Na današnji dan pre 17 godina oterali smo najveću stoku sa vlasti u Srbiji u istoriji naše države. Zapalili smo Skupštinu, da bi u njoj izgoreli glasački listići na kojima je pre glasanja bilo zaokruženo ime najvećeg govnara koji je vladao ovom državom i pre takozvanog drugog kruga glasanja. I danas ima degenerika koji nam prebacuju da je šteta što je Skupština izgorela tog dana, iako je obnovljena posle pet meseci, a nije im šteta što je Srbija pre toga bila deset godina pod sankcijama, izgubila pet ratova, mnoštvo teritorija i dobila po nosu od svih zaraćenih strana. Kakva jadna i bedna zamena teza.
Na današnji dan pre 24 godine bio sam redar u srednjoj školi. Bila je neka velika oktobarska vrućina, tada sam jeo čokoladu, jer sam bio mlad i lud (sada žuborim na meso, mleko i jaja, kao i na svu industrijsku hranu sa kodom HACCP, kafu, duvan, alkohol, lekove i droge, jer mi se može tako), čokolada mi se istopila, i ja je uzmem i od nje onako gnjecave napravim loptice i valjke, zakačim ih jednu na drugu, i tako napravim čokoladno “*****”. I, sad, to gowno od čokolade stavim lepo na salvetu i na profesorkin sto. I ulazi profesorka sociologije, totalno luda žena, a u državi se 1993. godine sve raspalo, imali smo novčanicu od 500.000.000.000 dinara, a plate ljudi su iznosile oko 1 ili 2 današnja € (za čime i dan-danas čeznu degenerici koje smo 2000. godine oterali sa vlasti), nadrndana zbog krize i bede u koju je bila uvaljena protiv svoje volje... još kad je na stolu videla čokoladno “*****” na salveti... totalno je pukla. Nije mogla da veruje. Nije znala šta da radi. “Šta je ovo?!”, počela je da vrišti i histeriše. “Redar!” I ja iskočim i kažem da sam ja redar. “Ne brinite, profesorka, sad ću ja to da regulišem.” I uzmem ono čokoladno “*****” i pojedem ga u slast, a salvetom obrišem njušku. Ha ha ha. Posle sam je jedva ubedio, ja, relativno primeran učenik i pritajeni huligan, da je u pitanju šala i da se niko nije iskenjao na njen sto. Ta čokolada sada košta oko 0,60 € (i ne jedem je, kao niti bilo koju čokoladu, ili bilo kakvu industrijsku hranu iz kesica i kutija, jer bojkotujem HACCP i svu industrijsku hranu kojom tajni vladari sveta truju ljudsku populaciju), a onda je iznosila pola plate, i bila je nedostupna za većinu nas. I bila je ukradena u prodavnici. Obe čokolade koje sam ukrao u celom svom životu bile su ukradene te proklete 1993. godine.
Tako je to bilo... ne ponovilo se...
Na današnji dan pre 24 godine bio sam redar u srednjoj školi. Bila je neka velika oktobarska vrućina, tada sam jeo čokoladu, jer sam bio mlad i lud (sada žuborim na meso, mleko i jaja, kao i na svu industrijsku hranu sa kodom HACCP, kafu, duvan, alkohol, lekove i droge, jer mi se može tako), čokolada mi se istopila, i ja je uzmem i od nje onako gnjecave napravim loptice i valjke, zakačim ih jednu na drugu, i tako napravim čokoladno “*****”. I, sad, to gowno od čokolade stavim lepo na salvetu i na profesorkin sto. I ulazi profesorka sociologije, totalno luda žena, a u državi se 1993. godine sve raspalo, imali smo novčanicu od 500.000.000.000 dinara, a plate ljudi su iznosile oko 1 ili 2 današnja € (za čime i dan-danas čeznu degenerici koje smo 2000. godine oterali sa vlasti), nadrndana zbog krize i bede u koju je bila uvaljena protiv svoje volje... još kad je na stolu videla čokoladno “*****” na salveti... totalno je pukla. Nije mogla da veruje. Nije znala šta da radi. “Šta je ovo?!”, počela je da vrišti i histeriše. “Redar!” I ja iskočim i kažem da sam ja redar. “Ne brinite, profesorka, sad ću ja to da regulišem.” I uzmem ono čokoladno “*****” i pojedem ga u slast, a salvetom obrišem njušku. Ha ha ha. Posle sam je jedva ubedio, ja, relativno primeran učenik i pritajeni huligan, da je u pitanju šala i da se niko nije iskenjao na njen sto. Ta čokolada sada košta oko 0,60 € (i ne jedem je, kao niti bilo koju čokoladu, ili bilo kakvu industrijsku hranu iz kesica i kutija, jer bojkotujem HACCP i svu industrijsku hranu kojom tajni vladari sveta truju ljudsku populaciju), a onda je iznosila pola plate, i bila je nedostupna za većinu nas. I bila je ukradena u prodavnici. Obe čokolade koje sam ukrao u celom svom životu bile su ukradene te proklete 1993. godine.
Tako je to bilo... ne ponovilo se...
