...da li ce Rijec moci da se brani...kad bude stani...padni...

...kad moljci napadnu
svjeze tiskove
lavande nemaju sta da rade
osim da se sa sobom
i ogledalom
zavade
...moljci i hijene
ne hrane se
oni uzivaju i pjene
kad oskrnave mjesto
gdje su lavovi i bengal_tigrovi
bili...
tesko je lavu
da u njihovom pravcu
i okrene glavu
a kad je okrenu
hijene lijeno kao sjene
svojim hijenskim tragom
krenu
...a, oni sto knjige
pale
ne sto su lose i nazadne
nego,
sto im oci za njih
hvale
...Alexandijska je gorjela
jer,
osim skupljaca
nije drugih imala
a nije ni htjela...
 
Kliknite za proširenje...
U ovoj zabiti svemira večito se ubijaju. Hrane se mesom bilja. Hrane se mesom životinja. Hrane se dušama ljudi...

U ovoj zabiti svemira se smatra čašću i viteškom vrlinom kada poniziš do samrti sve što te nadvisuje spretnošću, snagom, lukavstvom i umom. A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kada im prineseš dokaze da si ubio Boga. Kažnjavaju i tamane one koji nisu kao ostali. Boje se onih kojima nisu dorasli ni slobodom, ni bolom. Boje se onih čiji je san - nemoguće, a nepoznato - zavičaj. Boje se onih razdragano krilatih, koji se od rođenja muče u ovom pretesnom svetu, pa im lome krila na mestu gde počinje zagrljaj.

U samom podnožju neba, sa gromovima u tišini i oluji, pali se i gasi u tami noći rika lava i bengalskog tigra. Tri dana i tri noći čini se da prskaju planine, da se raspadaju oblaci, da se bude vulkani.

Gore na visoravni rika ne prestaje, dok kolju čopore hijena. A one, tupave, prate ih kao pogrebna svita. Ni jedna ne sme da im skoči u lice. Ni jedna ne sme da im skoči za vrat. Prate ih, glasno se smejući, a kad lav zastane, kad podigne glavu, usrče nebo i rikne, zacerekavale bi se zamišljajući da su istog roda. Razroke pameti, sujeverne i priglupe, udišući vazduh koji lav udiše,a i to što idu istim pravcem, činilo ih je uzvišenim.

Priroda pokušava šapatom da objasni na svom nemuštom jeziku kako se biva u sebi, sam sa sobom, jasan i dovoljan u ovim svetovima bez ivica. Lav i bengalski su mahali glavama i razumeli se pra-govorom, rečima koje razume vazduh i svi oni koji su u sebi sačuvali mladost i svetlucanje pamćenja. Razumeli su se govorom koje su vode prevodile, pa su i u potocima svoje misli prepoznavali. Ogledajući se u zenicama u zenicama ptica, razumeli su svetinju života: njihov prezir prema ništavnom.

Jezikom beskrajnih prostora duše, govorili su o onim najvećim koji žive u ovom najmanjem svetu u ovoj zabiti svemira. Rečima njima razumljivim , govorili su o onim najvećim, koji, tako ogromni, ne mogu da stanu u tesnu smrt.

Rečima pra-govora izrekoše i ovo: "Zamisli tu sreću kada neko ume da bude ono što jeste i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, sa krilima savitljivim na mestu gde počinje zagrljaj! Zamisli..."

(korišćeni stihovi M. Antića)
 
Poslednja izmena:
...kad osjetim da me proziva glas rodjenja
glas kojim doziva me uputnica
da ne idem putevima koji vode tisinama i svjetlostima
jer,
boljitak nase starice Zemlje je u osmjehu
kojim je darivamo
da dise njenim atavizmom i uzetim kotama
Nepovrata
...znam da se zivi tudjim zivotima tj. hraneci se njima
svoj zivot trujemo umnozenim tudjim zadatcima
a svoje obnevidimo...
...tesko je objasniti sebi svoje zaduzenje
jer kad bi se to moglo
vec bi ostvareno bilo...
...noc je svjedok skupljanja promasaja da se ne vidi
da se poredja bez svjedoka
da se pozivaju oni koji nam dane zagorcavaju
i,
nasamo objelodanimo
s kim se vise ne vidjamo
ili sijamisemo...
...i osjeti bolje disanje covjek oko sebe
disanje koje sam je porodio
jer ovo Staniste koje je sebi odredio
ponekad,- i pocistiti mora...

...a, onda se vartim redovima koje ostavi moja Prijateljica
i krenuh putem himalajskim,
Putem Soli...ako se vratim do ljeta
dokaz je tibetski
da mi tisina ne ,- smeta...:hvala:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top