Интуиција јесте трансцендентна у смислу да није заснована на сазнању, то јест није заснована на опажању слика. Сазнати значи имати несазнајни субјекат наспрам кога су слике.
Да опет укажем на ову илустрацију јер се ради о нечему наједноставнијем а што код многих можда никада не дође до свести:
Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери мењају се обликом и величином кад год се помериш.
То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.
Изван тога, изван свести, је ткз. "ствар по себи".
Дакле, то је услов сваког сазнања. Међутим, осим слика, у искуству имамо још много тога што не улази у ову шему.
Е, ти садржаји духа које налазимо у свести а које нисмо добили на овај начин спознајући слике, јесу интуиција.
И ту се, заправо, не ради о нечему магловитом, мистичном.
Можда најбољи начин да покажемо колико смо сви уроњени у то сваког тренутка могу показати ове Бергсонове речи:
Када год неко помисли на време, пре него што га претвори у линију, има посла са интуицијом.
Када год неко помисли на вољу, има посла са интуицијом.
Када год неко помисли на своје ЈА. Има посла са интуицијом.
Ми смо толико у њој да је људи ни не примећују.
Poslednja izmena:
