Rodjen u Badenu u Svajcarskoj najpoznatili po tome sto je prvi sintetizovao i ‘’isprobao’’ psihodelicne efekte Lysergic Acid Diethylamide (LSD). Autor vise od 100 naucnih radova i nekoliko knjiga. Popularno nazvan ‘’ocem LSD-a’’.
Iznenadjuje njegova istorijska vrednost u njegov ogroman filosofski uticaj na ovaj rad. Nikada pre hemicar, ekspert u najopipljivijoj nauci, odmakao Weltanschauung od tako misticne I transcendentalne prirode. LSD, psilocybin, I drugi halucinogeni, kako Albert Hofmann tvrdi, spajaju “pukotine” u gradjenju materijalistickih racionalnosti, pukotine koje mi trebamo dobro da istrazimo I verovatno prosirimo.
Hofmann je veliki deo svog zivota posvetio istrazivanju i efektima lsd-a, kojim je ‘’istrazivao’’ svoju percepciju stvarnosti kao takvu......najbolje i kompletno opisano ‘’rodjenje’’ i citazv njegov opus je razlozen u knjizi ‘’Lsd my problem child’’
U cast velikog uma
, evo prevod uvoda knjige...
Ima dosta iskustava koja su vecini nas takoreci neprijatna za ispricati, zato sto se ne uklapaju sa svakodnevnom ‘’realnoscu’’ I prkose racionalnom objasnjenju.To nisu detaljni spoljasnji dogadjaji, vec pre dozivljaji nasih unutrasnjih zivota, sto su uglavnom otpusteni fragmenti nase maste I ‘’pokopanih’’ stvari u nasoj memoriji. Izneneada , dobro poznat pogled nasega okruzenja se pretvara u stranu, predivnu, ili alarmantnu situaciju: pojavljujuci se u novom svetlu, I zauzimajuci neko specijano znacenje.Kao iskusivo koje zasvetli I zatreperi kao dah, ili moze biti utisnuto duboko u nasoj svesti ili podsvesti.
Jedno ocaravajuce iskustvo takve vrste, koju sam osetio jos u detinjstvu, neverovatno jako me podseca I vraca secanja cak otada. Desilo se to jednog jutra u Maju, zaboravih koje godine,, ali se mogu setiti tacnog mesta gde sam to prvi put ‘’osetio’’, na sumskom putu u Martinsberg-u blizu Baden-a u Switzerland. Lutajuci kroz mlado zeleno sumsko polje, sa pticijim cvrkutom I sumom okupanom jutarnjim suncem, sve se odjednom prikazalo neuobicajeno cistoj svetlosti. Dali je to nesto sto sam jednostavno propusto da vidim do sada? Dali sam odjednom otkrio prolecnu sumu u ovakvom izgledu? Pojavilo mi se sa najvecom blistavoscu, govoreci srcu, kao da je zelelo da me obuhvati svojom visocanstvu. Bejah ispunjen neopisivom osecaju radosti , sjedinjenoscu I blazenom sigurnoscu.
Nemam predstavu koliko dugo sam staja tako zacaran. Ali se mogu setiti moje zabrinutosti oju sam osetio kada se blistavost polako ‘’otapala’’ I ja se zaitah, kako am mogao da imam tako blazesnu viziju koja je bila toliko realna I ubedljiva, takosam je direktno I duboko osetio, kako se zavrsila tako brzo? I kako da kazem nekome o ‘’ovome’’, iako me je neopisiva radost primaoravala da to uradim, ali sam znao da nepostoje reci koje bi opisale ono sto sam video? Izgledalo mi je cudno da ja, kao dete, videh nesto tako lepo, tako neverovatno, nesto sto stariji verovatno nisu primetili, nesto sto nikada nisu pominjali ispred mene.
Jos kao decak, doziveo sam jos nekoliko tako duboko euforicnih momenata pri mojim izletima kroz sume I poljane.To su ona iskustva koja oblikuju I I uokviruju moj pogled na svet I ubedjuju me na postojanje cudesne, jake , nerazumljive realnosti, koja se krije od svakodnevnog pogleda.
Cesto sam bio u nedoumici tih dana, lutajuci, dali cu ikada moci, kada odrastem, biti u mogucnosti da ‘’komuniciram’’ sa tim dozivljajima : barem imati sansu da ‘’prebacim’’ moju viziju poetski ili naslikano. Ali ipak nekako znajuci da mozda necu biti poeta ili slikar, Pretpostavljao sam da takvo iskustvo trebam da sacuvam za sebe, vazno tako kao sto mi je I bilo.
Neocekivano, mozda ne I slucajno, dosta kasnije, u mom srednjem dobu, link je bio postavljen izmedju moje profesije I tih vizionarskih iskustava iz detinjstva.
Zato sto sam hteo ‘’uci’’ u strukturu I esenciju materije, ‘’postao’’ sam Hemicar-istrazivac. Zaintrigiran biljnim svetom jos od ranog detinjstva, odlucio sam da specijaliziram istrazivanje medicinskog bilja.. Pute moje karijere bio sam ‘’naveden’’ na psihoaktivne, supstance koje izazivaju halucinacije, koje pod odredjenim okolnostima I pod odredjenim uslovima mogu izazvati ‘’vizionarsko’’ stanje slicno spontanim dozivljajima koje sam malopre opisao. Najvaznija od tih halucinogenih substanci bice poznata kao LSD. Halucinogeni, kao aktivne komponente vaznih naucnih interesovanja, dali su uvod u medicinsko istrazivanje, biologiju, I psihijatriju, I kasnije – posebno LSD koji ce preovladavati sirom difuzne ‘’drug’’ kulture.
Proucavajuci literaturu povezanu sa mojim poslom, postao sam svestan ukupnim znacajem ‘’vizionarskih’’ iskustava. Igrali su dominantnu ulogu, ne samo u misticizmu I istoriji religije, vec takodje u kreativnim procesima u umetnosti, literaturi, I nauci. Novija istarzivanja su pokazala da dosta ljudi takodje imaju ‘’vizionarka’’ iskustva u svakodnevnom zivotu, ali vecina nas odbija da prizna njihovo znacenje I vrednost. Misticna iskustva, kao ono koje je obelezilo moje detinjstvo, su ocigledno daleko od retkih.
Danas postoji veoma rasireno nastojanje za misticnim iskustvima, za ‘’vizionarski’’ prodor u dubjle, sire realnosti od one koju razume, primecuje nas racio, svakodnevna svest. Trud da preoblikujemo nas materijalisticki pogled na svet je ‘’napravljen’’ na vise nacina, ne samo pristalicama istocno religijskog ‘’pokreta’’, vec I profesionalnim psihijatrima, koji prihvataju ovakav dubog ‘’spiritualni’’ dozivljaj kao osnovu terapeutskog principa.
Delim misljenje mnogo mojih savremenika da je duhovna kriza koja prodire u sve sfere Zapadno-industrijskog drustva moze biti ‘’izlecena’’ samo promenom naseg pogleda na svet. Trebalo bi da se ‘’prebacimo’’ iz materijalistickog, dualistickog verovanja da su ljudi I njihovo okruzenje odvojeni, uporedo sa novom svescu o ‘’odmagnetisanom’’ realnoscu, koja obuhvatadozivljaj ega, realnost u kojoj ljudi osecaju njihovo jedinstvo prirodnim okruzenjem I sveostalim kreacijama.
nastavak u sledecem broju
Iznenadjuje njegova istorijska vrednost u njegov ogroman filosofski uticaj na ovaj rad. Nikada pre hemicar, ekspert u najopipljivijoj nauci, odmakao Weltanschauung od tako misticne I transcendentalne prirode. LSD, psilocybin, I drugi halucinogeni, kako Albert Hofmann tvrdi, spajaju “pukotine” u gradjenju materijalistickih racionalnosti, pukotine koje mi trebamo dobro da istrazimo I verovatno prosirimo.
Hofmann je veliki deo svog zivota posvetio istrazivanju i efektima lsd-a, kojim je ‘’istrazivao’’ svoju percepciju stvarnosti kao takvu......najbolje i kompletno opisano ‘’rodjenje’’ i citazv njegov opus je razlozen u knjizi ‘’Lsd my problem child’’
U cast velikog uma
, evo prevod uvoda knjige...Ima dosta iskustava koja su vecini nas takoreci neprijatna za ispricati, zato sto se ne uklapaju sa svakodnevnom ‘’realnoscu’’ I prkose racionalnom objasnjenju.To nisu detaljni spoljasnji dogadjaji, vec pre dozivljaji nasih unutrasnjih zivota, sto su uglavnom otpusteni fragmenti nase maste I ‘’pokopanih’’ stvari u nasoj memoriji. Izneneada , dobro poznat pogled nasega okruzenja se pretvara u stranu, predivnu, ili alarmantnu situaciju: pojavljujuci se u novom svetlu, I zauzimajuci neko specijano znacenje.Kao iskusivo koje zasvetli I zatreperi kao dah, ili moze biti utisnuto duboko u nasoj svesti ili podsvesti.
Jedno ocaravajuce iskustvo takve vrste, koju sam osetio jos u detinjstvu, neverovatno jako me podseca I vraca secanja cak otada. Desilo se to jednog jutra u Maju, zaboravih koje godine,, ali se mogu setiti tacnog mesta gde sam to prvi put ‘’osetio’’, na sumskom putu u Martinsberg-u blizu Baden-a u Switzerland. Lutajuci kroz mlado zeleno sumsko polje, sa pticijim cvrkutom I sumom okupanom jutarnjim suncem, sve se odjednom prikazalo neuobicajeno cistoj svetlosti. Dali je to nesto sto sam jednostavno propusto da vidim do sada? Dali sam odjednom otkrio prolecnu sumu u ovakvom izgledu? Pojavilo mi se sa najvecom blistavoscu, govoreci srcu, kao da je zelelo da me obuhvati svojom visocanstvu. Bejah ispunjen neopisivom osecaju radosti , sjedinjenoscu I blazenom sigurnoscu.
Nemam predstavu koliko dugo sam staja tako zacaran. Ali se mogu setiti moje zabrinutosti oju sam osetio kada se blistavost polako ‘’otapala’’ I ja se zaitah, kako am mogao da imam tako blazesnu viziju koja je bila toliko realna I ubedljiva, takosam je direktno I duboko osetio, kako se zavrsila tako brzo? I kako da kazem nekome o ‘’ovome’’, iako me je neopisiva radost primaoravala da to uradim, ali sam znao da nepostoje reci koje bi opisale ono sto sam video? Izgledalo mi je cudno da ja, kao dete, videh nesto tako lepo, tako neverovatno, nesto sto stariji verovatno nisu primetili, nesto sto nikada nisu pominjali ispred mene.
Jos kao decak, doziveo sam jos nekoliko tako duboko euforicnih momenata pri mojim izletima kroz sume I poljane.To su ona iskustva koja oblikuju I I uokviruju moj pogled na svet I ubedjuju me na postojanje cudesne, jake , nerazumljive realnosti, koja se krije od svakodnevnog pogleda.
Cesto sam bio u nedoumici tih dana, lutajuci, dali cu ikada moci, kada odrastem, biti u mogucnosti da ‘’komuniciram’’ sa tim dozivljajima : barem imati sansu da ‘’prebacim’’ moju viziju poetski ili naslikano. Ali ipak nekako znajuci da mozda necu biti poeta ili slikar, Pretpostavljao sam da takvo iskustvo trebam da sacuvam za sebe, vazno tako kao sto mi je I bilo.
Neocekivano, mozda ne I slucajno, dosta kasnije, u mom srednjem dobu, link je bio postavljen izmedju moje profesije I tih vizionarskih iskustava iz detinjstva.
Zato sto sam hteo ‘’uci’’ u strukturu I esenciju materije, ‘’postao’’ sam Hemicar-istrazivac. Zaintrigiran biljnim svetom jos od ranog detinjstva, odlucio sam da specijaliziram istrazivanje medicinskog bilja.. Pute moje karijere bio sam ‘’naveden’’ na psihoaktivne, supstance koje izazivaju halucinacije, koje pod odredjenim okolnostima I pod odredjenim uslovima mogu izazvati ‘’vizionarsko’’ stanje slicno spontanim dozivljajima koje sam malopre opisao. Najvaznija od tih halucinogenih substanci bice poznata kao LSD. Halucinogeni, kao aktivne komponente vaznih naucnih interesovanja, dali su uvod u medicinsko istrazivanje, biologiju, I psihijatriju, I kasnije – posebno LSD koji ce preovladavati sirom difuzne ‘’drug’’ kulture.
Proucavajuci literaturu povezanu sa mojim poslom, postao sam svestan ukupnim znacajem ‘’vizionarskih’’ iskustava. Igrali su dominantnu ulogu, ne samo u misticizmu I istoriji religije, vec takodje u kreativnim procesima u umetnosti, literaturi, I nauci. Novija istarzivanja su pokazala da dosta ljudi takodje imaju ‘’vizionarka’’ iskustva u svakodnevnom zivotu, ali vecina nas odbija da prizna njihovo znacenje I vrednost. Misticna iskustva, kao ono koje je obelezilo moje detinjstvo, su ocigledno daleko od retkih.
Danas postoji veoma rasireno nastojanje za misticnim iskustvima, za ‘’vizionarski’’ prodor u dubjle, sire realnosti od one koju razume, primecuje nas racio, svakodnevna svest. Trud da preoblikujemo nas materijalisticki pogled na svet je ‘’napravljen’’ na vise nacina, ne samo pristalicama istocno religijskog ‘’pokreta’’, vec I profesionalnim psihijatrima, koji prihvataju ovakav dubog ‘’spiritualni’’ dozivljaj kao osnovu terapeutskog principa.
Delim misljenje mnogo mojih savremenika da je duhovna kriza koja prodire u sve sfere Zapadno-industrijskog drustva moze biti ‘’izlecena’’ samo promenom naseg pogleda na svet. Trebalo bi da se ‘’prebacimo’’ iz materijalistickog, dualistickog verovanja da su ljudi I njihovo okruzenje odvojeni, uporedo sa novom svescu o ‘’odmagnetisanom’’ realnoscu, koja obuhvatadozivljaj ega, realnost u kojoj ljudi osecaju njihovo jedinstvo prirodnim okruzenjem I sveostalim kreacijama.
nastavak u sledecem broju
