da i ne

Pitagora: "Najstarije i najkraće riječi "da" i "ne" zahtjevaju najviše razmišljanja."

- Kao i iskrenost, smelost i odgovornost. Kroz njih se, najcesce, pokaze pravi karakter.

---------------

HW Longfellow: "If we could read the secret history of our enemies, we should find in each man's life sorrow and suffering enough to disarm any hostility."

("Ako bi mogli citati tajnu istoriju nasih neprijatelja, mogli bi pronaci u zivotu svakog coveka tugu i patnju da razoruza svako neprijateljstvo.")

Ova izjava ima dosta slicnosti s Linkolnovom: "I don't like that man. I must get to know him better."

("Ne volim tog coveka. Moram ga bolje upoznati.")

-Dok se ne razume, dotle se osudjuje. Ovim se ne nastoji opravdati neprihvatljivo ponasanje, osloboditi od odgovornosti i snosenja posledica za izbore i aktivnosti. Daleko od toga. Kazna sluzi kao neka vrsta opomene zlocincu i utehe zrtvi. Medjutim, ona nikada nije dovoljna ili efikasna ukoliko se ne shvati dublji uzrok disfunkcionalnog ponasanja. On stimulise zlocinca da promeni nacin zivota, a zrtvi pomogne da oprosti.

------------------------------

Češka poslovica: "Ljubav je kao suza: rađa se u očima, a pada na srce!"

--------------------

Francuska poslovica: "Bogatstvo se stiče znojem, posjeduje strahom, a napušta tugom."

- Po ovome bi se reklo da u bogatstvu nema mesta za srecu.

-----------------------

Martin Rut: "Drugi će prema tebi postupati onako kako postupaš prema samom sebi."

- Odnos s drugima uvek reflektuje odnos koji imamo sami sa sobom. Ko podcenjuje sebe dopušta ponižavajući tretman. Ko se precenjuje, taj je ohol i arogantan. Čovek koji poštuje i sebe i druge ne ponižava, ali ne dozoljava ni da ga ponižavaju.

---

Ciceron: "Ima jedan prirodni zakon, zajednički svim ljudima, važan i nepromjenljiv, koji nam preporučuje vrlinu i zabranjuje nepravdu. Taj zakon nije jedan u Rimu, a drugi u Atini, niti različit danas od onog što će biti sutra. Opšti nedjeljiv, uvijek isti, on obuhvata sve narode i sve vijekove."​

 

[gost 88651]

„Kakva je razlika između da i ne? Kakva je razlika između dobra i zla? Da li biti kao većina i raditi kao i svi drugi? O, daleko je još buđenje!”

Lao Ce

...

“ …Um bez podela i razlika je um mudraca – kada razlika uopšte nema ! On je sličan detetu, ali i različit jer je spoznao te razlike. On je prošao kroz podele i preporodio se; on je otišao dalje od toga. On je spoznao mrak i svetlost, ali je otišao i iza toga.Sada on vidi mrak kao deo svetlosti a svetlost kao deo mraka. Za njega više ne postoji podela.”

Osho

...

sofija, šta misliš o ovim izjavama, posebno o izjavi lao cea?

hvala unapred.

 

[123loncar]

" Kazna sluzi kao neka vrsta opomene zlocincu i utehe zrtvi. " - to je sigurno , ali ta stvar bu ljudskom beskraju i vremenskom toku , zaista je beznačajna.....kazna ako nije vaspitna za sav ostali svet i za sva vremena pravična , ona gira ljude u zločin - uvek i samo uvek.....

....čuvena nanogica , kao kazna za bogate iz VIP sveta , nit je opomena zločincu , nit je uteha žrtvi , a ponajmanje vaspitno deluje na sav okolni svet u bilo kom veremenu !

primer : čovek na svoje crveno , ludim autom zgazi pešaka na pešačkom prelazu , dobije nanogicu , pešak umre - pa sad rođo pređi na pešački prelaz !....još ako je pršak bio pripit , sav medijski svet kriviće njaga !

.....od kako je sveta i veka , uglavnom su kazne za sirotinju i robove .....i tad su drakonske !

 

[123loncar]

....buđenje čoveka u nama , ljudima , stvarno je daleko , daleko i....zapravo , naše očovečenje još uvek je samo ideja kojoj stremimo !

 

[sofija06]

Hvala za javljanje wirdz i loncar. Wirdz, o tim citatima je vec jednom bilo reci kada se govorilo o dobroti. Pogledaj link: https://forum.krstarica.com/entry.php/44040-Dobrota-i-mudrost
Ali, cu jos nesto dodati u vezi toga. Dualnost je osnovni uslov da ono sto jeste ( zivot/smisao,svest) bude ono sto jeste, tj. stalna promena ili razvoj. Zbog toga postoji pojava (maya) i sustina. Ono sto se vidi i ono sto se ne vidi. Ono sto je otkriveno i ono sto je skrivrno. Laz i istina, dobro i zlo, da i ne su koncepti koji nam omogucavaju da razotkrivamo skrivenu sustinu iza vidljive pojave. Sustina se razotkriva kao istina, smisao ili ono sto oslobadja. Sto vodi ka visem stepenu razumevanja i progresa i time stvara dobro ili konstruktivnost. Kada se ostaje u pojavi tada se udaljava od istine/smisla/dobra/konstruktivnosti i zapada u zamku zablude cime nastaje nesloboda, destruktivnost ili zlo. Istina uvek oslobadja, dok laz zarobljava.

Medjutim, nikada nije moguce stici do konacne ili potpune istine (sutine) iz prostog razloga sto ona nije konacna, vec je beskonacna. Predstavlja zivi smisao koji se neprestano menja ili razvija, kako kroz nas, tako i kroz sve izvan nas. Zbog toga niko nikada nije u potpunosti "probudjen" vec, se nalazi u procesu stalnog budjenja, dokle god je u ovoj dimenziji. Ideja da se postigao savrsen razvoj proizilazi iz zabule ili nerazumevanja sustinskih zakonitosti svesti/zivota.

Takva zabluda ima privid istine/dobra jer stvara lazni mir i srecu kroz osecaj superiornosti, prijatnosti, udobnosti i zadovoljstva. Zato se u nju lako poveruje, tesko pronikne, a jos teze otrgne. Da bi se to postiglo neophodni su posebi unutrasnju kvaliteti kao sto je apsolutna iskrenost, smelost, doslednost, upornost, nepokolebljiva resenost, neutralnost i nepristrasnost. Pored toga, put do istine cesto zahteva odricanje. Moze biti neprijatan i mukotrpan cime dobija privid zla, besmisla i beskorisnosti, narocito za egoisticne hedoniste .

Ko tezi ka duhovnom progresu, tada se njegova procena dobra i zla, smisla i besmisla, koristi i beskorisnosti, ne svodi samo na ogranicena fizicka i culna zadovoljstva, vec se prosiruje moralnom dimenzijom. Time njegovo razumevanje poprima narocitu kompleksnost, sto rezultira funkcionalnim, odgovornim ili kontstruktivnim nacinom zivota i ponasanja. Da bi se izbegao nesporazum, takvo ponasanje i shvatanje nema nista zajednicko s puritanstvom. Naprotiv, culna i fizicka zadovoljstva se shvataju kao pozitivan element koji u mnogome obogacuje egzistenciju. Ali, uzici ne kontrolisu coveka i njegovo ponasanje, izbore i odluke, vec on kontrolise njih.

Da i ne kao simboli izbora i odluka su neizbezni. Mi smo prisiljeni da neprestano pravimo izbor ili da odlucujemo. Kad odustajemo od izbora i odluke, tada takodje pravimo izbor ili donosimo odluku. Svaki nas izbor/odluka za sobom povlaci i odredjene posledice, jer nas vodi, ili ka istini ( dobru) ili, ka zabludi (zlu). Zato nam je s razlogom data sposobnost milsjenja i razumevanja.

 

[zxy]

Hvala za javljanje wirdz i loncar. Wirdz, o tim citatima je vec jednom bilo reci kada se govorilo o dobroti. Pogledaj link: https://forum.krstarica.com/entry.php/44040-Dobrota-i-mudrost
Ali, cu jos nesto dodati u vezi toga. Dualnost je neophodan uslov da ono sto jeste ( zivot/smisao,svest) bude ono sto jeste, tj. proces stalne promene ili aktivnog razvoja. Zbog toga, u ovoj dimenziji, takodje postoji pojava (maya) i sustina. Ono sto se vidi i ono sto se ne vidi. Ono sto je otkriveno i ono sto je skrivrno. Laz i istina, dobro i zlo, da i ne su koncepti koji nam omogucavaju da razotkrivamo skrivenu sustinu iza vidljive pojave. Sustina se razotkriva kao istina, smisao ili ono sto oslobadja. Sto vodi ka visem stepenu razumevanja i progresa i time stvara dobro ili konstruktivnost. Kada se ostaje u pojavi tada se udaljava od istine/smisla/dobra/konstruktivnosti i zapada u zamku zablude cime nastaje nesloboda, destruktivnost ili zlo. Istina uvek oslobadja, dok laz zarobljava.

Medjutim, nikada nije moguce stici do konacne ili potpune istine (sutine) iz prostog razloga sto ona nije konacna. Sto je to zivi smisao koji se neprestano menja ili razvija, kako kroz nas, tako i kroz sve izvan nas. Zbog toga niko nikada nije u potpunosti "probudjen" vec, se nalazi u procesu stalnog budjenja, dokle god je u ovoj dimenziji. Ideja da se postigao savrsen razvoj proizilazi iz zabule ili nerazumevanja sustinskih zakonitosti svesti/zivota.

Takva zabluda ima privid istine/dobra jer stvara lazni mir i srecu kroz osecaj izuzetnosti, prijatnosti, udobnosti i zadovoljstva. Zato se u nju lako poveruje, tesko pronikne, a jos teze otrgne. Da bi se to postiglo neophodni su posebi unutrasnju kvaliteti kao sto je apsolutna iskrenost, smelost, doslednost, upornost, nepokolebljiva resenost, neutralnost i nepristrasnost. Pored toga, put do istine cesto zahteva odricanje. Moze biti neprijatan i mukotrpan cime dobija privid zla, besmisla i beskorisnosti, narocito za egoisticne hedoniste .

Ko tezi ka duhovnom progresu, tada se njegova procena dobra i zla, smisla i besmisla, koristi i beskorisnosti, ne svodi samo na ogranicena fizicka i culna zadovoljstva, vec se prosiruje moralnom dimenzijom. Time njegovo razumevanje poprima narocitu kompleksnost, sto rezultira funkcionalnim, odgovornim ili kontstruktivnim nacinom zivota i ponasanja. Da bi se izbegao nesporazum, takvo ponasanje i shvatanje nema nista zajednicko s puritanstvom. Naprotiv, culna i fizicka zadovoljstva se shvataju kao pozitivan element koji u mnogome obogacuje egzistenciju. Ali, uzici ne kontrolisu coveka i njegovo ponasanje, izbore i odluke, vec on kontrolise njih.

Da i ne kao simboli izbora i odluka su neizbezni. Mi smo prisiljeni da neprestano pravimo izbor ili da odlucujemo. Jer, kad odustajemo od izbora i odluke, tada takodje pravimo izbor ili donosimo odluku. Svaki nas izbor/odluka za sobom povlaci i odredjene posledice, jer nas vodi, ili ka istini ( dobru) ili, ka zabludi (zlu). Zato nam je s razlogom data sposobnost milsjenja i razumevanja.

Dobar ti je ovaj komentar ali pored duhovnog progresa kao svesnog
napora i cilja postoji i otkrovenje posle čega se sve drugačije vrednuje po merilu koje se više ne menja.Ali ovo je već stvar ličnog iskustva i nije tema za akademske rasprave

 

[zxy]

„Kakva je razlika između da i ne? Kakva je razlika između dobra i zla? Da li biti kao većina i raditi kao i svi drugi? O, daleko je još buđenje!”

Lao Ce

...

“ …Um bez podela i razlika je um mudraca – kada razlika uopšte nema ! On je sličan detetu, ali i različit jer je spoznao te razlike. On je prošao kroz podele i preporodio se; on je otišao dalje od toga. On je spoznao mrak i svetlost, ali je otišao i iza toga.Sada on vidi mrak kao deo svetlosti a svetlost kao deo mraka. Za njega više ne postoji podela.”

Osho

...

sofija, šta misliš o ovim izjavama, posebno o izjavi lao cea?

hvala unapred.

Dobri su ti ovi citati,kondezovana mukom stečena mudrost

 

[zxy]

Sofija dobar ti je post kao i uvek ali ovaj put iako baš raspoložen da nešto osporim,nemam šta ni da dodam ni da oduzmem

 

[sofija06]

Pozdrav zxy, stari, dobri druze. Mislim da sam pojam duhovnosti jos uvek nije u potpunosti shvacen. Otuda i razlicite interpretacije toga pojma koje postaju osnovni uzrok nesporazuma. Neki ljudi vezuju duhovnost samo uz religiju, verovanje u boga, natprirodno, magiju, zagrobni zivot, itd. Medjutim, duhovnost nije samo puko verovanje odvojeno od intelektualnog razumevanja, sto je cak i u Bibliji navodeno: “Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. (Evandjelje po Mateju 22:37-40) Tu se potencira na celovitost ili jedinstvo licnosti bez unutrasnje razjedinjenosti. Jedino se takvim svesnim stanjem ostvari apsolutna iskrenost i autenticnost koja osposobi coveka za odgovorno i konstruktivno delovanje i ponasanje.

Zato se duhovnost, u prvom redu, sagledava kroz karakterne osobine i dela nekog coveka, a ne samo kroz ono sto propoveda. Istinski produhovljen covek je iskren, istinoljubljiv, plemenit, pravdoljubiv, odgovoran, posten, odlucan, itd. Njegove reci i dela su uvek u saglasnosti. Kod njega nema dvolicnosti, ni manipulativnosti. Takve osobine su karakteristicne za zaostao duhovni razvoj ili razjedinjenu licnost koja govori jedno, a misli i radi nesto sasvim drugo.

Dobar primer su svestenici, koji se zvanicno smatraju duhovnim uciteljima, a da pri tom cine podla i beskrupulozna dela. Ili, ljudi koji se strogo pridrzavaju crkvenih pravila i redovno odlaze u crkvu, iako su malodusni i neposteni. Takvo "verovanje" i ponasanje nema nista zajednicko s duhovnoscu. Naprotiv, najcesce je odraz neuroticnosti, a ponekad i mentalnih oboljenja. Sve religije uce ljude autenticnom/iskrenom, odgovornom i konstruktivnom nacinu zivota i ponasanja, jer ono proizilazi iz osnovnih postavki duhovnosti. Ako se tome doda cinjenica da je takvo ponasanje, takodje, osnova zdravog psihickog zivota, s pravom se moze reci da se duhovni razvoj svakog coveka najbolje reflektuje kroz njegovo mentalno stanje i ponasanje.

S obzirom da je svaki covek razlicit ili jedinstven, on ima i razlicito budjenje ili moment u kojem shvati da ova dimenzija nije jedina, vec da se nalazi u sastavu neceg mnogo kompleksnijeg. Na taj nacin zalazi u duhovnu sferu koja mu omogucava dublje, sustinsko razumevanje zivota i postojanja. Ali, takvo budjenje je tek prvi ili pocetni korak, posle kojeg slede ostali. Mada prvi ili pocetni korak predstavlja prekretnicu, pa je zbog toga veoma zncajan, ostali su takodje vazni, jer se njima usmerava daljnji proces duhovnog razvoja.

Skoro da ne postoji ucenje koje ne istice znacaj skromnosti, kao ni porazno delovanje arogantnosti u toku tog procesa. Zasto? Skromnost nam daje uvid u ogranicenost naseg trenutnog shvatanja u odnosu na bezgranicni potencijal nase svesti/zivota/postojanja. To nas osposobljava da zadrzavamo otvoren stav i time neprestano ucimo uporedo s zivotnim promenama. Arogantnost stvara dogmu ili iluziju o konacnoj, savrsenoj spoznaji cime nas odvaja od viseg duhovnog potencijala. Na taj nacin nastaje duhovni regres, posto ostajemo "zaslepljeni" ili "zaglavljeni" samo trenutnim razumevanjem za koje je karakteristicno da se opire daljnjem razvoju ili daljnoj promeni cime se sprecava progresivno prosirivanje ili produbljivanje spoznaje.

U svakom slucaju da se duhovno budjenje kod nekih ljudi javlja kao otkrovenje kojim nasataje radiklana promena u nacinu zivota, odnosno misljenja i ponasanja. Medjutim, to nije pravilo, jer kod nekih ljudi do budjenja dolazi postepeno, o cemu sam ja pisala u sledecem clanku https://forum.krstarica.com/entry.php/35072-Metanoia

 

[zxy]

Pozdrav zxy, stari, dobri druze. Mislim da sam pojam duhovnosti jos uvek nije u potpunosti shvacen. Otuda i razlicite interpretacije toga pojma koje postaju osnovni uzrok nesporazuma. Neki ljudi vezuju duhovnost samo uz religiju, verovanje u boga, natprirodno, magiju, zagrobni zivot, itd. Medjutim, duhovnost nije samo puko verovanje odvojeno od intelektualnog razumevanja, sto je cak i u Bibliji navodeno: “Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. (Evandjelje po Mateju 22:37-40) Tu se potencira na celovitost ili jedinstvo licnosti bez unutrasnje razjedinjenosti. Jedino se takvim svesnim stanjem ostvari apsolutna iskrenost i autenticnost koja osposobi coveka za odgovorno i konstruktivno delovanje i ponasanje.

Zato se duhovnost, u prvom redu, sagledava kroz karakterne osobine i dela nekog coveka, a ne samo kroz ono sto propoveda. Istinski produhovljen covek je iskren, istinoljubljiv, plemenit, pravdoljubiv, odgovoran, posten, odlucan, itd. Njegove reci i dela su uvek u saglasnosti. Kod njega nema dvolicnosti, ni manipulativnosti. Takve osobine su karakteristicne za zaostao duhovni razvoj ili razjedinjenu licnost koja govori jedno, a misli i radi nesto sasvim drugo.

Dobar primer su svestenici, koji se zvanicno smatraju duhovnim uciteljima, a da pri tom cine podla i beskrupulozna dela. Ili, ljudi koji se strogo pridrzavaju crkvenih pravila i redovno odlaze u crkvu, iako su malodusni i neposteni. Takvo "verovanje" i ponasanje nema nista zajednicko s duhovnoscu. Naprotiv, najcesce je odraz neuroticnosti, a ponekad i mentalnih oboljenja. Sve religije uce ljude autenticnom/iskrenom, odgovornom i konstruktivnom nacinu zivota i ponasanja, jer ono proizilazi iz osnovnih postavki duhovnosti. Ako se tome doda cinjenica da je takvo ponasanje, takodje, osnova zdravog psihickog zivota, s pravom se moze reci da se duhovni razvoj svakog coveka najbolje reflektuje kroz njegovo mentalno stanje i ponasanje.

S obzirom da je svaki covek razlicit ili jedinstven, on ima i razlicito budjenje ili moment u kojem shvati da ova dimenzija nije jedina, vec da se nalazi u sastavu neceg mnogo kompleksnijeg. Na taj nacin zalazi u duhovnu sferu koja mu omogucava dublje, sustinsko razumevanje zivota i postojanja. Ali, takvo budjenje je tek prvi ili pocetni korak, posle kojeg slede ostali. Mada prvi ili pocetni korak predstavlja prekretnicu, pa je zbog toga veoma zncajan, ostali su takodje vazni, jer se njima usmerava daljnji proces duhovnog razvoja.

Skoro da ne postoji ucenje koje ne istice znacaj skromnosti, kao ni porazno delovanje arogantnosti u toku tog procesa. Zasto? Skromnost nam daje uvid u ogranicenost naseg trenutnog shvatanja u odnosu na bezgranicni potencijal nase svesti/zivota/postojanja. To nas osposobljava da zadrzavamo otvoren stav i time neprestano ucimo uporedo s zivotnim promenama. Arogantnost stvara dogmu ili iluziju o konacnoj, savrsenoj spoznaji cime nas odvaja od viseg duhovnog potencijala. Na taj nacin nastaje duhovni regres, posto ostajemo "zaslepljeni" ili "zaglavljeni" samo trenutnim razumevanjem za koje je karakteristicno da se opire daljnjem razvoju ili daljnoj promeni cime se sprecava progresivno prosirivanje ili produbljivanje spoznaje.

U svakom slucaju da se duhovno budjenje kod nekih ljudi javlja kao otkrovenje kojim nasataje radiklana promena u nacinu zivota, odnosno misljenja i ponasanja. Medjutim, to nije pravilo, jer kod nekih ljudi do budjenja dolazi postepeno, o cemu sam ja pisala u sledecem clanku https://forum.krstarica.com/entry.php/35072-Metanoia

 

[sofija06]