Udri kurvu mamu joj *****
To je bilo neko lepše i pitomije vreme, ne samo zato jer sam tada bio pitomac Vojne škole, ne samo zato. Nego zbog hiljadu i jednog razloga, koje sam kasnije shvatio. Ali tako to uglavnom i biva, prave vrednosti proživljenog čovek shvati tek malo kasnije i docnije , tek kada sva upotrebna vrednost saznanja bude neupotrebljiva. Dakle u vreme dešavanja ovoga šta želim reći, bio sam bezbrižni pitomac Vojne škole. Ono klasika, dobro plaćen posao, puno povlastica i svega, jebu te 4 godine ali kasnije živiš dobar i bezbrižan život. Jedina obaveza skoro da se svodila da salutiraš majmunima sličnim sebi ali sa kojim čvarkom više od Tebe na naramenicama...
Bio sam na dopustu, bio je 29.-ti Novembar “Dan Republike”, o tome i pesme postoje pa što ne bi i jedna kratka priča. I izašao sam predveče da se nađem sa mojim dobrim drugarima. Jedan od njih je odavno pokojan, ali o tome drugom prilikom.... I da idemo u zezanje, da mi moji drugari i prijatelji u civilstvu pokažu šta propuštam noseći uniformu i gazeći strojevi korak u ritmu muzike iz zvučnika. Nađosmo se već negde, bio novembar i mrak uveliko pao nad Beograd, i mi se uputismo da Jogi (tadašnji poznanik) prebije svoju devojku jer ga varala. Bio sam protiv nasilja kao što sam uvek protiv nasilja, pogotovo protiv prebijanja slabijih od sebe, ali ajde. I nas nekih 5-6 je krenulo sa pomenutim Jogijem da prisustvuje tom činu nasilja. Dođosmo do neke zgrade, koja je (čini mi se nalazila na Čukaričkoj padini). U predvečerje, mrak već uveliko pao i uđosmo u zgradu. Vođa parade taj Jogi nas odvede pred vrata nekog stana. Pozvoni i neko je otvorio vrata, uđosmo, posedasmo u dnevnoj sobi tog stana. Ženska osoba koja je već pominjana seda u krilo svom “izabranom” a za stolom sedi i njena majka. Oni počinju da se vaćare, na očigled majke te devojke, već tu mi bilo neprijatno. Razumem ja to, mladost, strast mladalačku, ali naočigled svih nas i na oči majke te devojke ... Mi ostali , Bogu fala pa nismo ponosni da se međusobno vaćarimo, mi ostali smo pili neko pivo ili nešto smo već pili. Kada tu svojevrsnu tišinu prolomi zvuk šamara. Jogi je svojoj devojci lupio šamar. Na očigled njene prisutne majke, poželeo sam da me tamo tada nema. Očekivao sam da ustane njena majka, do tada je samo sedela i cirkala posmatrajući svoju ćerku. Da ustane i pozove policiju , koja se tada zvala Milicija i na 92 a ne kao sada na 192. Da svi đuture završimo u policiji, dobro ja u Vojnoj policiji jer sam bio Vojno lice. I šta se dešava? Majka i dalje sedi i viče “Udri kurvu , mamu joj *****!!!”
Posle sam samo mog sadašnjeg Kuma a tadašnjeg prijatelja samo zamolio da napustimo to dešavanje i da odemo negde , da se napijemo ko svinje. Jer to je bio moj prvi susret sa socijalno raspalom porodicom i odnosima u njoj samoj. Da majka nekom viče da joj bije dete na njene rođene oči.... I otišli smo moj sadašnji Kum Gaga, pokojni Rista i ja u neki kafić i pili do pred zoru. Ali nema tog pića koje može da mi izbriše tu gorku uspomenu iz sećanja...
To je bilo neko lepše i pitomije vreme, ne samo zato jer sam tada bio pitomac Vojne škole, ne samo zato. Nego zbog hiljadu i jednog razloga, koje sam kasnije shvatio. Ali tako to uglavnom i biva, prave vrednosti proživljenog čovek shvati tek malo kasnije i docnije , tek kada sva upotrebna vrednost saznanja bude neupotrebljiva. Dakle u vreme dešavanja ovoga šta želim reći, bio sam bezbrižni pitomac Vojne škole. Ono klasika, dobro plaćen posao, puno povlastica i svega, jebu te 4 godine ali kasnije živiš dobar i bezbrižan život. Jedina obaveza skoro da se svodila da salutiraš majmunima sličnim sebi ali sa kojim čvarkom više od Tebe na naramenicama...
Bio sam na dopustu, bio je 29.-ti Novembar “Dan Republike”, o tome i pesme postoje pa što ne bi i jedna kratka priča. I izašao sam predveče da se nađem sa mojim dobrim drugarima. Jedan od njih je odavno pokojan, ali o tome drugom prilikom.... I da idemo u zezanje, da mi moji drugari i prijatelji u civilstvu pokažu šta propuštam noseći uniformu i gazeći strojevi korak u ritmu muzike iz zvučnika. Nađosmo se već negde, bio novembar i mrak uveliko pao nad Beograd, i mi se uputismo da Jogi (tadašnji poznanik) prebije svoju devojku jer ga varala. Bio sam protiv nasilja kao što sam uvek protiv nasilja, pogotovo protiv prebijanja slabijih od sebe, ali ajde. I nas nekih 5-6 je krenulo sa pomenutim Jogijem da prisustvuje tom činu nasilja. Dođosmo do neke zgrade, koja je (čini mi se nalazila na Čukaričkoj padini). U predvečerje, mrak već uveliko pao i uđosmo u zgradu. Vođa parade taj Jogi nas odvede pred vrata nekog stana. Pozvoni i neko je otvorio vrata, uđosmo, posedasmo u dnevnoj sobi tog stana. Ženska osoba koja je već pominjana seda u krilo svom “izabranom” a za stolom sedi i njena majka. Oni počinju da se vaćare, na očigled majke te devojke, već tu mi bilo neprijatno. Razumem ja to, mladost, strast mladalačku, ali naočigled svih nas i na oči majke te devojke ... Mi ostali , Bogu fala pa nismo ponosni da se međusobno vaćarimo, mi ostali smo pili neko pivo ili nešto smo već pili. Kada tu svojevrsnu tišinu prolomi zvuk šamara. Jogi je svojoj devojci lupio šamar. Na očigled njene prisutne majke, poželeo sam da me tamo tada nema. Očekivao sam da ustane njena majka, do tada je samo sedela i cirkala posmatrajući svoju ćerku. Da ustane i pozove policiju , koja se tada zvala Milicija i na 92 a ne kao sada na 192. Da svi đuture završimo u policiji, dobro ja u Vojnoj policiji jer sam bio Vojno lice. I šta se dešava? Majka i dalje sedi i viče “Udri kurvu , mamu joj *****!!!”
Posle sam samo mog sadašnjeg Kuma a tadašnjeg prijatelja samo zamolio da napustimo to dešavanje i da odemo negde , da se napijemo ko svinje. Jer to je bio moj prvi susret sa socijalno raspalom porodicom i odnosima u njoj samoj. Da majka nekom viče da joj bije dete na njene rođene oči.... I otišli smo moj sadašnji Kum Gaga, pokojni Rista i ja u neki kafić i pili do pred zoru. Ali nema tog pića koje može da mi izbriše tu gorku uspomenu iz sećanja...
