...konacno , beskonacno me interesuje...

...idi i ne vracaj se poglavice
ne idi samo nekom
ko je istost tvoja
ako se vratis
uspjela si da me ubijedis
da ja to vise nijesam
zato sam zacudjen
kao Kolos rodoski
i lutam
da ne nadjem
da ne sretem
da ne vidim
da ne cujem
prste da blindiram
beskrajno putujem
radi Puta
a pokraj njega tama
da ne skrecem
razloga nemam
i nekud se okrecem
sve je na jedan dan
dan leptirski
to me ne napaja
zadaja
neka drugima oci budi
otkrivena
promaja
ako sebe negdje sretem
znak je na putu
da sacekam
Put da se opravi
pa tek onda
istim na isti nacin
da se nastavi
teska je samo fatamorgana
kako neko u susret ide
a oci bi
da ga ne vide
sve je sa rokom trajanja
beskonacno me interesuje
konacno...
 
Kliknite za proširenje...
Teško je univerzitetski obrazovanom pesniku, svestrano kultivisanom i neobično osećajnom napisati mišljenje o njegovoj dobroj lirskoj pesmi, jer uvek vreba mogućnost da se sklizne u već rečeno, ili u pomodno psihoblebetanje. Spontanost i sadržaj Faraonnovih stihova u meni izaziva bogatstvo slika, koje dugo krase njegovu originalnu imaginaciju, tako da spona njegovih stihova i moje vizije odmah postaje očigledna, na moje ogromno zadovoljstvo.

Plavo-zelene kose predivnih morskih bića, letele su nošene podvodnim strujama. Uplitala su u kose pesnika morsko cveće, lotose i biserne školjke...

"Neka budala ne shvati pogrešno ljubav! Postoji ljubav i ljubav!
Postoji konačno i beskonačno!" - grmelo je kroz tamnu plavet...

..."zato sam začuđen
i lutam
da ne nađem
da ne sretem
da ne vidim
da ne čujem
prste da blindiram
beskrajno putujem
radi Puta".

Da bi ostvario svoju suštinu i odživeo svoju karmu, Faraon odbija trenutke života u svom nesigurnom svetu.
Stihovi razočaranja, beznađa, lutanja, kratkih ljubavi u kojima pesnik ne traži spas.
U stihovima, pesnik je daleko od samouništenja ljubavima za jedan dan, a dotaknut samospoznajom, peva da njegovo ime u aleji slavnih živi za "doba" radije, nego za "čas". Grleći heroje, on puteve prosečnosti, vulgarnosti i samoudovoljavanja odbacuje. On se odriče utehe koju nudi trenutak. Silazi sa "lomače" zvane život, ne da bi se predao, već da nastavi svojim Putem.

..."a pokraj njega tama
da ne skrećem
razloga nemam
i nikud se okrećem
sve je za jedan dan
dan leptirski"...

Stupio je u Dvoranu Karme. Na prestolu je sedela Boginja Sudbine. Njeno lice je bilo pokriveno maskom.
Na ramenima su joj visili tasovi vage univerzuma. Držala je uzdignut mač. Tri božanske sestre u belim odorama su sedele oko nje. Jedna je prela božanske niti života.... Druga ih je uplitala... Treća ih je sekla svetlosnim makazama...

Kao leptir sleteo je na tas vage... Božanske sestre pevale su o njegovim lošim i dobrim delima... sreči...uspesima...nedaćama...dostignućima... bolovima i patnjama... Vukle su niti njegove prošlosti...tkale su sadašnjost... uplitale niti budućnosti... Slušao je i pamtio njihove reči:

"Ako su tvoja krv i meso stvorili besmrtan život, tvoja duša, obuzeta blaženstvom iskonskog stvaranja, beskonačnu ljubav stvara!"

I više nije bio isti. Znao je da je svakom misli, delom i osećanjem odgovoran za svoju sudbinu.

Faraonnov tamni svet, osvetljen povremenim ljubavima, mističnim ženama i blještavim svetlom životne lomače ne pripada starim romantičarskim lažima, već je to svet koji njegova poezija prikazuje kao svet ličnih domašaja kojima dodiruje beskonačnost.

"...konačno, beskonačno me interesuje..." je više nego pesma. Stihovi pevaju o trenutku kada se pesnik zauvek okreće onim vrednostima koje projektuju njegovu suštinu,

"te rasuo sebe ko Orion sjajni
i prostore prazne naselio sobom".

Ne mogu da odolim, a da mog voljenog pesnika ne pozdravim na ovaj način!

:cvet::cvet:
 
Poslednja izmena:
...kad je Vergilije pisao Eneidu
Rimom je neobjavljeno kruzio talas sutnje
jer,- Verilije Eneidu pise...
...kad objavi Valizer svoju cijenjenu prozu
znao je da Marsel Ranicki ceka je na noz
i Valizer je napisao sljedecu knjigu,- Smrt knjizevnog Kriticara...
...kad je Miljkovic pisao
znao je da ceka svjez tisak,
Petar Dzadzic koji je napisao 'Kritiku'
koja danas zvoni
skoro istom jacinom kao i 'Vatra i nista'...
...
...
Soradze saceka i ,
kao kad kise padaju
kroz stakla prati stihove Faraonn_ove
ali ne srdito i jetko
nego rasirenih ruku na prste ih razvlaci
da bi oni svoje strahove savladali...
Vadi ona iz raznih djelova
raznih pjesama i motiva njihovih
i simbioze i protivrecnosti
pomiri to sve
i tako kao u Ikebani
sve,- p o s t a v i ...:hvala:
 
Poslednja izmena:
Ellena01;bt305955:
"sve je sa rokom trajanja
beskonačno me interesuje
konačno..."

Da li bi spoznaja konačnosti riješila nedoumice sadašnjosti ili tek promijenila njen tijek i tako opet
nas dovela do nepoznanice?.... :)
Pitanja koja će uvijek tražiti odgovore i bez njih u konačnici ostati...
:zag:
Kliknite za proširenje...
Divno je faraonn rekao da ti "pronađeš srce pesme"! Istina je! U malo reči - suština... Grlim te... :zag:
 
Ovo remek delo umetnika svetskog glasa zaslužuje prevod. Vladimir Visocki je osvajao srca ljudi svojom neverovatnom harizmom, a ono što drugi nisu smeli ni da pomisle, on je pevao na "bardovski" način.. neverovatno veliki i obožavani Vladimir Visocki...

KONJI ĆUDLJIVI

Nad provalijom, ponad bezdana, nad samim rubom
Gonim konje svoje, kamdžijom ih šibajući grubom!
Vazduha mi nešto malo: vetar pijem, maglu gutam...
U zanosu pogubnome slutim: propadam, propadam!

O, vi konji moji, lakše malo, lakše malo!
Ne slušajte ogrubeli knut.
Ispada - na ćudljive sam konje nabasao...
I ne doživeh - pesmom da dokončam put.

Konji, napojiću vas, kuplet dopevaću na sav glas
Potraje li još bar čas nad bezdanom kas...


Nestaće me - ko pahulju s dlana pomešće me orkan,
Saonama, galopom po snegu će me povuć zorom -
Tad vi, konji moji, pređite na usporeni korak,
Makar malo put produžite mom utočištu skorom!

O vi, konji moji, lakše malo, lakše malo!
Nisu zapovedi štap i knut.
Ispada - na ćudljive sam konje nabasao...
I ne doživeh - pesmom da dokončam put.

Konji, napojiću vas, kuplet dopevaću na sav glas
Potraje li još bar čas nad bezdanom kas...


Uspeli smo: nema zakašnjenja u goste kod Boga.
Što li tamo anđeli poju glasovima tako zlim?!
Il' je zvonce sasvim obnemelo od ridanja svoga
Il' na konje vičem da saone ne vuku kasom brzim?

O vi, konji moji, lakše malo, lakše malo!
Preklinjem vas, ne galopom, ne!
Ispada - na ćudljive sam konje nabasao...
Kad ne poživeh - bar da sam dopev'o sve.

Konji, napojiću vas, kuplet dopevaću na sav glas,
Potraje li još bar čas nad bezdanom kas...

/////////////////////////////////////


Ogromnu harizmu poseduje i Leonard Koen, veliki i obožavani pevač predivnog glasa i pesnik nenadmašnog stiha


:cmok2:
 
Poslednja izmena:
...

...

Dok se jos Zemlja okreće,
dok je još jarko svjetlo
Gospode,
daj ti svakome ono čega nema.
Mudracu daj glavu,
plašljivcu konja,
daj sretnom novac
i ne zaboravi na mene.
Dok se još Zemlja okreće,
Gospode — tvoja je vlast.
Daj častohlepnom da se nauživa vlasti,
daj predah darežljivom do kraja dana,
Kainu daj pokajanje
i ne zaboravi na mene.
Ja znam — ti sve možeš
i vjerujem u tvoju mudrost.
Kao što vjeruje mrtav vojnik
da će živjeti u Raju
Kao što vjeruje svako uho
tvojim tihim riječima
Kao što vjerujemo i mi sami
bez obzira što činili.
Gospode, moj Bože,
zelenooki moj,
Dok se još Zemlja okreće
a čudno je to i njoj,
dok je još vremena
i vatre,
daj svakom po malo
i ne zaboravi na mene.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top