O, prokleti stvore,
o, sudbo kleta,
zašto u meni ti tražiš spas,
noćas doć'u, ta nek svima smeta,
neću više da časim ni čas.
Doć'u u ponoć, otić' pre zore,
da milujem te, premilo moje,
za mene tijo otvori prozore,
da za me odaje se otvore tvoje,
da na postelji mekoj naša tela se znoje.
Hoću da slušam otkucaje srca,
hoću da dahom dirnem ti dah,
hoću da za me' tvoje srce kuca,
sve dok od mene ne ostane prah.
Svetla ugasi da ne vidi niko
kako se šunjam kroz vrte tvoje,
moj mili stvore, ti prelepa sliko,
noćas mi predaj to srdašce svoje.
Šilton
