br38

Parcad mraka zarivena u dusu
Stopila se sa njom.
Neko zlo Sunce me ogrijalo.
Radostan sam kao djecak kad otkine glavu sestrinoj lutki-kratkotrajno.
A onda dodje kajanje.
Spavam,a ne sanjam.
Sanjam,a ne spavam.
Zivi mi se,
Ali ne znam kako...

 

[REVELIN]

Gledam tvoje sneno budne oci
i mislim....
to su te resetke koje svode
njegovo srce na senku....
I zubato Sunce greje...

 

[ljeshko]

E,kako bih volio da ima neko ko to moze,da me pogleda u oci i zna...

 

[REVELIN]

Ima neko ko i to moze...ali nemoj pogleda svog
od njega kriti...sirom otvori oci i kad sanjas...
ukloni resetke snene,snovima otvori okna,
oslobodi ptice iz kaveza,i naci ce ih neko...
kad ih prepozna,pozelece da ih vrati....ocima

 

[ljeshko]

Ne krijem!Niko ne zeli da ga vidi...
Kad vidi negativ srece obari pogled-ko da se stidi...
A ptice su odavno kanule na zedno tlo,
Usahle.I to je to.
Snovi,kazes?Nema ih...
Mozda ih samo ima pokoji stih.