Kosti su mu bile starije od knjiga. Grubih prstiju glačao je mačije glave kao da su svadbene cipele. U koraku je osluškivao strahote prikaze svoje. Ljudi ga nisu voleli, jos manje on njih. Majka ga je rano odvojila od svojih grudi kako joj ne bi posrkao život.Kao mladi student medicine, podmuklih obraza i kičme koja se klatila u upitnom položaju, krao je epruvete sa krvlju.Dok ih je prevrtao po prstima osećao je svu tu prolaznost. Za njega su to bili pesčani satovi koji bi zarđali u nit i lomio ih je svaki vetar. Medicinu je uzeo kao sto sve voli da uzima-otimanjem. Voleo je da gleda otečena lica porodice nad glanc novim leševima. U vazduhu je osecao miris ljubavi, trule i prolazne kao sam život. Kao da je ta novopečena lešina bila dokaz da ce ljubav zablesnuti odnekud neupućena i zbunjena pod maljem bola.
Voleo je ženske mirise pomešane sa mirisima bolnice-izmeta i krvi. Ta nota je bila potrebna da se iskaze njegova sustina i lice bez šminke. Od prvih trapavih koraka prilaska ženama sakrio se u odore poput sveštenikove. U tim koracima dobio je poljubac pegave mršave devojčice starije od njega i u njemu je osetio svu bljutavost življenja, ljubavi. Za njega je to bio sinonim.
Ljubav je viđao samo na samrtničkim posteljama i u jeftinim bioskopima. Dok su oko njega padali vlažni poljupci, on bi na zaprepašćenje drugih poceo da onaniše kako bi ih rasterao. I ljude i ljubav. Gadio se svih tih ljubavi, i plitkih i dubokih jer nije imao nijednu u svom naruču kako bi udahnuo život. On je bio živa lešina u kocki sveta koja se kolutala toliko brzo da bi izgubio um. Sve te šarene suknje nisu izvijale šake da dotaknu njegove znojave dlanove. Digao je ruke od njih, od sebe, svestan da se druga polovina sebe ne zasluzuje rođenjem. Sekao je kao hirurg i kad treba i kad ne treba u čeznji da je vidi ponovo. Da je mogao, ščepao bi taj trenutak ljubavi i zario bi ga u sebe. Blještav od njenog sjaja plesao bi sirtaki na svom ognjistu jer mu tada niko ne bi bio potreban.
Voleo je ženske mirise pomešane sa mirisima bolnice-izmeta i krvi. Ta nota je bila potrebna da se iskaze njegova sustina i lice bez šminke. Od prvih trapavih koraka prilaska ženama sakrio se u odore poput sveštenikove. U tim koracima dobio je poljubac pegave mršave devojčice starije od njega i u njemu je osetio svu bljutavost življenja, ljubavi. Za njega je to bio sinonim.
Ljubav je viđao samo na samrtničkim posteljama i u jeftinim bioskopima. Dok su oko njega padali vlažni poljupci, on bi na zaprepašćenje drugih poceo da onaniše kako bi ih rasterao. I ljude i ljubav. Gadio se svih tih ljubavi, i plitkih i dubokih jer nije imao nijednu u svom naruču kako bi udahnuo život. On je bio živa lešina u kocki sveta koja se kolutala toliko brzo da bi izgubio um. Sve te šarene suknje nisu izvijale šake da dotaknu njegove znojave dlanove. Digao je ruke od njih, od sebe, svestan da se druga polovina sebe ne zasluzuje rođenjem. Sekao je kao hirurg i kad treba i kad ne treba u čeznji da je vidi ponovo. Da je mogao, ščepao bi taj trenutak ljubavi i zario bi ga u sebe. Blještav od njenog sjaja plesao bi sirtaki na svom ognjistu jer mu tada niko ne bi bio potreban.