...ti talasi i zamasi i sad me,- n o s e ...

...u sebi naci
taj poriv
erupciju tinjajucu
koja nasigurno
nece izaci vani
osim u blijedim varnicenjima
to naci i ne imenovati
zasto sve prozivati
markirati i osamostaljivati
po sebi useljivati oaze nemira
i ljutiti se na sebe
teski je neosizifizam
kad nadjes uzrok bar jedne
bore
ona nestaje
nema trag u godovima zivota
sjetih se jedne epizode
koju je zaboravila
nasigurno
a mene melje
melje jer rado bih da osudim
a nerado da u sebi sjecanje
na svoje lednike
probudim...
nije sjecanje dio zivota
to je zivot koji je zivljen
i ne osuditi
ne vampirisati
sa zadovoljstvom mahnuti
ako je lijepo zamrznuti
ako je ruzno
otopiti
i u vjecni zaborav poslati...
Plejade divnih slika redjam po galerijama
memorija
i rascvjetavam
posebno neostvarene
nepostignute
a cekale su
i mene i sebe...
tako okamenjene u istoj neostarjelosti
masu mi u ritmu divljanja
svjeze zacesljane
kose
ti talasi i zamasi
i sad me nose...
 
Kliknite za proširenje...
Kakvu sugestiju šalje Faraonn čitaocu nazvavši svoju pesmu "...ti talasi i zamasi i sad me, - n o s e..."? Na kakvo čitanje nagovara čitaoca? Da li sugeriše povećanu osetljivost za dramske tonove stihova? Ili je naslov samo putokaz , signal čitaocu da stihovi jesu zaista bitni u njegovom stvaralaštvu?

Drama egzistencije Faraonnovog Duha u stihovima narasta od napetosti do potrage, pa i samog razrešenja. Lepotom reči, on uspostavlja živ dijalog sa čitaocem - čime drugim do - toplim rečima oca, učitelja, prijatelja o stvaranju i imenovanju spoljašnjeg i unutrašnjeg stradanja. Uči čitaoca da osećanje krivice zahteva da se svede osetljivi životni račun...

"...po sebi useljavati oaze nemira
i ljutiti se na sebe
teški je neosizifizam..."

Odgovor na dramu Duha je teško izvesti. Da li u magnovenju možemo ugledati spasenje i to u ovostranosti naših života, vremenitim, ispunenim očekivanjima i zaleđenim u lepotama

..."kad nađeš uzrok bar jedne bore
ona nestaje
nema trag u godovima života
...i ne osuditi
ne vampirisati
sa zadovoljstvom mahnuti
ako je lepo zamrznuti
ako je ružno
otopiti
i u večni zaborav poslati..."

Da li je ovo spas? Ko sam ja da kažem "da"? Nema, prepustiću se Duhu Prijatelja, onoj svetosti sa kojom sam se u sebi orodila i njegovom svetom naporu da se duhovnošću suprotstavlja zlu.

"Plejade divnih slika...
rascvetavam...
...čekale su
i mene i sebe...
...okamenjene u istoj neostarjelosti..."

Prelepi stihovi nude dirljivo utočište, putokaz i spas onom čitaocu koji je očuvao osetljivost za nijanse značenja i zvučanja magijske reči pesnika. I tek tada, tek tu - u sebi, u svojoj koži, sam sa sobom, možda konačno zakorači, poput Faraonna u oganj sopstvenog spasa...

"Jer, naš rat nije sa krvlju i sa telom, već sa tamom ovog sveta i sa duhovima pakosti ispod neba".

Tumačenjem životnih ključeva, Faraonn oblikuje svetionik misaonosti, oplemenjujući nas istinama svog duhovnog prostora. U piramidalni oblik njegovog prostora, uneta je najsuštinskija simbolika piramide, simbolika živog rasta, rasta kroz život. Upućenima, pratiocima omogućava da pomeraju vrhove svojih ostvarenja, nadvisujući vrhove mogućeg sebe...
Hvala!

:vzagrljaj::heart2:
 
Poslednja izmena:
......put saznanja
mora ici trasom
patnje...
...kako i stoji kod Aristotelesa...Vrlino,-velika muko roda ljudskoga..."
Pisana rijec
u vidu pjesme
stiha
odjekuje i ne ocekuje
prkosi i samotinji i bujici
daje se
ne trazi...
Postuje svoje poklonike
i svakom vrstom zagrljaja
docekuje
nije na,- izvolte
ali je uvijek u stanju otvorenom
kao biljka u cvatu
djevojka u u livadskom letu
majka u odkopcavanju grudi
s djetinjim ocekivanjem...
Pjesma voli da osjeti
jer dijete je iz muke rodjeno
ali na muku zaboravilo...
...nije pjesma
da se razumije
ona je da 'legne'
opomene na srednjoskolstvo
brucosenje
Ljubav prvu
ili svaku,- bar u Pocetku...

Soradze,
Tebi svaki redak ovdje napisan
duguje
dato ti je
da svako slovo mozes prozvati
tj. na prozivku mora da ustane
sa naklonom
pred Tobom,- s t a n e ...:hvala:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top