Cudno je to...otvoris i dobijes poziv za prijateljstvo od osobe koja ti je idol...ili bar njena snaga da bude tu za svakoga,bas ono sa cim se budim svako jutro,da budem pdrska ,a ne teret.Hvala puno prijateljice Danasnji dan je time lepsi ,a moja zelja da budem bolji nosi vecu odgovornost.
Cudno je to...kako ovo malo virtualne mreze (koju bas i ne volem)moze da otkrije pravi svet.Prvo sam mislio da zamagljuje ,iskrivljuje sliku...ali ne ,nekada vrlo cesto otvara duse i pokazuje ono sto jesmo.Citas i citas i divis se ...i sve se slaze ...i kao ista smo generacija, slusamo isto pa zato su nam pogledi slicni...ali oces malo sutra! Taj koji je isti je stariji jedno 28 godina,istog je pola,ili moze da nam bude cerka i tu sve pada u vodu.Sva ona gluma kako mi ne stoji da budem pajac u 58. god i kako nije lepo znati i razmisljati u 23. i kako se ne moze voleti iskreno i ljubavlju sedamnaesto godisnjaka u 74.
Cudno je to...
.... a onda disanje i dani i Vojvodina.
Na prvi pogled cista depresija,sve mi ravno nista se ne desava ,kad stanes stao si ,nema nizbrdo i nema uzbrdo.
A opet, juce, nesto mislim, kako je luda i opasna i kako je ona ocigled moga zivota, jer je bas tako skriveno intezivna....pa onda putujem jer me posao nosi i retko gledam sa strane jer je apriore sve isto,bas kao i zivot koji ne osecas da tece i koji cini se ne mozes menjati.
Svako jutro putujem i gledam kako zivim...prazna polja ,pa oranje ,pa setvu ,pa nicanje,pa prvi sneg kao pokrivac ,pa bujanje i prvi cvet i prvi klip ,pa zetvu i one teske masine kako kidaju stabljiku i seljake na kraju kako na pijaci umotani glumeci da nemaju prodaju sve sto je rodilo i kupuju LCD TV na kredit....i onda opet prazna polja,zapaljenu strnjiku...i dim koji me gusi u kolima....
...i onda dodjem kuci,odigram ples sa zenom i sinom,zabuljim se u LCD TV na kreditnu karticu...i to je to....
samo,cudno je to, prodje jos jedna godina ,a sve , od oranja do tog dima bilo je pre i bice posle mene.
Lukava je ta Vojvodina,ubedi te da se nista ne desava ,kad ono....
I onda ti neko koga postujes posalje zahtev za prijatelja i vidis da je sreca tvoja u sitnicama ,a njihova u tvom trudu....
Lepo je disati!
Cudno je to...kako ovo malo virtualne mreze (koju bas i ne volem)moze da otkrije pravi svet.Prvo sam mislio da zamagljuje ,iskrivljuje sliku...ali ne ,nekada vrlo cesto otvara duse i pokazuje ono sto jesmo.Citas i citas i divis se ...i sve se slaze ...i kao ista smo generacija, slusamo isto pa zato su nam pogledi slicni...ali oces malo sutra! Taj koji je isti je stariji jedno 28 godina,istog je pola,ili moze da nam bude cerka i tu sve pada u vodu.Sva ona gluma kako mi ne stoji da budem pajac u 58. god i kako nije lepo znati i razmisljati u 23. i kako se ne moze voleti iskreno i ljubavlju sedamnaesto godisnjaka u 74.
Cudno je to...
.... a onda disanje i dani i Vojvodina.
Na prvi pogled cista depresija,sve mi ravno nista se ne desava ,kad stanes stao si ,nema nizbrdo i nema uzbrdo.
A opet, juce, nesto mislim, kako je luda i opasna i kako je ona ocigled moga zivota, jer je bas tako skriveno intezivna....pa onda putujem jer me posao nosi i retko gledam sa strane jer je apriore sve isto,bas kao i zivot koji ne osecas da tece i koji cini se ne mozes menjati.
Svako jutro putujem i gledam kako zivim...prazna polja ,pa oranje ,pa setvu ,pa nicanje,pa prvi sneg kao pokrivac ,pa bujanje i prvi cvet i prvi klip ,pa zetvu i one teske masine kako kidaju stabljiku i seljake na kraju kako na pijaci umotani glumeci da nemaju prodaju sve sto je rodilo i kupuju LCD TV na kredit....i onda opet prazna polja,zapaljenu strnjiku...i dim koji me gusi u kolima....
...i onda dodjem kuci,odigram ples sa zenom i sinom,zabuljim se u LCD TV na kreditnu karticu...i to je to....
samo,cudno je to, prodje jos jedna godina ,a sve , od oranja do tog dima bilo je pre i bice posle mene.
Lukava je ta Vojvodina,ubedi te da se nista ne desava ,kad ono....
I onda ti neko koga postujes posalje zahtev za prijatelja i vidis da je sreca tvoja u sitnicama ,a njihova u tvom trudu....
Lepo je disati!
