...ne ubijati u sebi ,-Proljece...

...uporno sebi smetam
uporno
a dobro znam
da istina ne postoji
postoji samo samoubjedjenje
da je nesto dio tvoga duha
da necu vise zakletvu
ni u cije oci
osmjeh
vlaznost u ocima
rastrcalu kosu ledjnu
unutrasnje prozivke
bezobrazne
one koje nas ljute
kad nijesu nase
ni sjutra
...uporno trazim nekakve odgovore
a zasto pitam
ako nijesam siguran
u rezultat

...ubijanje u sebi proljeca
nikad ti cvijece
nece oprostiti...
 
Kliknite za proširenje...
...u nesporazumu sa sopstvenim radostima
ne donosi nista dobro Miz_a
ali sa stvarnostima se mora oci u oci
mozda je odgonetka
razlog radosti
posto je sve u pitanju
neka je onda razocarenje
sopstveno
lakse je...
...zato ti dajem za pravo
moja mila Prijateljice...
..tako bar,- mislim ove kasne noci...tj. kasnosti..:cmok2:
 
...em C a k a n a ...em A n dj e l /c/ i c ...
Vrijeme je od ,- ...'Princa tame'.../
od Boga je radost i u Narod
Cakana...
..nema bica koje nema sebi odredjenost
a Dusa je uvijek na svome sa sjutrasnjicom vjecnom
....cekaj me i onda
kad svakome se bude dosadilo
cekati vise..."
...sjeti se tih stihova Caleeee...
a,
dosada uvijek priziva
prava resenja i slucajne Dolaznike...
...:cmok:...
 
U ovim stihovima je Faraonn oćutao najlepše reči koje zna... čeka Proleće, vreme da se izgovore.

Dotle, do Proleća, pod teretom Neizgovorenih reči, kao kula od karata srušiće se, rasplinuti i nestati
sva pitanja, slutnje i zlovolja nemirnih noći, sećanja na loše dane i promašena htenja... nestaće sva
pitanja koja nemaju odgovore, istine i samoubeđenja, zakletve u nečije oči, osmehe, ljutnje kada nisu
i sutra njegove...

Onog dana kada bude otvorio prozore i pustio plavog leptira da mu opraši sobu Prolećem, prepoznaće
pesmu slavuja i tanani miris zelenkade.

I tada, samo tada, u tom času, začuće staru, nepoznatu pesmu "koju prvi put sluša, a godinama je zna"...

I rasplakaće se istog časa...

I shvatiće kako se pepeo vatre koju nosi u sebi, ponovo rasplamsava...

I osetiće u sebi nabujali izvor najlepših reči koje zna...

Posle stihova "...ne ubijati u sebi ,-Proljeće..." pitam se da li "sve što ljubimo stvorili smo sami", ili je
ljubav mreža u koju se Fenix hvata svakog Proleća neizgovorenim rečima koje trepere u mirisu zumbula i zelenkada šćućurenih u zelenilu mekušice.

:cvet::vzagrljaj::heart2:
 
...kao i svaki vlasnik Rijeci
i Soradze zna kad je otvorenost 'vrata'
svakoj rijeci
i u koje vrijeme
data...
...kao i svi prijatelji
ali,-Prijatelji...
i Soradze ukazuje
sta se mora uraditi ...'pospremiti'
da bi leptir sletio na Cvijet_rijec
rasirio je i svojim mirisom
da progovori omogucio
...da bi proljece pozvano
mora se dati znak i slavuju i leptiru
i zelenkadi i Basovoj nazuni
...i tada zaista sopstvena 'simbol _pjesma'
krenuce
kao sto krene muzika nekad Cicvarica
ili ili ...frula Save Jeremica...
...i ako me bas ne ide,
mora da krene
jer tako ,- trazi i govori Soradze,
prijatelj pisane rijeci
i koja daje sansu i nadu
i onima koji i bas ne zasluzuju...
...
P.S.
...sve sto napisah ovdje
moze se upotrijebiti
u pohvalu istrajnosti moje Prijateljice
koja zasigurno nosi terete i napade
kao sto je to nosila Njena svetost,
Isidora Sekulic,
usprkos postojanjima Djilasa
i ostalih nazovi ,-Dasa...:cmok2:
 
Poslednja izmena:
Ako bih ikada bila počašćena mogućnošću da sačinim skicu za Faraonnov pesnički portret, svakako bih uvrstila ove stihove u svoj izbor, jer snažno opisuju njegovu veru u ljubav i bolje sutra koje stižu sa Prolećem, što jeste identično veri moga bića.
Pade mi na um stari induski spis koji kaže da je joga slična plamenu sveće, koja gori na nekom mestu do koga ne dopire vetar, ravnomernom i ujednačenom svetlošću. To bi otprilike bila slika stamenog Faraonna - pesnika, zaljubljenika u ljubav, baš kao što sam i ja, u koju veruje dubinom svoje duše, baš koliko i ja.

Slika Faraonnove duše:



kaleidoscope.jpg



:vzagrljaj::heart2:
 
Soradze;bt306310:
Ako bih ikada bila počašćena mogućnošću da sačinim skicu za Faraonnov pesnički portret, svakako bih uvrstila ove stihove u svoj izbor, jer snažno opisuju njegovu veru u ljubav i bolje sutra koje stižu sa Prolećem, što jeste identično veri moga bića.
Pade mi na um stari induski spis koji kaže da je joga slična plamenu sveće, koja gori na nekom mestu do koga ne dopire vetar, ravnomernom i ujednačenom svetlošću. To bi otprilike bila slika stamenog Faraonna - pesnika, zaljubljenika u ljubav, baš kao što sam i ja, u koju veruje dubinom svoje duše, baš koliko i ja.

Slika Faraonnove duše:



kaleidoscope.jpg



:vzagrljaj::heart2:
Kliknite za proširenje...
he he...
nemoguće ste...vas dvoje :D
 
...J_J,
tvoj prilaz i prolaz je zaista
Trag jedne Dame
i tesko je Faronn_u
bilo sta napisati
da ne bi reskirao pogresno razumijevanje
ovo je sasvim skakljiv saobracaj
a ima tako cudnih Posjetilaca...
Samo jedno,
siguran sam
da je J-J stalan Dio
siromasnog Kruga,- Korektnih...:hvala:
 
:hvala:na lepim rečima
zaista se trudim biti korektna, lepo je da se to vidi
Stid me je priznati da nekad nisam uzorna, ali ne prelazim granicu predaleko-
ne smatram se damom, jer u iskrenosti znam imati pogan jezik (ne da vređam, samo odvrnem na jače...)
a dama je uvek odmerena , i nikad ne gubi kontrolu, to je bar poznato

nego se setih da pitam nešto oko drugog komentara na blogu, pa ću na pp

pozz
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top