_
U nama žive ljudi i mesta koje volimo. Obogaćuju nas svojim postojanjem i živom emocijom koja traje u nama i vremenu, ukrašava nas i osmišljava.
Kao dete često sam odlazila u Novi Sad u posetu mojoj dragoj tetki. Putovalo se "starim putem"... Brankovom ulicom preko mosta, pa do Petrovaradina, pa opet preko mosta u sam centar Novog Sada. Iza prelepe zgrade Banovine nalazila se škola...iza škole u zgradama sa prepoznatljivim "špic" prozorima, stanovala je moja tetka. U to vreme je bilo normalno obilaziti svoju rodbinu, makar na jedan dan. Impresije koje je Novi Sad izazivao u meni još iz tih davnih dana je neki naročiti mir kojim je grad odisao i fini šmek manjeg evropskog grada. Nije ni čudo što je moja "najveća ljubav" bila baš iz Novog Sada. Naravno i ono: "Ju, nećemo se poznati"... ali i ono: "Ta, poznaćemo se"... i smeh...Sa naročitim zadovoljstvom i ponosom čitam da je Novi Sad, sa sloganom "Za nove mostove", postao Evropska prestonica kulture u 2021. godini.
Danas je i Banja Luka grad koji me očarava. Ne zato što u njemu živi moja sadašnja "najveća ljubav", već zato što ima šmek evropskog gradića, sličan novosadskom, ima taj prefinjeni mir, neku naročitu lepotu ulica, parkova, trgova, zgrada... lepotu koja svojim postojanjem nudi prepoznatljivu bliskost i osećaj ljubavi prema ljudima i gradu, ljubavi koja nas ukrašava i osmišljava. Sa velikom pažnjom i radošću pratim kandidaturu Banja Luke da postane Evropska prestonica kulture u 2024. godini.
Proteklih dana sam bila učesnik niza manifestacija kojima je Banja Luka obeležila Dan grada i 73 godine oslobođenja od fašizma i tim povodom pripremljeni su brojni koncerti, sportski događaji i kulturna dešavanja. Banja Luka, ukrašena cvećem, kišobranima, zelenilom, na radost stanovnika je obustavila saobraćaj u centru grada i taj deo pretvorila u ogromnu pešačku zonu. Butici, prodavnice i restorani su organizovali popuste u cenama robe i usluga, što je dodatno doprinelo lepšem raspoloženju.
Pogledajte prilog 488705
Muzej savremene umetnosti je otvorio izložbu „Punktumi“ – zbirka inostrane umjetnosti MSURS i tom manifestacijom započeo proslavu grada. Preko 100 slika i vajarskih eksponata je muzej izložio u svojim prostorijama, a sama izložba ovih dragocenih umetničkih predmeta trajaće do kraja avgusta o. g. Evropska godina kulturne baštine je snažan podsticaj za otvaranje izložbe i važan trenutak da se podsetimo akcije solidarnosti koja je okupila brojne umetnike iz Evrope i sveta da svojim delima pomogne obnovu nastradalog grada, nakon katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Banja Luku 1969. godine. Akcijom solidarnosti u Banja Luku je pristiglo više od 750 umetničkih dela sa prostora bivše Jugoslavije, Evrope i sveta i postavilo temelj za osnivanje ove institucije, stvorivši svojevrstan bogat fundus radova poznatih Evropskih i svetskih slikara, grafičara i vajara. 100 slika koje je muzej izložio su dela 80 autora iz 17 evropskih zemalja, koji su obeležili evropsku umetničku scenu u drugoj polovini XX veka. Ako izdvojimo samo neka od imena, kao što su: Otto Piene, Heinz Mack, Gunter Uecker, Friedensreich Hunderwasser, Hans Hartung, Pierre Alechinsky, Zao Wou – Ki, Jasse Tabuchi, Antonino Virduzzo, ukazujemo na bogatu evropsku baštinu, koja je muzeju snažan podsticaj za budućnost.
Posetioci su uživali u dragocenoj postavci, ali i u kanapeima čarobnog izgleda i ukusa. Šampanjac se točio u čašama sa nožicom i sve je odisalo toplinom partija u kome su posetioci ćaskali, ili razgledali eksponate sa čašama u rukama. Ceo događaj je propraćen budnim okom direktorke muzeja, nasmejane Dr. Sarite Vujković, kojoj je sutradan bila uručena nagrada za zasluge i uspešan rad u svojoj struci.
Pogledajte prilog 488706
Big bend RTS-a je kasnije te večeri rasplesao Banjalučane koji su uživali u izuzetnom muzičkom događaju pod vedrim nebom. Nekoliko stotina stanovnika grada na Vrbasu je đuskalo na ogromnom parkingu kod Muzeja savremene umetnosti uz vrsno izvođenje muzičkih tema iz domaći i stranih filmova koje je odsvirao ovaj cenjeni beogradski džez orkestar. Toplo veče, ambijent, odličan zvuk, raspoloženi muzičari i publika, sve se poklopilo i oduševljenoj publici ostavilo želju da ovakvih muzičkih događaja u budućnosti bude više.
Pogledajte prilog 488707
Proslava Dana grada, koja se poklopila sa Danom planete zemlje su uveličale zvezde Peterburške opere i međunarodni simfonijski orkestar „Tavričeski“ svojim koncertom operskih arija u Narodnom pozorištu Banja Luke. Pred prepunim gledalištem, ruski umetnici su izveli arije iz „Čarobne frule“ Mocarta, Mazetin valcer iz „Boema“ Pučinija, Kalafovu ariju iz opere „Turandot“ Pučinija, Elenin bolero iz „Sicilijansko večernje“ Verdija... Čuli smo arije iz „Frančeske da Rimini“ Rahmanjinova, „Evgenija Onjegina“ Čajkovskog, Mađarsku igru br. 5 Bramsa, „Šišmiš“ Štrausa. „Pijana pesma“ iz „Travijate“ Verdija, je ostavljena za kraj. Pevali su svih osam operskih pevača i pevačica Sankt Peterburške opere kada je kompletna publika ustala i frenetičnim aplauzom nagradila umetnike za ogromno uživanje kojim su darivani to veče. Nezaboravno veče za prepuno pozorište pravih sladokusaca opera i arija i otkrovenje predivnih umetnika ruske operske scene.
Dan grada je ukrasio svojevrstan hepening. Tačno u 20:00 časova je počela audio-vizuelna instalacija, koja se projektovala na fasadi Banskog Dvora i koja je trajala 24 minuta, što simbolično predstavlja godinu 2024. u kojoj grad Banja Luka želi da postane Evropska prestonica kulture.
Pogledajte prilog 488708
Ljupka Banja Luka poseduje specifičan šarm nastao prožimanjem njenih različitosti, što se ističe u sloganu „Suprotnosti se privlače“. Veoma bih volela da lepa Banja Luka dobije položaj i titulu Evropske prestonice kulture, jer bi tada, zbog sveobuhvatnog i brzog razvoja samog grada, domet gradske kulture postao prestiž.
Pogledajte prilog 488709
U nama žive ljudi i mesta koje volimo. Obogaćuju nas svojim postojanjem i živom emocijom koja traje u nama i vremenu, ukrašava nas i osmišljava.
Kao dete često sam odlazila u Novi Sad u posetu mojoj dragoj tetki. Putovalo se "starim putem"... Brankovom ulicom preko mosta, pa do Petrovaradina, pa opet preko mosta u sam centar Novog Sada. Iza prelepe zgrade Banovine nalazila se škola...iza škole u zgradama sa prepoznatljivim "špic" prozorima, stanovala je moja tetka. U to vreme je bilo normalno obilaziti svoju rodbinu, makar na jedan dan. Impresije koje je Novi Sad izazivao u meni još iz tih davnih dana je neki naročiti mir kojim je grad odisao i fini šmek manjeg evropskog grada. Nije ni čudo što je moja "najveća ljubav" bila baš iz Novog Sada. Naravno i ono: "Ju, nećemo se poznati"... ali i ono: "Ta, poznaćemo se"... i smeh...Sa naročitim zadovoljstvom i ponosom čitam da je Novi Sad, sa sloganom "Za nove mostove", postao Evropska prestonica kulture u 2021. godini.
Danas je i Banja Luka grad koji me očarava. Ne zato što u njemu živi moja sadašnja "najveća ljubav", već zato što ima šmek evropskog gradića, sličan novosadskom, ima taj prefinjeni mir, neku naročitu lepotu ulica, parkova, trgova, zgrada... lepotu koja svojim postojanjem nudi prepoznatljivu bliskost i osećaj ljubavi prema ljudima i gradu, ljubavi koja nas ukrašava i osmišljava. Sa velikom pažnjom i radošću pratim kandidaturu Banja Luke da postane Evropska prestonica kulture u 2024. godini.
Proteklih dana sam bila učesnik niza manifestacija kojima je Banja Luka obeležila Dan grada i 73 godine oslobođenja od fašizma i tim povodom pripremljeni su brojni koncerti, sportski događaji i kulturna dešavanja. Banja Luka, ukrašena cvećem, kišobranima, zelenilom, na radost stanovnika je obustavila saobraćaj u centru grada i taj deo pretvorila u ogromnu pešačku zonu. Butici, prodavnice i restorani su organizovali popuste u cenama robe i usluga, što je dodatno doprinelo lepšem raspoloženju.
Pogledajte prilog 488705
Muzej savremene umetnosti je otvorio izložbu „Punktumi“ – zbirka inostrane umjetnosti MSURS i tom manifestacijom započeo proslavu grada. Preko 100 slika i vajarskih eksponata je muzej izložio u svojim prostorijama, a sama izložba ovih dragocenih umetničkih predmeta trajaće do kraja avgusta o. g. Evropska godina kulturne baštine je snažan podsticaj za otvaranje izložbe i važan trenutak da se podsetimo akcije solidarnosti koja je okupila brojne umetnike iz Evrope i sveta da svojim delima pomogne obnovu nastradalog grada, nakon katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Banja Luku 1969. godine. Akcijom solidarnosti u Banja Luku je pristiglo više od 750 umetničkih dela sa prostora bivše Jugoslavije, Evrope i sveta i postavilo temelj za osnivanje ove institucije, stvorivši svojevrstan bogat fundus radova poznatih Evropskih i svetskih slikara, grafičara i vajara. 100 slika koje je muzej izložio su dela 80 autora iz 17 evropskih zemalja, koji su obeležili evropsku umetničku scenu u drugoj polovini XX veka. Ako izdvojimo samo neka od imena, kao što su: Otto Piene, Heinz Mack, Gunter Uecker, Friedensreich Hunderwasser, Hans Hartung, Pierre Alechinsky, Zao Wou – Ki, Jasse Tabuchi, Antonino Virduzzo, ukazujemo na bogatu evropsku baštinu, koja je muzeju snažan podsticaj za budućnost.
Posetioci su uživali u dragocenoj postavci, ali i u kanapeima čarobnog izgleda i ukusa. Šampanjac se točio u čašama sa nožicom i sve je odisalo toplinom partija u kome su posetioci ćaskali, ili razgledali eksponate sa čašama u rukama. Ceo događaj je propraćen budnim okom direktorke muzeja, nasmejane Dr. Sarite Vujković, kojoj je sutradan bila uručena nagrada za zasluge i uspešan rad u svojoj struci.
Pogledajte prilog 488706
Big bend RTS-a je kasnije te večeri rasplesao Banjalučane koji su uživali u izuzetnom muzičkom događaju pod vedrim nebom. Nekoliko stotina stanovnika grada na Vrbasu je đuskalo na ogromnom parkingu kod Muzeja savremene umetnosti uz vrsno izvođenje muzičkih tema iz domaći i stranih filmova koje je odsvirao ovaj cenjeni beogradski džez orkestar. Toplo veče, ambijent, odličan zvuk, raspoloženi muzičari i publika, sve se poklopilo i oduševljenoj publici ostavilo želju da ovakvih muzičkih događaja u budućnosti bude više.
Pogledajte prilog 488707
Proslava Dana grada, koja se poklopila sa Danom planete zemlje su uveličale zvezde Peterburške opere i međunarodni simfonijski orkestar „Tavričeski“ svojim koncertom operskih arija u Narodnom pozorištu Banja Luke. Pred prepunim gledalištem, ruski umetnici su izveli arije iz „Čarobne frule“ Mocarta, Mazetin valcer iz „Boema“ Pučinija, Kalafovu ariju iz opere „Turandot“ Pučinija, Elenin bolero iz „Sicilijansko večernje“ Verdija... Čuli smo arije iz „Frančeske da Rimini“ Rahmanjinova, „Evgenija Onjegina“ Čajkovskog, Mađarsku igru br. 5 Bramsa, „Šišmiš“ Štrausa. „Pijana pesma“ iz „Travijate“ Verdija, je ostavljena za kraj. Pevali su svih osam operskih pevača i pevačica Sankt Peterburške opere kada je kompletna publika ustala i frenetičnim aplauzom nagradila umetnike za ogromno uživanje kojim su darivani to veče. Nezaboravno veče za prepuno pozorište pravih sladokusaca opera i arija i otkrovenje predivnih umetnika ruske operske scene.
Dan grada je ukrasio svojevrstan hepening. Tačno u 20:00 časova je počela audio-vizuelna instalacija, koja se projektovala na fasadi Banskog Dvora i koja je trajala 24 minuta, što simbolično predstavlja godinu 2024. u kojoj grad Banja Luka želi da postane Evropska prestonica kulture.
Pogledajte prilog 488708
Ljupka Banja Luka poseduje specifičan šarm nastao prožimanjem njenih različitosti, što se ističe u sloganu „Suprotnosti se privlače“. Veoma bih volela da lepa Banja Luka dobije položaj i titulu Evropske prestonice kulture, jer bi tada, zbog sveobuhvatnog i brzog razvoja samog grada, domet gradske kulture postao prestiž.
Pogledajte prilog 488709
