, prave heroje i strastvenike u nama - udovoljavajući putu prosečnosti, vulgarizma, okovani lancima svakodnevnice. Nemojmo dozvoliti da strast u nama postane prašina na manžetnama staraca... Osvetlimo naš tamni svet ljubavima i strašću, mističnim blještavilom životne lomače... Jer, samo tada ćemo biti dostojni da uživamo u pesmi "...Pljuskovi...nevidljivi pljuskovi..." u kojoj Faraonn maestralno prikazuje svet koji se ispoljava u rečima, slikama i strastima, a koji iziskuje naše vrele vizije.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top