Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Mrkalj

Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

Oceni ovaj blog


- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -






Srpski kralj Stefan Uroš II Milutin (1282-1321) između 1313. i 1316. godine u oblasti Kosovske Mitrovice, u mestu zvanom Banjska, podigao je zadužbinu kao grobnu crkvu, mauzolej, posvećenu svetom Stefanu Prvomučeniku. Ktitor, to jest osnivač, ubrzo je svojoj zadužbini izdao obimnu povelju najpre, verovatno, u obliku rotulusa sa zlatnim pečatom na kraju, koji je radi veće i bolje upotrebljivosti uskoro ispisan u formi knjige na pergamentu. Najveći deo sadašnje knjige-hrisovulje je darovnog sadržaja i završava se svečanim potpisom kralja Milutina, posle čega slede kraća izlaganja kralja Dragutina, Milutinovog brata, i tadašnjeg arhiepiskopa Nikodima. U Svetostefanskoj hrisovulji se detaljno opisuje prostiranje brojnih imanja („vlastelinstva") koja je kralj Milutin darivao naseljima kraj Ibra, Sitnice, Laba, u Rasu, Hvosnu, Plavu, Budimlju, Zeti. Potanko se iznose obaveze i privilegije zemljoradnika, stočara i zanatlija prema manastiru Banjska. Ubrzo posle Kosovskog boja (1389) Turci su poharali Milutinovu zadužbinu i tom prilikom poneli su Svetostefansku hrisovulju, koja od druge polovine XV veka i danas leži u Carigradu, u sultanovoj riznici Starog Saraja.









Manastir Banjska, 21. vek








Manastirska crkva Sv. Stefana u Banjskoj

- - - - - - - - - -

Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na Facebook Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na Google Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na My Yahoo! Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na Live Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na MySpace Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na Twitter Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na Digg Pošalji "Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja" na del.icio.us

Ažurirano 22.12.2017. u 18:44, autor: Mrkalj

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. Mrkalj (avatar)
    Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.



    SVETOSTEFANSKA HRISOVULJA


    Prevod na savremeni srpski jezik

    U Trojici slavljen, jedini od iskona Gospod, otac milosti i Bog svake nade, koji nema početka niti kraj očekuje, pred kojim u visinama anđelska i arhanđelska bestelesna vojinstva oko njega stojeći neprestanim glasima i neućutnim slavoslovljima veličanstveno pojanje izvode; od kojega jedinac Sin, Gospod naš Isus Hristos, pre vekova, bez početka i bez matere rodivši se, i opet u poslednja leta izvršujući neizrečenim promislom milostivo i čovekoljubivo staranje, na zemlji iz prečiste Deve rođen javi se, pokazujući nam bespočetnoga Boga Oca, tvorca neba i zemlje i svake vidljive i nevidljive tvari.

    No, o, sveprečista i nepristupna Svetlosti, Oče dobrosrdni, ozari moje srce i prosvetli moj um, omračen mnogim mojim pregrešenjima, da progledam i da sledim slatke pouke što ih istiniti Sin tvoj i Bog naš Isus Hristos u svetom jevanđelju izgovori onima koji te ljube. „Ja“, reče, „od Boga Oca iziđoh i dođoh u svet“ (Jovan 16, 28). Zbog toga, „neka zasvetli svetlost vaša pred ljudima, te da ugledaju dobra vaša dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima" (Matej 5, 16). I opet: „Koji ljubi mene, ljubiće njega Otac moj“ (Jovan 14, 21), „i k njemu ćemo dođi, i u njemu ćemo se nastaniti" (Jovan 14, 23); „jer", reče, „gde sam ja, tu će i sluga moj biti“ (Jovan 12,26). To obeća sa svedočanstvom, rekavši: „Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći" (Matej 24, 35). I potom, uznoseći se sa zemlje na nebesa ka bespočetnome svom Ocu, obeća onima koji ga ljube da će biti s njima, rekavši: „Ja sam s vama, i niko vam ništa ne može!“ (Matej 28, 20).

    I kada su apostoli ova njegova obećanja stali propovedati, neverni Židovi kamenjem zasuše Stefana. A on, sve što je ovde ni za što držeći, prema blaženstvu što tamo predstoji, pun vere i Duha Svetog, na nebo pogledavši reče: „Gle, vidim otvorena nebesa, i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Boga!“ (Dela apostolska 7, 56). Njemu, dakle, Sin Božji stojeći s desna pred Ocem javi se, ne kao sluga već kao vladar i gospodar svih, privodeći k Ocu i čineći neosetljivim telo njegovo što na dole vuče, i proslavljajući ovoga [Stefana] više nego Mojsija; jer, ne kao Mojsije što leđa Božja vide u kamenu (II Mojsijeva 33, 21—23), nego pun Duha Svetog, i u licu kao anđeo, [on vide] mračni oblak vazduha gde se razmiče, i jače od sunčeve svetlosti trojičaskom svetlošću obasjan, nebesa otvorena, i Oca gde sedi, i Sina gde mu živonosnom desnicom blagodatni venac pre svih ostalih pruža, i Duhom Svetim ga uzvodi ka Ocu. On, čist i neporočan, takvog viđenja i takvih darova dostojan bi vaistinu, i pre svih žrtvu svetu sam sebe prinese Hristu; kamenjem zasut, kamenovatelje svoje ljubljaše i za njih milost moljaše.

    Zbog toga i ja, milostivog Vladike milostivome sluzi njegovom, mnoštvom grehova obložen i nimalo dostojan milosti, moram da priteknem ka tvojoj bezmernoj blagosti, ne [uzdajući se] samo u dela moja nego od vere spasenje očekujem, znajući da imaš veliko prostranstvo milosrđa Gospodnjeg, da kao što si za kamenovatelje svoje molio Vladiku, i mene nedostojnoga načini sada dostojna milosti. I ovde, dakle, pokrivaj me od različitih nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja, od duševnih i telesnih strasti, a tamo da mi budeš milostiv pomoćnik!



    A vi, ljubljeni oci i braćo, koji gospodarite i vladate, koje Bog posle nas bude izabrao u otačastvu našem, pogotovu duhovnog i božastvenog dara udostojeni i zajedničari tela i krvi istinitog Boga, saslužitelji presvete trpeze i saobednici večere Hristovih tajni; svi zajedno čuvši o našem Bogu, bespočetnom Ocu, i o jedinorodnom i bezvremenom njegovom Sinu, i o blagodati u presvetom i životvornom njegovom Duhu, osvešteni i bogonosni zbore, pogledajte i na meni milosrđa Božija. On je prezreo moja pregrešenja, te sam molitvama presvete njegove Matere, Vladičice naše Bogorodice, i ovoga svetog prvomučenika, apostola i arhiđakona Stefana, i molitvama i blagoslovom svetih mojih praroditelja i roditelja, udostojen bio da budem prestolu naslednik i naslednik njihov u otačastvu našem, Stefan Uroš, i s Bogom kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih, praunuk svetoga Simeona Nemanje, i unuk prvovenčanog kralja Stefana, narečenog u anđelskom liku Simeon monah, i unuk svetog i ravnog apostolima bogonosca, i nastavnika, i prosvetitelja sve srpske zemlje i pomorske, i prvog arhiepiskopa Save, a sin velikog kralja Stefana Uroša, prozvanog takođe u anđelskom liku Simeon monah, njih koji zemaljskim carstvom nebesko carstvo kupiše, kojima budi večni spomen!
  2. Mrkalj (avatar)
    I ja, upoznat s njihovim životom i starajući se da zapovesti njihove čuvam neizmenljivo i nepokolebljivo, da kao što sam u prolaznom ovom zemaljskom carstvu nerazdvojen bio od njih, tako i u večnom nebeskom carstvu dobroga nasleđa njihovog da ne budem lišen; zbog toga svom vatrom duše i žudnjom srca starajući se od telesnog ka duhovnom, i od zemaljskog ka nebeskom, ostvareno i ozakonjeno i utvrđeno od strane svetih mojih praroditelja i roditelja potvrđujući, i još neostvareno ostvarujući; u tome i nađoh hram ovoga svetog prvomučenika, apostola i arhiđakona Stefana, porušen i razoren, pa ga iznova sazdah, i rekoh da nikako ne bude arhiepiskopiji, ni mitropoliji, ni episkopiji, već samo igumanstvu za opšte žiće monasima. Obnovih ga i snabdeh, koliko mogućno bi kraljevstvu mi u vaskolikim pravima i posedima što behu na potrebu svetome hramu ovom, a najpre u selima, ovde popisanim: selo Banjska, selo Valač, selo Žrnovnica, selo Brestnica, selo Banje Polje, selo Rudarje, selo Korilja (sa zaseocima), selo Kozarjevo, selo Vlčija, selo Birovo, selo Jelšanica, selo Gneždani, selo Glboko, selo Koporići, selo Graničane, selo Dabrhava, selo Selčanica, selo Košutovo (a za ovo dade kraljevstvo mi arhiepiskopu Bit u Primorju), selo Bistrica, selo Vlahinja, selo Orjahovo, selo Trebča. I ova sva sela sa međama i sa zaseocima njihovim.



    A ovo su tim selima međe: u studenac u Ambul; u drugi studenac pod trg, otuda pravo uz rat na greben, kako put vodi do Krst(ov)a, i od Krst(ov)a u Črljenu vrbu, kako se sastaju potoci na Guštavici; i otuda preko u greben, i po grebenu iza Vidomirića u Medni potok, u Golo brdo, od Košutova po grebenu na cestu, po cesti na Bele vodice, i od Vodica ka Gospođinoj crkvi, i od crkve na Obradov brod, i po grebenu na Gradište, i od Gradišta na Orašac, i od Orašca u Aiso, od Lisoga po vrhu u Greblje, i od Grebalja po grebenu povrh Vojkova dola, i po grebenu u Spasovu crkvu, i od crkve razvođem prema Vojmislićima, Krabijnu, Mađeloviku i Šipoviku u Preslop, i od Preslopa po grebenu na Planinicu, otuda na raspuće i od raspuća u Georgijevu crkvu povrh Kašlja po grebenu u Zlati kamen, od kamena u Leskovu vodu, od vode po grebenu u vratca, kako put vodi u Hromicu i u Gradačac, u Opavšticu, u Dobro brdo, u Geor[g]ijevu crkvu, u Črni vrh nad senokos po grebenu, u Preki laz, u bor, i od bora u Ibar.

    A ovo su međe Koporića sa Doljanima: u Beli potok, u rat kraj Milotina potoka, i po grebenu u Kotce, u Oblik, u Modri mel, kod Modroga mela u Crkvice, i od Crkvica u Baran.

    A ovo su međe Graničana: u Obramovsku glavu, gde se uliva Črninov potok u Dobrunicu, pored Dobrunice u rat, sa rata u Visilaz, od Visilaza u Banju, od Banje pored Lisičjih ravni uz rat, uz vrh Koporitske planine, od vrha planine padinom do puta, od puta u Baran. I zaselak Baran sa svim međama.

    A ovo su međe Dabrhavi: od Ibra u Priboj, uz greben u Vardišta, od Vardišta u Ravništa, i od Ravništa u Velji rat, od rata u Gradačac.

    A ovo su međe Selčanici: od Ibra u Uzriču, kod Uzriče u Sohu po grebenu u Kućnu, iz Kućne uz greben povrh Borčana, kako se kamen valja ovamo i onamo u Borikovac, od Borikovca pod planinu uz greben, u Dabrhavu kako Dabrhava upada u Ibar, i uz greben u Črnoglavlju glavu, u Galič, u Lisac, u Brezovu glavu, u Jaćimovo katunište, nad Koznice u planinu, otuda uz Ibar do Kotalca, otuda uz rat, i na greben, od grebena u krst, za koji reče gospodin kralj Dobreju i Mutivodi da ga postave.

    A Rogozno celo sa Rudinama i sa Črmnjem - sopotskim zabelom, jer za Črmanj dade kraljevstvo mi crkvi sopotskoj Kamičnicu na Senicama, u Jedini bor, od bora niz Suhu Kamenicu, i niz Kamenicu u Ibar, i otuda niz Ibar u Drežnički brod, i od broda u Dadjani del, u Modraču groblju, od Modrače groblje u potok, u Bistricu iza Slavkove kuće, otuda uz reku Bistricu, u Badnjeve dole, u Ploču i kako Rakitovica pod Gradište u Bistricu upada, otuda u Rastelnicu, od Rastelnice u Sašku reku, i od reke kako ide greben više Starih rupa, niz greben ireko Labskog puta u Stubal, i od Stubla u Mačužina selišta stara, pod Dejilove oranice i pod Glavatove, u krst u Glavatov, i od krsta u Orjahovo, u Strašnu stenu, od Stene po grebenu u Dipovicu, otuda u Črnošu, od Črnoše po grebenu pored Klupne luke, i od luke u Sitnicu, u Dmitrijevu crkvu, i od crkve pod grad u isti Ambul.

    I crkva svetog Dmitrija pod Zvečanjem sa mlinom, i s njivom i s vrtom.

    I u Sitnici pčelari na Prisojnici: Brajislav s braćom i s decom, i sa svojim mestima [za ispašu].

    Selo Mihaličino; selo Glavotino; selo Strelac, a međe su mu: od Mlinoga puta u mramor i u glog, od gloga uz greben između Strelca i Svibovca, pored Gubavča potoka u kamen, i u potok niže Muzaćevih kuća, u onu stranu u studenac, uz greben između Čigotova i Dabrjevštice, od Vrbovca i od Dabrjevštice po grebenu sa one strane preko Kijereškog potoka u Glavu, od Glave niže Rajkovih kućišta u crkvište, od crkvišta kako razvođe vodi među Poljance i među Rjujišta, u Dmitrovu crkvu i u Vlčiju poljanu, u Laništni potok gde spada u Mikuljšticu, otuda prekim putem nad Dmitrove kuće na Kudri(ji)no cestom, nad Brusničko gradište, od gradišta pravo po grebenu čičavičkom, kako se kamen valja ovamo i onamo, i u Kameni rat, sa rata niz padinu na Mrežarjeve laze, otuda na Glavicu, od Glavice na stara selišta hrastnička gde se potoci sastaju, otud opet na drugu glavicu, od Glavice niže Bratomirjih laza, gde spada Prisojnički potok u Sitnicu; otuda pravo uz Sitnicu, u Strelački brod, od broda u Prilušku baru.

    Selo Plemetino, a međe su mu: kako bara vodi od Preseke u Prištevski put između Plemetina i Prilužja, a od Jasenovika u Malu lokvu, od lokve u potok, na staništa kraljevih svinja.

    I pčelari u Lugovima: Obrad s decom, Nikola s decom, Bojan s decom, Dobroslav s decom, a međe im selu: Zoranci sa svojim međama, otuda na Dlgi lug, i u Široki lug, i u put u lokvu i u Velji trn.

    I u Hvostnu selo Gumništa, a međe mu: od Plužina, od Bojatje kruške niz potok u Kundeđ, od Kundeđa uz Kameni rat, i po kosi putem, do Krečetskog puta kako put spada na Dupetine laze, i niz put niže Didlovih kuća u potok sa ove strane Knine, na Tipčanju luku, i od luke sa ove strane Knine nad Kalojanj studenac i od studenca na onu stranu nad Kovačeve laze po grebenu uz Mratinj potok, i na greben koji vodi od Plužina nasuprot Georgijevu vinogradu, u istu Bojatju krušku.

    Selo Kostrc sa oranicama kraljevim, sa ratarima i sa pčelarima.

    Selo Redobradi, nad Rudnicima, što je kupljeno od Rudnika sa svojim međama.

    Selo Banje, a međe su mu: od Suhogrla u Azubšinu luku, u Rakitu, u Venac, u Velju rudinu, u vrata Gradištu, i putem u Gložak, u Hudač, niz Prvoš u Prapratni dol, od Rudnika na studenac u Držkov laz, u Oblu među, i po razvođu kako se kamen valja ka Banjama i ka Rudnicima, od Delčina u Drenovik, od Drenovika niz dol na put prema Klečiglavi, putem u Brod.

    I crkva svete Bogorodice na suhogrlskoj zemlji.

    Selo u Kujavči Osojani, a međe su mu: od Šaljinovaca u brod, s ove strane Pridavka, i pored Pridavka uz padinu Hranojevih laza, od Beloga polja i od Veriće sve uz dol do preko Kučevske ceste, pored razdolja od Tučepa i pored razdolja na Sumeđnicu, od Sumeđnice u lokvu, od lokve u preki put koji vodi u Osojane, uz put u Prepran, uz greben ka Vojevodinim kućama, ka Poljanama, od Poljana u dub; a Lovču potoku međa od Tučepa, od duba pod Vojevodine kuće, preko potoka u Pesčanu glavu, i niz greben u Vojevodin kotac, od Kotca niz greben između Lovča potoka i Leskovca, kako se spušta greben u dub, nad poljanu ka Leskovcu, od duba niz srednji greben, od grebena kroz oranice u potok koji teče među Stefanove njive, u Lovač potok, i uz potok uz Lovač, od potoka od Koša s leve strane studenca, u lokvu nad studenac, od lokve pravo kroz njive u Glavičicu, od Glavičice kroz Dragijine laze na put, i putem sve uz greben, od grebena prekim putem u Ivanju crkvu, i od crkve do Lasova krsta, putem kako vodi ka Šaljinovcu.

    I u Rasi selo Deževo, selo Suti, selo Bekovo. A ovo su im međe; od Miščića od reke u breg, od brega uz rat u stenu, od stene po grebenu u Velju glavu, od Glave po grebenu ka Bogdanovcu, otuda niže Nikoline crkve u Spasovu crkvu, od crkve niz rat u reku, preko reke u Lešnički potok i uz potok, od potoka uz rat, i više Utešina selišta u rat, i uz Grdij(i)no brdo, od brda u Sađavač put pod Kur(i)jaču, i od puta u Glavoč, i od Glavoča niz rat posred šume u Velju bukvu, a okolo je gomila; otuda u Velju glavu, i od Glave u Golubović potok, otuda uz potok u stenu, od stene niz rat kako se kamen valja k Sebemilju, i pravo u Svinjšticu, i niz Svinjšticu do Mliništa, od Mliništa preko u Smrekovicu, od Smrekovice dole u Kale, preko potoka na kolski put, i kolskim putem u krajnju stenu kod brda; otuda popreko u Beloglav, otuda uz Vraskonjin potok, od potoka u Jasikovi rat pored bara; otud na Krst(ov)e na donje, u Kur(i)jaču po grebenu, kako je od ranije međa kod grebena, u Bučje, u gornje čelo Miletina dola u ovostrana vratca, i opet u druga vratca, i otud nad Kupusov dol putem i više Osatne njive u Dedac; od Dedca u rat i u brdo više Bratorađa laza, i u Strašivački potok u donje čelo, od Strašivcau Slatinu, od Slatine u rat, i u gomilu kod rata, i niz rat mimo Blažujeve kuće kod grebena, i niz Vlačeg u potok, a uz potok u Grabovački potok, i pored potoka u Medveđu glavu, od Glave niz potok, i od potoka u studenac, otuda u Stefanje brdo, u glavicu pod Plano brdo, otuda u Seni potok, i niz potok u reku, u Pnuću.
  3. Mrkalj (avatar)
    Selo u Rasi - Tušimlja, i u Zeti - Hrastje: nađoh zapisano od oca mi i matere, i s mojom voljom Irici, da im se ne uzmu osim [u slučaju] izdaje; ali oni kraljevstvo mi izdadoše, zato oduzeo sam im i zapisao crkvi Svetog Stefana. A međe Tušimlji su: od Deževa u Kur(i)jaču, po grebenu na Rovce, u Kalođerov laz, nad Bučje putem u vratca posred Žabranja laza, u Osatnu njivu, i po grebenu na Dedac kako se kamen valja, u Požeženu grad, u Miloslavlje kućište, u dren, uz rat, na Belo polje, kako kamen ide ovamo u lokvu, u put koji ide od Prpora uz Vraskonj, u Jasikovicu na Krst(ov)e.

    I crkva Svetog Dmitrija u Bekovu, sa selima: selo Bekovo, selo Polaz, selo Hropalica. A ovo su im međe: s Kur(i)jače niz Grdin breg, i u donje čelo Utešina selišta, u preki put, u potok kako pristaje u reku u Pnuću, na onu stranu u Urav kako se njive sastaju u Lupežicu, po grebenu nad Nikolinu crkvu, cestom u Petrč, i u rat po ovoj strani Trnova, u Bliznac, kako se kamen valja ovamo i onamo, u potok niz Leskovik kako pristaje u Pnuću, i otud uz potok, uz Voluj dol u Beloglavac, u Hvalču glavu, za Badanj, i kako se njive sastaju iza oraha, niz greben, u Dragorađ pogok, i niz potok u reku, i preko reke pored Dvorišta u gornje čelo po temenu, u Mačkovac, i uz Mačkovački potok do ceste, u donje čelo Trnovog dola do potoka, u Glavoč, u Sađavač put, u Kurijač rat.

    I zaselak Srbanja, i Vranovina, i Dragorađ potok.

    I zaselak na Daljetinom komadu zemlje.

    Selo Dramići što ga je Haračug držao sa svojim međama. I Ivan sa decom i sa selom svojim na kojem sedi.

    Selo Pavlje, a međe su mu: od Beloga potoka uz Ljudsku, u Većnu krušku, i u studenac u Slavi(ji)ć, i u stenu, od stene po grebenu nad Pavlje, u Beli potok, i kako Beli potok upada u Lzudsku.

    I pčelari u Lјudskoj sa njihovim mestima za ispašu.

    I kovači na Korićanima sa svojim selom.

    I pod Jelečem selo Goševo, a međe su mu: u studenac u Dragočaj, otud u srednju presedlinu, i u lokvu, i niz rat u reku u Znušu, od reke u Rasohati kamen, i u ratak u Ostri, od ratka pravo u kamen u strani, i u stenu u Pčelinju, od stene pravo u Dragorađ potok, i uz potok Strmeničkim putem u krušku, od kruške pravo u Gnjilu, i od Gnjile putem po kosi u Dubak, otud niz srednji rat gde se potoci sastaju, i otud u lokvu, od lokve u slatinu, i od slatine pravo u potok, i uz potok, i opet u studenac Dragočaj.



    I na Jelašcama, selo Jelići, a međe su mu: u stave niže Ilijine crkve, otud uz rat u cestu i u studenac u Dozivalo, i u Vranoviće u Skakavac, i strmo u reku, i niz reku u iste stave kod Ilijine crkve. I na Jelašcama na Dragi: zidari sa svojim selom. I u Budimlji selo Goražde, a međa mu je od stava dveju reka u Gradac, od Gradca pravo putem pored Gubavča potoka u Prekop, otud po grebenu pokraj dola u trnje, otud po grebenu u krušku, otud po grebenu u vrbu, i u studenac, otud u Spasovo dublje, otud nizbrdo u sastav potoka i u vrbu, i otud preko brda u Bzovik, i niz Bzovik u Nikolinu crkvu, i od crkve uz reku, u Vračevo dublje, i otud u razvođe prema Tikovu, i uz greben u brezje, i po grebenu u Grohot povrh Bukovika, i s onu stranu Bukovika iza Čemerne poljane, u Hreljinu poljanu nizbrdo u srednje brdo, i u Vraniće, u Zvečku kod Gologa brda, u lokvu niz padinu i u isti onaj sastav dveju reka pod Gradac.

    I za sela koja su u duhovnoj vlasti episkopa budimaljskog, dadoh mu Gacko i Pivu da bir sebi ubira, a krug(ov)e da uzima po svojoj oblasti kako je i uzimao; a drugog dohotka ni globe ništa da ne uzima.

    I u Plavu, selo Kruševo s trgom, a međe su mu: u Vlkov potok, otud u Visitor, po grebenu između (Kruševa i) Štirnice, i otud po grebenu nad bor u Krst(ov)e, i od Krst(ov)a po grebenu u Ražanu, kako pristaje Ražana u Prudšticu, i uz Prudšticu u Umovrenj potok, posred poljanice, iza Stoga u poljanu.

    Selo Gusino s planinama, a međe su mu: od pećine u Litu stenu, u Kamene struge, u Javorovi dol, u Predelac, u Brest niz Voljsku, u Beli potok posred Godilje, više Babine bukve u Dragomanj laz kod Dlgih luka niz Vrmoš, kraj Babina luga i niz reku pored Krivača u Trnovšticu i pored Prerovnica u Osredak, u močila pored Strmoglavnica i pored Popove luke, u vrbu u Trifonj krst.

    I ribara 14 kuća, s lovištem kako je bio zabel kraljevstva mi, i niko drugi da ne lovi tu sem crkve; a ko se nađe da nedozvoljeno lovi, da plati crkvi 12 volova; i ovi ribari sa svojim mestima [za ribolov] kako su bili i u kraljevstva mi.
  4. Mrkalj (avatar)
    I u Zeti, selo Hmeljnica i Rjujišta, a ovo su im međe: od Cemve gde se zove u Utrž na vrh, i u Rađevu gomilu povrh Čemerna, otud u vrh Bukovika, otuda u vrh Jagodna, u Dren, u Košuću lokvu; otud pravo u Svetlu pećinu, od peđine povrh brda u Praprat, u studenac, otuda putem u Vranju stenu, od stene u ploču u studenac, u rupu na Ispitne, u Šuplju stenu u Ulicu kod Prapratne luke povrh Bukovika u studenac, u Staru, u rupu u Hmoda (?), u Županju stenu, uz vrh u Pasji studenac, od Šuplje stene povrh Veljega brda na Oblu glavu, od Oble glave u Črni krš, s one strane Krilogošta, u Stražište u Črljenu stenu, od Črljene stene iza Grabca, i od Grabca u Lipovu ulicu; otuda na vrh rudine gde ubiše Ljubca, na gomilu na vrh Dipica, i niz Lipice posred Belmuževa laza, i otud na vrh Bačvarevine, i na vrh Ljubkove gomile, i od Ljubkove gomile po vrhu u Lanbinska kućišta, u Glboki dol i u Malu gomilu, i pokraj stene na Butolju u brod u Cemvu.

    Selca, sela Dinoše, Hrastje.

    U Podlužju: Godilje, Žaborovo, Gostilje i drugo Gostilje. A ovo su im svima međe: međe Podlužju od Cemve, na ulazu kamen ukopan, prema njemu u gomilu, od te u drugu gomilu, na kojoj se zove Uboga drača, i od drače pravo na ukopani kamen, a od kamena pravo na tri gomile, a na trećoj kamen ukopan, i otud na kamen ukopan prema Gorici, i od toga na kamen prema Gornjoj lokvi, i od toga na kamen kako vodi put, i od Svetih Vrača preko puta, niže u kamen ukopan, i od toga prošavši šumu i pri kućama svinjarevskim u kamen ukopan, i od toga kroz kuće svinjarevske na kamen ukopan kod kruške, i od toga na tri ploče pravo na Mrtvicu reku, u Mrtvač kamen, i od toga pravo kroz lug, gde Mrtvica upada u blato kod kamena.

    A ovo su međe Dinoši: od Cemve više Tri grude u brod, i otud u kutlasti kamen, od toga pravo u obli kamen ukopan, i od toga pravo u treći obli kamen ukopan; od toga u gomilu niže Vrzinine gomile, i od gomile pravo na rat kako se kamen valja ovamo i onamo, između Ribnice i Dinoša.

    A ovo su međe Botunju zabelu: od Govedarjeva broda pravo cestom velikom u Zmijnu glavicu, od Glavice pravo preko polja niže Radoviđa u prosečenu stenu.

    A ovo su međe Hrastju sa svom planinom: od Ribnice u Građenu glavu, i u Hlmac, u Ugarsku gomilu, u rupu i u dren, u Mađel, i u Osveću peđinu po steni, i za preslonom, po glavicama u Leskov dolac, i kako voda skače u peđinu, i u Šuplju glavu, u Rasohatac, niže Grabovice u glavu, u Radovac, po grebenu u Gvozdac, u Hlmac, više Orjahova u bor, u vrh Veljega hlma u Zavalu.

    A ovo je planina dinoška: Kolštica i Rikavac, a međe im Skrobotnica, od Skrobotnpce uz greben, između Širokara i Rikavca.

    A žrnosek kako je bio za vreme Vladislava, tako da bude i svagda.

    Selo na Savi Brestje s lovištem i sa lovcima, i sa svojim starim međama.

    A ovo su planine:

    Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

    Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

    Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

    A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine.



    A ovo su međe Črnim gorama između Plava i Budimlje: pokraj Kozjega hrbta u lokvu, pravo uz brdo, između Benče i gradačkog poseda, otud pravo u Velje brdo, i u Velji kamen, i nizbrdo po kosi kroz šumu i silazeđi s grebena prema Dukovom potoku, a od Zle reke gde se niti ore niti kopa uz potok, i preko potoka u put kako silazi s Dipovice, i pravo uz brdo na vrh u lokvu, i niz borje u Radošev kamen, a od Vrmoše gde se niti ore niti kosi sve je planina.

    Selo Vojtešina popa Cerovca, sa crkvom i sa svojim međama.

    Selo u Podrimju popa Bratka, sa svojim međama.

    Selo u Ibru popa Srđa, Treskavac sa svojim međama.

    Selo Čigotovo Dobroslava Grbice, sa svojim međama, njegova polovina.

    Selo Morjani braće đakona Bogoja, i sina mu Pribila, sa ljudima i sa svojim međama, kako su ga držali u matere kraljevstva mi, tako da ga drže i u crkve ove.

    I sela koja dade kraljevstvo mi: Vojtehu Boljetino, Budoju Donja Bistrica, Žažu Krivotulja, Radomiru Jelševik i Vlahu Pakljani - dokle su verni crkvi i kraljevstvu mi, i onome posle mene koji bude vladao, i dokle god se ne nađu da kradu crkvu, da su njima i njihovoj deci posle njih u baštinu svagda. Takođe i Dobroslavu Stepkoviću dadoh selo u Rasi pokraj Bekova, gde ga je i ranije držao, i dokle je veran crkvi da ga ima, on i deca njegova.
  5. Mrkalj (avatar)
    A ovo je zakon ljudima crkvenim:

    Ko su meropsi, da oru ozime oranice tri mata, a jare - dva mata, a prosa - tri mata.

    A sokalnik ozime oranice - dva mata, a jare - mat, a prosa - dva mata.

    A vinograd svaki da kopa, i pop i dijak i otrok, i svi majstori kao i ostali rabotnici. Ko li ga ne okopa do Vaskrsenja, da mu se vo oduzme.

    A seno da kose kao meropsi, i sokalnici i majstori svi jednako, i na nakosicu svaki da izađe ko može kosu da drži, za jedan dan, osim popa. Tako isto i na plašćenje za jedan dan, i na zdevanje; ako li bude na daleko, onda po jedan od kuće, i za tri dana da pokose, i splaste, i zdenu.

    Zgona da ne bude.

    Bedbu da oru s jeseni jednu, a bedbe na plug da je mat. I što oru, da vlače i voze, a da ne vrhu.

    A nasrpice svaki da žnje tri dana.

    I kao što svi kose seno, tako isto i gradove da grade.

    Seno da se ne uzima ljudima manastirskim, sem ako dođe gospodar i zatraži, manastiru seno to da se uzme.

    Rabota za meropha, osim za sokalnike, žitotrebljenje, u mađupnici služenje, slada na godinu deset dasaka, tri lakta duge a komol široke.

    Po šestar hmelja meropah na godište da daje, i oglave da daju, a druge rabote svi jednako, osim Zete i Plava jer su daleko; a druge metohije sve redom da drže nedeljinu, slad za Stefanov dan koja metohija pravi - ta da ga i donese i otoči; i svak da donese tri kabla pšenice.

    Sokalnik kada sa igumanom ili s kaluđerom kamo ide na crkveni posao, da se od crkvenog hrani; a kada sam ide, svoje jelo da nosi.

    I ako se usled greške zapali manastir, i sokalnici da rade.

    I koji nemaju sina ili brata ili rabotnika, samci, dva da se združe iako raznu rabotu i zemlju imaju, ali na druge rabote, osim oranja i vinograda; tako isto i sokalnici, i bilo koji majstori.

    Srbin da se ne ženi u vlahe; ako li se oženi bez znanja igumanova, da se ograbi i sveže i onaj vlah od koga se bude ženio, i da se vrati prinudno opet na očevu zemlju, a koji budu starinici i ne mogu se povratiti - nijedan da nije vojnik nego svi ćelatori.

    Crkvenoj stoci ničija stoka da se ne priključuje, ni u ovce, ni u krave, ni u kobile, ni u konje, ni u svinje, ni u polju, ni u staji; ako li se što nađe, da se uzme crkvi, a ko bude priključivao - da se kazni.

    Iguman crkvenoga čoveka izvršiocu crkvenom da ne daje silom, već ako neko osiromaši, da ga crkva pomogne, ili da svojom voljom pristane uz nekog i rabota dok bude hteo, i opet da dođe na svoje mesto.



    A o sokalničićima koji pređu: dok jašu konje [po obavezi] obroka, da im se konj ne daje uopšte van toga, no kada na ženidbu [neko od njih] pođe, ako bude dostojan, iguman u dogovoru s bratijom da mu dade konja.

    Sokalnici da pomažu u šivenju [pri] crkvi, i trapezi, i kraljevim palatama.

    Mlinari koji svoje mlinove imaju, da seku žrvnjeve i prave mlinove crkvene.

    Kaluđer da ne izuzima ni od koje rabote svojega brata, ili sina, ili koga od roda, nego u kojoj ih je raboti ostavio tu da rabotaju.

    Zemlja crkvena uopšte, ni u podoranje, ni u sedenje, nikome da se ne daje.

    Potesa seoskog u svoj oblasti crkvenoj da ne bude. I ako ne bude ratara, da meropsi redom sa crkvenim volovima oru.

    U kojem bilo selu koji bilo majstor, ako će imati mnogo sinova, jedan od njih na očevu mestu da ostaje, a drugi da su rabotnici.

    Sinovi popovski koji knjigu nauče, svi jednu zemlju očevu da drže, a koji ne nauči - ako mu je otac popović, a on da bude sokalnik; ako mu je otac meropšić ili sokalničić, a on da bude što mu je i ded bio.

    Kada kralj dohodi u manastir ili u metohiju, neka mu se daje šta on hoće; a kada [dolazi] arhiepiskop - da daje crkva hleb, i zob, i seno, a ljudi meso.

    Zećani i Plavljani - da donose u manastir ribe što se nađe.

    Boljarski konji da se ne tovare.

    Jagnjetina i lan da im se ne uzima.

    Peta trnka u toku godine, osim od popa, svakome da se uzima.

    I ako ko ukrade što unutar crkve, makar i vosak od sveće ili tamjana, da mu se kuća raspe.

    A sirota koja ima malog sina, da drži sve selo dokle joj sin ne odraste; ako li nema sina, da drži selište, i vrt, i najbolju glavnu njivu svoju.

    A Zećani i Plavljani da oru mati i bedbe i vinograd kopaju i seno kose kao i manastirske metohije.

    A kovači ugovorni, i drvodelje, i krojači, i štavioci, i sedlari, i grnčari, i zidari, i zlatari, svi da oru i kose kao i sokalnici, i [svako od njih] sve svoje što uradi, da svršivši i izvršivši donese u manastir; ako li što upropasti, da plati od kuće.

    A o globama: odboj - 18 dinara, a ruka, pečat, potka, samosud - po 6 dinara; slanje samčiji - 2 dinara; za posluh - 2 dinara, i gde god se sud čini svaka globa da je crkvi. Mehoskubina kao i odboj, a oni koji su okrvavili ruke, crkvi 3 platna, a dostavljaču 3 platna. A globa za međusobnu krađu kao i u vlaškom zakonu.

    Koji starešinu bije - 6 ovaca, i bojac da se vrgne u tamnicu i da se ne pusti pre 3 meseca; ko li će ga ranije pustiti, da je proklet.

    Sokalnici da donose u godištu tovar žita i tovar vina, otkud im reče iguman.

    Pastirima svim, ovčarima i konjušarima, i jahačima i kobilarima, da se plaća kao i u Studenici.

    Iguman u poslanstvo da se ne šalje.

    Vojske, ni [zidanja ni čuvanja] grada, ni soća, ni konja, ni psa, ni druge kakve rabote kraljeve da ne bude.

    Krojača kožuhnih 10, a čizmara 6, grnčara 2.
  6. Mrkalj (avatar)
    A ovo su vlasi:

    Katun Pijajinaca (?); Rajan s braćom, Dejilo s decom, Parkač Rajanov brat s decom, Hranislav Mađerović s braćom, Vojihna Bojić s braćom, Vojihna Dobrodević s braćom, Nežilo s decom, Smil Srdanović s braćom, Bogdan Veleglav s decom, Prodan s decom, Rutoš Desić s decom, Rad s decom, Boljan s decom, Vojsil s decom, Koman s decom, Đurađ s braćom, Velislava s decom, Desislav s decom, Strahinja s decom, Negoslav s decom, Mile s braćom, Vladimirić s braćom, Vojislav s decom, Dobre s bratom, Vojin s decom, Stanilo s braćom, Skorota s decom, Drage s decom, Beloslav s decom, Bratosin s decom, Skoriša s decom, Guber s braćom, Bratoslav s decom, Aukar s bratom, Inoslav s decom, Prejislav s decom, Martin s decom, Pribo s braćom, Brajko s braćom, Hrs sa braćom, Dobreško s decom, Vojihna s decom, Gradoje s decom, Baldovin s decom, Boljan s decom, Dobrota s decom, Kurilova deca, Kalota s braćom Popovići, Hrane Aulić, Budislavljeva deca, Mačkat s decom, Beloslav s decom.

    Katun Šišatovaca: Radomir, Stan, Dragoslav, Bogdan sa braćom, Vlkoš s decom, Hranislav s decom, Srdan s braćom, i Ninoje, i ljubojevići - Dabiživ s bratom, Stefan s bratom, Tolislav s bratom, Radoslav s bratom, Gvozdij s braćom, Balin s decom, Muzać s decom, Sen s pastorcima, Nega s decom, Vlad s decom, Radova deca, Radomir s bratom, Radota s braćom, Bratešan, Strojilo, Balin s bratom, Kaštevara s decom, Boljilo s decom, Budislav s decom, Bogdan s bratom, Strojilo s decom, Bratoje s decom, Dragoš s bratom, Dragomir s decom, Radota s braćom, Radoslav s decom, Bunislav s decom, Stanoje s bratom, Hlap s decom i zetom, Budislav s decom, Dađe s bratom, Kalana s decom, Miho sa sinovima, Radoslav Zlatokos, Bogdan s bratom, Bogdan Kondre, Bratoslav s decom, Bogdul s bratom, Stojan sa sinovima, Inoslav s bratom, Strojilo Velimirić, Bogdan s decom, Miraj s decom, Rad s bratom, i Braten sa sinovima, Bratešan s bratom, Grubša s bratom, Dvore s decom, Bratan s bratom, Tihan s decom, Gostimir s bratom, Bukor sa sinovima, Bobe s bratom, Prvoslav s decom, Stefan s decom, Milša s bratom, Bratina s bratom, Strojiša s bratom, Baloje, Dobroslav, Dobrešin s bratom, Inoslav s bratom (stariji), Dobromir s bratom, Pelegrin s decom, i Prede, Bujan s braćom, Stojan s bratom, Predislav s bratom, Mikul s decom, Dobrin s decom, Drađa s decom, Bežan Radilović s bratom, Vojneg s decom, Brajen s decom, Stanoje s decom, Hrane s decom, Sramko s bratom, Vojihna Zoričić s decom, Vojislav s decom Vidrarjevići, Priban s decom, Vitan s braćom, Vojihna, Rajko s decom, Vlad, Dobromir i Stanislav s decom, Balin s bratom, Boroje s decom, Vojihna s braćom.

    Katun bugarski: Radomir Ručica s decom i sa zetom, Kosta s decom, Dragan s decom, Šleman, Bunilo s decom, Negovan s decom i zetom, Hrs s decom i zetom, Božić sa decom, Titen s decom, Paja s decom, Beloš s decom i zetom, Pribo s decom i sa šurakom, Stan s decom i zetom, Raja s decom, Mihail s decom, Vlad s decom i s pastorkom, Deho s decom i zetom, Vlaja s decom, Vojihna s decom, Opriša s decom i s bratom, Stefan sa šuracima, Minuta s decom, Balin i s decom, Dobre s decom i sa zetom, Mane s decom, Radilo popov zet s decom, Prede s decom, Bratilo s decom i zetom, Litrokos s decom i zetom i sa šuracima, Radilo i s decom i zetom, Boljeslav Koža s decom, i Smoljan s decom, Dedoje s braćom, Gradoje s decom, Dobre sa sinovcima, Brajko s decom, pop Kustodija s tastom i sa šuracima, Đurađ s braćom, Dragoslav s bratom svojim.

    Katun bareljevski: Kostadin premićur, Bogdan Predilović, Mojan, Radomir, Bratosin s bratom, Inoslav, Hrane, Tehoje s braćom, Beladin s braćom, Grubša sa sinovima, Negoslav sa sinovima, Rade s braćom, Hrane, Negul, Šolica sa sinom, Hranoje, Belmuž, Ilija s bratom, Vlkoslav, Stan, Šarban s decom, Ljuben sa sinovcima, Bunislav, Janjeva žena s decom, Hlap, Budislav, Beroje, Ivan, Negoslav, Prodan, Bratoslav, Sedokik, Miroslav s braćom, Vlad, Kumanic, Bunislav, Vojislav s decom, Brz, Beloslav, Radnik, Dobroslav sa sinovima, Hrs sa sinovima, Miloslav, Ignat s braćom i s decom, Dabihna s braćom i s decom, Sramko, Radoslav, Boriša, Zoran, Radoslav, Dobre, Vlad s braćom, Boljeslav, Negota, Ivan, Buniša, Desimir s braćom, Krajislav s braćom, Bale s bratom, Tolčin s bratom, Negul, Rad s decom, Radoslav i Mrša.

    A ovo su Projilovci: Borislav, Ljubimir, Đurađ, Dragija s braćom, Bratica, Vlad, Vlkoslav i Vlad Budislavljići, Milta s braćom, Prvoš.

    Katun Ursulovaca: Mojša, Hlap s bratom, Milša, Stefan s bratom, Boljeslav, Rad s bratom, Raden s braćom, Bogdan, Stanilo s bratom, Negoslav s bratom, Višinel, Stanoje, Radoslav s braćom, Inoš, Kosta, Dobromir, Negoslav i Stanislav, Prvoslav s bratom, Bogoje, Smoljan, Pilej, Radul s bratom, Brnjan s bratom, Stefan, Vojihna s bratom, Šarban s decom, Vojihna, Miroslav, Rajko s bratom, Marko, Srdan s braćom, Dobroslav, Daroslav s bratom, Braten, Obrad, Dragosin, Rad sa sinovima, Mileš s braćom, Ivan s decom, Rubac s decom i sa zetom, Nine s decom, Mileš s braćom, Šiška s decom, Kopil s decom, Belgunj s bratom, Ostožje s decom.



    Katun Bobojevaca: premićur Vojsil, Kosta, Hrane s bratom, Boljeslav s bratom, Radoslav s bratom, Radeš, Vojihna, Runko, Đurađ s decom, Mile, Vojihna, Bratoslav, Bogoje, Milan, Bogdan, Dunav, Ljuba s bratom, Radota, Bogdan, Bratula, Hrana s bratom, Hlap, Mana, Hrana, Hranča, Prodan s bratom, Hrs, Dobromir s bratom, Bogdan, Dražoje s bratom, Stanimir, Krajimir, Kalopa brat mu, Rajko Bratanović, Hranislav Hrsović, Rajul Draganović, Radota Dudetić, Baldovin.

    Katun Smudiroga: Rudal s decom, Boljeslav i Negul, Vojihna, Velimir, Mojiša, Milten, Grade, Hrane, Pribe, Kosta, Miloslav, Dobračin, Ljubslav, Dragoje, Gradilo, Slavoje, Radovan, Borislav, Vojsil, Srdan, Tvrdislav, Negovan, Dragoje, Toloje, Vlade, Radul, Lazar, Dragoslav, Mužbrat, Bogdan, Prejiša, Ljuboje, pop Dmitar, Strojislav, Pribislav, Lepčin, Dobromir, Stefan, Dobroslav, Nadihna, Dragoslav, Bratoslav, Vojin, Ozrislav, Hlap, Milatko, Krajiša, Miloslav, Draže, Šarban, Dubravac, Hranislav, Vlčemil, Druže, Hrvatin, Inoslav, Rad, Vojihna, Dobroslav, Bored, Bogoslav, Pribe, Strojilo, Dedoje, Đuroje, Rade, Dobrovoj, Bratoslav, Milten, Bardonja, Druže, Radomir, Bogdan, Gojislav, Radoslav i Hrs, Vojsil, Dobre, Boljin, Milča, Dabiživ, Negoslav, Draško, Stanislav, Hlap, Borislav, Negoje, Belčin, Rade, Hlapac, Bogde, Priboje, Velimir, Boljko, Ševelj, Tvrde, Botoljan, Halapa, Bratejin, Kostadin, Dobromir, Boljeslav, Pribac, Vojsil, Stanislav, Nikola.

    Katun Vojsilaca: premićur Vojsil Grupšić sa sinom, Desislav Bakrović s decom, a sin mu Radkula s decom, sin mu Boljko s decom, i sin mu Dobreško s decom, Beloslav Dragtić s decom, brat mu Inoslav s decom, Staver Kragujević s decom, brat mu Hranislav s braćom, Miloslav Lihomilić s decom, brat mu Mužbrat s decom, brat mu Negoje s decom, Vojihna ljubojević s decom, Lepčin, brat mu s decom, Druže Radomirić i s decom, brat mu Vojsil s bratom i s decom, Stanimir Brat-hanić s decom, brat mu Radoslav s decom, brat mu Dobroslav s decom, Beroje Stanković s decom, brat mu Radomir, Budilo s decom, Gojša s decom, Dobribrat s decom, Mildrag s decom, Ljuboje s decom, Kostadin, Radosta s decom, Gostimir s decom, Berislav s decom, Rad s decom, Budica, Berivojeva deca, Berče s decom, Grubša sa braćom, Velimir s decom, Budislav s decom, Bogdan s bratom, Buni-slav s decom, Krkoje s decom, Dragoman s decom, Boriša s decom, Milgen s decom, Bogdan s decom, Miloslav s decom, Hlap s decom, Prvoje s decom, Brajen s decom, Bunoje s braćom, Bogoš s bratom, Dragoslav s decom, Radoslav s bratom, Ivan s decom, Dobračin s decom, Prvoje s braćom.
  7. Mrkalj (avatar)
    A ovo je zakon vlasima:

    Da im ne bude desetka velikog, već mali da daju svake godine - od 50 ovaca jednu sa jagnjetom, a drugu jalovu.

    I ako usled greške izginu kobile koje pripadaju crkvi, da dade, prilažući, petu kobilu prve godine, i ništa više.

    I da daju crkvi godišnje svaki čovek po 2 jagnjeta, i koji sela imaju da kose sena 3 dana, na Kijerezima ili negde u blizini, i da donose godišnje tovar žita, a drugi vina; i da donose soli crkvene otkuda im iguman reče 40 kletišta 10 tovara.

    I vojnik koji nema obavezu obrađivanja crkvene vune, da daje od sebe okroj; i vojnik i ćelator da nose sirenje s planine, i ćelator da napasa ovce i vunu striže, a vojnik da napasa pastuve. A u zlo vreme i vojnik i ćelator da idu k ovcama.

    I kod krađe međusobne - da je 6 volova, a [krađe] konja - 6 konja.



    A ovo je zemlja vlaška na Kijevu. I međe Kijevu su: od Smudiglava na Glavu, i od Glave na krušku, i otuda po grebenu na Domanege.

    A ovo su međe Prčevu sa Svetogorcima; od Črljenog kamena nad Podgradje, nad Vlaški brod, iza Vlkojeve glave, pokraj Pretininih laza, putem kako vodi u Ogorelac, u studenac, od studenca uz brdo na razvođe, i po razvođu u staro crkvište Svetoga Petra, i otud preko u Krastavac, Črnome žegu u Krš, od Krša popreko preko Glave u Ursulov dol, i niz dol u reku u Ljubižnju, otud uz reku ka Domanegu, otud na Belo polje, uz dol ka Kićenomu dubu, na Ređevski studenac; otud na Iglarevski studenac i opet u Črljeni kamen.



    A ovo su dohoci crkve, od Brskova, svake godine 200 perpera.

    I Gluha Vas, kolo celo sa rudarima, i dohotke da daju crkvi kako su davali kraljevstvu mi.

    I u Svetoga Srđa na Širokom brodu 100 spudi soli, i carina da se ne uzima, niti na kome brodu brodarina.



    I ovo sve što sam darovao ovome svetom hramu, ovim zakonom naredi i utvrdi kraljevstvo mi da budu manastiru kao gore što rekoh, da ne budu episkopiji nego igumanstvu. A vlast duhovna da je episkopu raškome po Ibru gornjem, i Jelšanici, i Sitnici, i oba Laba, i Držkovini, i kud god je na drugom mestu bila oblast duhovna ove crkve, raški episkop da popove postavlja i đakone i dijake, a iguman da sudi svaki sud duhovni, a episkopa da izvesti; i protopopa da postavi iguman crkvenoga svog čoveka. A globe i dohoci da su crkvi, a episkopu za sve to dade kraljevstvo mi šest stotina perpera, da skuje kandilo crkvi Svetih Apostola, i pomen duhovni svaki da mu čini, a ine vlasti da nema nikakve.

    A iguman na saboru da ima mesto četvrto.

    I ovo sve što darovah, sa Bogom budući, tada kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih, Stefan Uroš, i s bratom mi Stefanom, ovome svetom hramu, ili od svoga dadoh, ili kupih, ili izmolih, ili zamenih, ili u gospodina arhiepiskopa ili u koga bilo, koje vazljubi Bog i podigne posle mene da gospodari u otačastvu našem, ili od sinova naših, ili od sinovaca, ili unučadi, ili praunučadi naše, ili bilo koga od roda našeg, ili nekim sudom Božjim i od drugoga roda - tome predajem sveti ovaj hram; a niko drugi da njime ne vlada, osim vladara. I ovoga molim, i opet molim, stare kao oce, sredovečne kao braću, mlade kao sinove, da ne budu zlotvori ni razoritelji svetoga mesta ovog, već naprotiv, graditelji i izvršioci, kao što se i mi starasmo za života našeg da nedovršena i porušena zdanja crkvena i priloge svetih mojih praroditelja, i roditelja, i roda našeg, sazidamo i ispunimo. Ako li koje mesto nismo uspeli da posetimo ili obnovimo, onda bar ono što je utvrđeno pisanim hrisovuljima, koliko ja znam, nijedne crte ne izmestih niti poništih silom, već samo kupovinom i dobrovoljnom zamenom. Tako i vas moljah, i još molim, da sve ono što sam dao i upisao ovde ne uništite ni oduzmete, ni malo ni veliko.

    Ako li ko drzne silom da izmeni i jednu jedinu crticu da poništi ili oduzme od svega što je ovde upisano - neka od takvoga oduzme Gospod Bog milost svoju, i da ga ubije sila časnog i životvornog krsta, i da ima umesto pomoći protivnicu presvetu Bogorodicu, i da mu je prokletstvo od svetog Jovana, proroka i preteče, Krstitelja, i od 12 apostola, i od 318 svetih otaca u Nikeji, i od ovoga svetog prvomučenika Stefana, i svetog Simeona i svetog Save, koji naslediše i osvetiše isprva ovo otačastvo naše, i od svih praroditelja i roditelja naših da je proklet, i na strašnom sudilištu Hristovom umesto blagoslovnoga glasa da čuje: „Idite od mene, proklegi, u oganj večni, koji je spremljen đavolu i anđelima njegovim" (Matej 25, 41), i da otpadne od otačastva i od roda našeg kao Juda iz zbora apostolskog, i da ubrojan bude među one koji raspeše Gospoda i rekoše: „Krv njegova na nas i na decu našu“ (Matej 27, 25); i od svih svetih da je proklet i triklet, i od mene grešnoga da je proklet i anatema!

    † STEFAN UROŠ, PO MILOSTI BOŽJOJ KRALJ I SAMODRŽAC SVIH SRPSKIH ZEMALJA I POMORSKIH
  8. Mrkalj (avatar)
    Ovo sve što darova s Bogom tada kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih Stefan Uroš ovome svetom hramu, ili iz oblasti kraljevstva svoga dade, ili kupi, ili izmoli, ili zameni, ili u gospodina arhiepiskopa ili na drugom mestu gde bilo. I ja Stefan, Hristu Bogu blagoveran rab i brat Gospodina mi velikoga kralja Stefana Uroša, videvši ovo dato i ovde njime upisano ovome svetom hramu, ne izmenih niti izmestih ni jedne crte, već naprotiv potvrdih. Ako li ko drzne silom i jednu jedinu crtu da poništi ili oduzme od svega što je ovde brat moj upisao, a ja potvrdio, koga izabere Bog posle njega i posle nas da vlada u otačastvu našem, ili od sinova, ili unučadi, ili praunučadi naše, ili bilo koga od roda našeg, ili sudom Božjim i od drugog roda - od takvog da oduzme Gospod Bog milost svoju i da mu je protivnica presveta Mati Božija, i da ga ubije sila časnog i životvornog krsta, i od svih proroka, apostola, mučenika i svetih otaca, i od svetih naših praroditelja i roditelja da je proklet i triklet, i od mene grešnog da je proklet i anatema!

    † BLAGOVERNI RAB HRISTU STEFAN, BIVŠI KRALJ







    Blagoizvoljenjem trisvetlog božastva, Oca i Sina i presvetog Duha, prosvetljena je i utvrđena bila Srpska zemlja u pravovernoj veri mnogim trudom i znojem gospodina i učitelja, nastavnika i prosvetitelja, i apostola srpskog Save, i svagda neprestano blagodat božastvena rasla je u Srpskoj zemlji. Zbog toga i ovaj blagoverni i samodržavni i svetorodni, previsoki i krepki, veliki gospodar naš kralj Stefan Uroš, zaista blagoplodne masline dostojan izdanak, sledeći svete svoje praroditelje i roditelje, koji podigoše slavoslovlja božastvene domove svetih crkava u otačastvu svome, i ono što su oni ispunili i dovršili potvrđuje, i još što je nepotpuno ostvaruje, i dovršava, ne samo u svome otačastvu, Srpskoj zemlji, nego i u okolnim mu carstvima, što ih ne mogadosmo ovde sve popisati. Uz to i ovaj dom duševni sebi satvori, ovu veliku lavru u ime svetog mučenika i arhiđakona i apostola Stefana, u slavu Svedržitelju Bogu, za molbu i pomen sebi, i po njemu s Bogom kraljevima Srpske zemlje, za opštežiće monasima, za utehu, i hranu, i odeću malomoćnima. Tada svetvoračka, i savršiteljna, i milujuća svemoćna blagodat Božija i mene, iako nebogougodna crnorisca Nikodima, učini da budem prestolu naslednik svetog Save, arhiepiskopa svih srpskih zemalja i pomorskih, u jedinstvu pravoverne vere i sa bogosabranim saborom srpskim, sveosveštenim episkopima i prepodobnim igumanima, čija su imena ovo: episkop zetski Mihail, raški Paval, humski Danil, hvostanski Joan, toplički Joanikije, budimaljski Nikola, dabarski Joan, moravički Nikola, skopski Stefan, dabarski Joan (!), prizrenski Arsenije, [l]ipljanski Ignatije, braničevski Mojsi, mačevski Joan; igumani - studenički Teodor, mileševski Gavril, sopotski Atanasije, banjski Sava, gradački Isaija, moravskoga Gradca Jefrem, raški Jevstratije, končuljski Jevstatije, modrički Vrtolomej, htetovski Teodor, gostivarski Danil, orahovnički Gavril, nagorički Venijamin, skopski Nikodim, i sav bogosabrani sabor sve Srpske zemlje, videvši Božije milosrdno čovekoljublje na gospodaru našem s Bogom, tad kralju Stefanu Urošu, slavimo onoga koji proslavlja slavitelje njegove.

    Pre svega ostalog, da vama koji slušate bude poznato ovo: da ništa u ovaj dom nepravedno ne priloži, ni ranije sazdane crkve ne povredivši, ni hrisovulja njihovih ne uništivši, samo što iz oblasti kraljevstva svoga dade, ili kupljeno, ili izmoljeno, ili dobrovoljnu zamenu, sa blagovoljenjem celoga sabora; i za izmoljeno, ili za zamenu, ili za kupovinu, ne samo odgovarajuće dade nego i više. Stoga i smernost moja, sa bogodarovanim mi pravovernim saslužiteljima, i sa celim saborom srpskim, najpre molimo kralja sve Srpske zemlje i one koji će posle njega vladati i gospodariti, da u ovom hrisovulju sve pisano ničim povrećeno ne bude. Uz to po naredbi Gospodnjoj zabranjujemo, štavpše i proklinjemo imenom Presvete i jednosušne Trojice, i presvetom Vladičicom našom Bogorodicom, istinitom Materom Gospoda našeg Isusa Hrista i svima svetima od veka Bogu ugodivšim: ako ko voljom svojom po nagovoru ćavola drzne da razori što ili povredi, da siđe kazna gneva Božija na dušu i telo njegovo, i da primi gore napisane kletve, i od svetog Simeona i svetog Save i od svih svetitelja srpskih, i od svih svetih da je proklet, i od mene smernoga crnorisca Nikodima, i od svih koji su sa mnom episkopa i igumana i svega svešteničkog čina, i svega monaškog, i od svega sabora, da je proklet, i triklet, i anatema!

    † SMERNI NIKODIM, PO MILOSTI BOŽIJOJ ARHIEPISKOP SVIH SRPSKIH ZEMALJA I POMORSKIH



    Preveo: Dimitrije Bogdanović

    [Izd.: Lj. Kovačević, Svetostefanska hrisovulja, Spomenik SKA 4, Beograd, 1890; upor. Izložba srpske pisane reči. Katalog Narodne biblioteke Srbije, Beograd, 1973, br. 63; datiranje između 8. februara 1314. i 12. marta 1316. Prevod povelje za ovo izdanje pregledao i delimično izmenio Mrkalj.]

    Danas ipak ne možemo istinski suditi o potpunoj estetskoj vrednosti pisma Hrisovulje, jer je krajem XV veka „popravljano". Devedesetih godina toga veka Stefan, mlađi brat gospodara Crne Gore Đurđa Crnojevića, odvojio se od brata i stao na stranu carigradske Porte, gde je bio rado viđen.89 U zapisu na kraju Hrisovulje, ne baš mnogo pismeno, Stefan kazuje kako je u hazni cara uzeo knjigu gospodina Nikodima i u njoj pojačao (popisah) reči (slova) koje su propale (potrena). „Popravljao" je, izgleda, slova koja su mu se činila izbledela. I tako na svakoj stranici. Popravljanjem je narušio izvorni oblik i lepotu mnogih slova. Pismena su često gubila prvobitnu vitkost, što i danas pogoršava potpuni likovni utisak o ispisanoj stranici Hrisovulje. Stefanov zapis, pak, ostaje dragoceno svedočanstvo za proučavanje istorije i sudbine Hrisovulje kao knjige. Sudeći po tome, Turci kada su oko 1389. godine harali manastir Banjsku, verovatno su u manastirskoj riznici među drugim dragocenostima prigrabili i Svetostefansku hrisovulju. Da je Hrisovulji već od samog početka pridavan poseban značaj i da se rano našla u sultanovo) riznici, svedoči upravo Ste-fan koji je devedesetih godina XV veka nalazi u sultanovo) blagajni.
  9. Mrkalj (avatar)
  10. Mrkalj (avatar)
    Vlastelinstvo, tj. zemljoposedi Svetostefanskog manastira u Banjskoj:

  11. Mrkalj (avatar)
    Ibar
  12. Mrkalj (avatar)



    Sitnica
  13. Mrkalj (avatar)


    Hvostno
  14. Mrkalj (avatar)


    Ras
  15. Mrkalj (avatar)


    Plav
  16. Mrkalj (avatar)


    Jelašci
  17. Mrkalj (avatar)


    Budimlja
  18. Mrkalj (avatar)


    Zeta
  19. Mrkalj (avatar)


    Srem
  20. Mstislav (avatar)
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja