Vladeta Jerotic: ""Природној тежњи према љубави потребни су повољни услови за развој. Јер волети другог човека значи и разумети га, а свакако и - опраштати му. Није, додуше, лако волети човека онаквог какав јесте, али само ако будемо у стању да га не само прихватимо већ и да га заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде."
- Puskin takodje izrazava slicno misljenje: „Ти мене воли онаквог какав јесам, а ја ћу се потрудити да будем бољи.“
Da bi bili u stanju da volimo, razumemo i prastamo drugima, tada najpre moramo voleti i razumeti sebe. Otuda i teskoca. Ni jedan covek nije u stanju da u potpunosti voli i razume sebe iz prostog razloga sto je njegov potencijal ljubavi i razumevanja neiscrpan i beskonacan. Zato i predstavlja ideal kojem se stalno tezi. Koji se samo delimicno i ograniceno realizuje tokom celog zivota, pa neprestano ucimo kako da volimo, razumemo i prastamo i sebi i drugima.
Shvatajuci i prihvatajuci vlastitu ogranicenost kao neminovnost, u procesu rasta i razvoja, lakse se prihvati i ogranicenost drugih. To omoguci da se uspostavi istinski bliska veza koja podstice i inspirise stalno usavrsavanje.
Jerotic: „… може се опрезно рећи да је љубомора одраслих наставак љубоморе из детињства која није преброђена. Познати присилни карактер љубоморе потиче из чињенице да садашња ситуација подсећа љубоморну особу на неку раније потиснуту ситуацију. Шта се најчешће потискује у љубомори? Жеља за неверством, хомосексуалност и нарочито нарцизам, односно немоћ подношења губитка.
Љубомора почива на каптативној љубави, у основи егоистичној и похлепној. Афективна основа љубоморе је… страх од одвајања и страх од губитка, отуд у свакој љубомори има потребе за поседовањем и господарењем, коју породична и шира друштвена структура појачавају или слабе. Љубомора је мање сексуална страст, више тежња за моћи.
Може ли постојати љубав без љубоморе? Љубав је увек на пола пута између имати и бити, љубомора претеже на страну имати.
Када се страст љубоморе разгори и приближи суманутости, постоји увек жеља за апсолутним припадањем, симбиотичком стопљеношћу са партнером (који је, у ствари, обично идеализован родитељ) за прождирањем у љубави.
Насупрот љубави, љубомора ствара застој у индивидуализацији, сужава, скраћује и умањује стваралачке могућности човека, своди га на једнодимензионалну особу, страшљиву и осветољубиву, нарцистички и великопоседнички настројену, инфериорну и зависну.“
-Ljubomora je simptom diskonekcije s duhovnim potencijalom ljubavi i mudrosti. Bez toga se razumevanje svede samo na ograniceni ego kapacitet. Pocne se osecati unutrasnja nemoc, otudjenje, nesigurnost, ugrozenost i strah. To se nastoji prevazici spoljasnjom kontrolom.
Covek se uzaludno trudi da kontrolise svoju okolinu da bi povratio osecanje unutrasnje snage, mira, smisla i sklada. Nadje se u mucnom krugu disfunkcionalnog nacina misljenja i ponasanja posto ne shvata da se nesklad nalazi u njemu, a ne izvan njega. Svu energiju koristi da kontrolise okolinu, umesto da je koristi da trazi uzrok unutrasnjem konflitku, odnosno da shvati potisnutu traumu ili traume kroz koje je formirao mnostvo zabluda i o sebi i o drugima.
Poslednja izmena:
Treba pitati Jerotića,on sigurno zna,al evo znam i ja
