Ogledalo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Sandveil dance

Ogledalo

Oceni ovaj blog


Virio sam kroz tesan prorez puškarnice da osmotrim brojnost i položaj neprijatelja. Bilo ih je poprilično, razbaškarenih po pristaništu i blagom usponu ka gradu, uposlenih oko brodskog tovara, podizanja šatora, pravljenja poljske kuhinje i ko zna kojih još poslova. Pravili su se da me ne vide što me je izluđivalo. Ili su računali na svoju nadmoć i brojnost pa su dozvoljavali sebi da se bahato i neoprezno pokazuju, da me izazivaju nemarnošću kojom nisu krili svoje namere?

Ne znam kako su saznali pogani dušmani da sam ostao potpuno sam među debelim zidinama izuvijanih preko stena poput okamenjenih divovskih zmijurina, na pola puta između krševitih, jalovih planinskih visova, nemih i neosetljivih za moje brige i nadanja i beskrajnog nemirnog mora što mi se nudi danju i noću, priziva me, mami pesmom talasa, vapi za mnom u svojim izdajničkim dubinama.

Davi me gorčina nepravde što sam napušten da pohodim odaje odjeka, već avet iako sam još živ. Kako su se usudili da pobegnu? Nije ova tvrđava sazidana samo za mene, a nisam ni ja vodio rat zarad sebe, već zbog njih koji me napustiše i kao najgrđi bednici iščezoše tokom noći. Toliko je silno moje razočarenje bilo kada sam se probudio narednog dana da zamalo ne digoh ruku na sebe da postanem truli leš, isti kao ove kužne gomile koje preskačem svakodno. Ne znam otkud toliki leševi i zapitah se nekoliko puta da nisu to moji jadni sugrađani, ali zaključih da nije moglo da bude tako jer bih onda znao šta im se dogodilo, a nisam znao i u umu mi je istrajno plutao samo blaženi mrak zaborava.

Krenuo sam u obilazak kao i svakog sata danju, svakog drugog noću, utvrđenom uvek istom putanjom kojom sam vešto izbegavao ćoškove kod stepenica gde sam uvek čuo okamenjujuće glasove obesnih sirena kako se ore u pesmi-mreži postavljenoj samo za mene; okretao sam leđa portretima negdašnjih stanovnika čije žive poglede sam osećao na sebi kao vrele sunčeve zrake kao i tapiserijama sa strašnim scenama bitaka čiji izvezeni mali borci bi se razmileli pred mojim nogama kao mravi u ratnom pohodu. Jedina prostorija u koju nisam ni kročio još od tog kobnog jutra je ona što čuva zaposednutu napravu što nazvaše ogledalo u kojoj sam bio siguran da neću videti svoj odraz, već more pobesnelo od čežnje da me dohvati i smoždi.

Na pola puta između dve isturene kule spoljnjeg zida zastadoh i zagledah se u sivi oblak što se klizeći spuštao sa vrhova planina. Nešto u njegovom mutnom i tmurnom prisustvu me umirilo i navelo da se opustim, čak sednem oslonjen na ispust. Kako sam strašno bio umoran! Od čega sam se branio, protiv čega borio? Šta je htelo drevno more od mene, ništarije koja nije zaštitila svoj grad i sačuvala narod? I pogledah more, a ono mi vrati sećanja na moj zabludeli um koji je video utvare neprijatelja u svemu i nadvladan očajem lažnog samoodržanja naveo je ovo marionetsko telo da pokosi sve na svom putu. Mnogi životi su na mojoj duši.

Siđoh brzo do mora da sustignem mornare za koje sad uvideh da su bili posada kakvog trgovačkog broda, ali oni su otplovili u međuvremenu. Želeo sam da im se predam da me zaključaju iza rešetaka, da mi sude, da me kazne i da ih pošaljem da sahrane nesrećne ljude. Ali nisam znao koliko dugo sam proveo suočen sa zdravim pamćenjem i živom savešću, mnogo gorim sudom, mnogo težom kaznom od bilo kog vešanja ili streljanja.

Nemavši kud, sahranio sam ih i uklesao im imena na velikom kamenu na trgu opisavši groznu sudbinu koja ih je sustigla od moje ruke. Verovao sam da je to kraj i da ću skapati od gladi i iznemoglosti kako mi i dolikuje kad se neki preživeli vratiše u grad i umesto mržnje i osvete oni sasuše na mene vatru svog sažaljenja. Pekla me je strašno, pritiskala kao letnja žega, morila u stomaku kao žeravica, cedila mi znoj u ledenim noćima, ali odlučio sam da ću istrajati u onome što su tražili od mene. Služiću gradu, čuvati ga, popravljati sve što se popraviti moglo dokle god ne budem mogao da se bez stida pogledam u ogledalo.

Nisam znao da li će se to ikada dogoditi.

Pošalji "Ogledalo" na Facebook Pošalji "Ogledalo" na Google Pošalji "Ogledalo" na My Yahoo! Pošalji "Ogledalo" na Live Pošalji "Ogledalo" na MySpace Pošalji "Ogledalo" na Twitter Pošalji "Ogledalo" na Digg Pošalji "Ogledalo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. tamna noc (avatar)
    Uzivanje je citati tvoje price, predivan pripovedacki duh imas
  2. flaj (avatar)
    Izuzetan dar, kada će knjiga?
  3. Sandveil dance (avatar)
    Hvala obema
    Ne znam Flajice, bilo je odloženo zbog objektivnih okolnosti.
    Ali pokreće se opet. rad na tome...
    Biće...
  4. Jennifer Jennin (avatar)
    Citat Original postavio Sandveil dance
    Hvala obema
    Ne znam Flajice, bilo je odloženo zbog objektivnih okolnosti.
    Ali pokreće se opet. rad na tome...
    Biće...
    Srećno...i sa knjigom, i svakako