...revir za Ljubav...

...tebi je dozvoljeno
sve i svugdje
bez granica
i ukidanja
a meni da pratim
i shvatim
da ne ides
tim putevima vise...
...za sve ima vremena
ako je neko tvoj/a
izbor
...poslije toliko promasaja
sramota je promasiti
nije bilo lose ili predobro
bilo je olako i neozbiljno
ljubav je odnos
a
kad lutamo
odnosa nema
postoji Narcis i mrzovoljko
providnjak i neozbiljko
a nijedan nije
za one koje su moje
i
plase me mali prostori
ne zbog fobije
zbog otetosti
respekt svakom
jer
otimanje
nikakvo je imanje
nije proljece za ljubav
ono je za cvijece
nije ljeto za ljubav
ono je od sebe toplo
nije jesen za ljubav
ono je dovoljno sobom
za dusu
zima je za mali prostor
da se ljubav ne moze siriti
moze samo u reviru
za ljubav odredjeni...

 

[gost 411056]

nije proljece za ljubav
ono je za cvijece
nije ljeto za ljubav
ono je od sebe toplo
nije jesen za ljubav
ono je dovoljno sobom
za dusu
zima je za mali prostor
da se ljubav ne moze siriti
moze samo u reviru
za ljubav odredjeni...

 

[faraonn]

...Tamna noci,
-hoces li mi opet
d o c i ...

 

[Soradze]

Kad se pod mesecom u okoštavanje sa jezikom Faraonn uhvati i u makabričnom tonu počne razmenjivati plesne korake sa jezikom, zavarniči i zaiskri na sve strane. Užari se i kamen na kojem se potkovice jezičke kuju, užari se i čekić, užari se i Faraonnova ruka. Svet se celi zažari i varnicama ozvezda nebo.

Oporost života koja premrežuje stvarnost dobija i druge ukuse u Faraonnovoj poeziji. U njoj dobrim delom vladaju žene. One su neka vrsta muza sa puno lica. Kroz pesnikov odnos sa ženama, očito je njegovo mesto između smisla i besmisla, ravnodušnosti i jake osećajnosti, površnih odnosa i potrebe za puninom. Takav svet unosi dinamiku u pesmu "...revir za ljubav..." u kojoj se Faraonn preoblači u neku vrstu antijunaka koji ženu razotkriva i predstavlja kao suprotnost, ali i kao nužno i potrebno drugo. U isto vreme on uzmiče, neprekidno upadajući u praznine, nesiguran u mostove koji se grade između...

U ovim stihovima, pesnik se upušta u neizvesnu avanturu, podsmevajući se sebi, ali i njoj, koja ne poznaje međe Faraonnovog kraljevstva, a ipak je njegova kraljica.

Stihovi spadaju u red boljih Faraonnovih pesama... istiniti su, neuglađeni, imaju onu naivnu veru i strast, moćnim rečima najavljuju Faraonna kao gubitnika, koji večito voli i pati, ali i istinski uživa u pisanju.

Svet je danas lišen poetskog... pa i spremnosti da doživi poeziju... kao milovanje kojem nedostaje ruka, čoveku danas nedostaje mesto u njemu koje bi dotakla poezija.
Kao retka srećnica, danas sam sa ogromnim uživanjem plovila Faraonnovim nebom ozvezdanim izvarničenim stihovima...nebom prijatelja koji je oličenje skromnosti i postojanosti, nebom pesnika koji prepoznaje, procenjuje, razigrava, preispituje i nadrasta granice sopstvenog duhovnog bića i svog pesničkog kraljevstva.

 

[faraonn]

...tacno je to
moja Prijateljice
tacno
najiskrenija sredisnjica emocija je
oporost i savladavanje iste
da se ukras iskaze
sto jasnije i rijecima oskudnije
onako
kako bi lakedemonjani
trebali da pisu
da su pisali
ali
da li bi onda poezija bila utjeha
ili ulazak u turbulencije
i pjesnika i citalaca
tj. usvojivaca ili odbacivaca...
Prva priroda pjesme je muka
jer muka je sve
sto vrijednost bastini
biti u blizini Zene ili njenog polja operandi
i rizik je i basta neispitana
nenaceta malte ne...
Imam jednu zelju
vec okostalu
kako je moguce
i
da li je moguce
naci sebe u svemu
svome...
...i...i mnogo toga
ova gusta mrakcina
budi i ne slaze
niti bi htjela
iole da pomaze...
...moja draga,-Prijateljice...