SAN ZIMSKE NOĆI ILI BILO JE TO OVAKO
Te večeri sam zaspao pijan, jel kao da drugih večeri biva drugačije… Dobro, te večeri beše drugčije, nije mi dala jedna Teta sa internet. Dakle imao sam pred sobom dobro opravdanje da budem cugili. Dap red sobom ali…. Taman sam zaspao kada mi u san dođe jedan dobrodržeći starac, onako duga bela brada, malkice I mestimično proćelav. Svi znate da mislim na Peru, dakle u snu mi se pojavio Pera. Gleda on mene, a bes mu iz očiju izvire I ja Njega vidim ali u onim alkoholnim isparenjima iz usta ne mogu da ga prepoznam. Onako pijanom, kao da mi se odnekuda čini poznat ali teško da znam odakle I gde sam ga već video, a I čuo.
Kada dreknu Pera “Opet ločeš budalo jedna!? Pa zar te zato onomad vratih??? Da se opijaš I odaješ porocima???”
E, to me u snu malo probudi, pogledam ga u snu I sedoh na krevet, bio sam I zbunjen. Pa ne dolazi mi Pera svako veče u san.
I smišljah šta da mu rečem, dobar je Pera I shvatiće slabosti nas kolekcionara belih mišova što razmenjujemo duplicate pred fajront pod šankom. I na šta da se vadim, dal na malu platu pa se setih da mi plata nije mala za jednu dušu I jednu gušu. Dal na nesretnu ljubav neku, pa se setih da ni sebe baš ne volim a kamo li nekog drugog. I ostadoh tako u trenu samo zbunjen.
Gleda Pera mene a ja onako zbunjen gledam u pod, a pod se otvorio I vidim neku lavu I već I miris sumpora u nozdrvama osećam. I što bi moj Kum Četnik kazao “U ***** ti, to mora dole da je pakao!”. I pomislih u sebi “E moj Ivane zbog rakije će da izgorevaš u pakao.” Kada me iz tog razmišljanja trgnu Perin glas.
Reče Pera “Si video šta te čeka? Igra malog tigra.” Ali možeš grehe svoje da otkupiš, dobro da ćiniš!
Onako preplašenom mi nije ništa drugo na pamet padalo nego da ga samo pitam. “Kako Pero? Šta poželiš, ako mogu a Ti računaj da je završeno!”
Pogleda me Pera, već sa nekim šaljivim izrazom lica I reče “Usro si se a? Svi vi alkosi se isti, tako I Bukovski kada sam ga ispratio, tako me gledao.”
Ja ćutim I već pomišljam na sate humanitarnog rada za koje mislim da će Pera da mi odredi, kada tu tišinu prekide Perin glas.
“Kod Tebe na spratu ima jedno dete I to dete je po mojoj volji! I to dete nema para kao ti, koji tamo kao gledaš kleme I sijalice. E tom detetu će da plaćaš struju I vodu dok je zima! Jel jasno?”- reče mi Pera.
Ja sav presrećan pomešah Peru sa komandirom voda u Vojnoj školi I na sav glas viknuh “Razumem gospodine Pero!!!”.
E tu se I probudih, osvrnuh se po sobi I nema nikoga, iz druge sobe samo začuh “Što piješ kada ti škodi!!! Pa nas budiš u 3 noću.”
Rekoh u sebi , dobro je. Živ sam. I samo iz daljine sam čuo tihi Perin smeh I Njegove reči “Samo ti loči Ivane, ali onom detetu da struju platiš. Da ne bi dole išao.”
Pomislih u sebi “Mnogo je samo kada biju, **** pare čuvaj rakiju.”
Te večeri sam zaspao pijan, jel kao da drugih večeri biva drugačije… Dobro, te večeri beše drugčije, nije mi dala jedna Teta sa internet. Dakle imao sam pred sobom dobro opravdanje da budem cugili. Dap red sobom ali…. Taman sam zaspao kada mi u san dođe jedan dobrodržeći starac, onako duga bela brada, malkice I mestimično proćelav. Svi znate da mislim na Peru, dakle u snu mi se pojavio Pera. Gleda on mene, a bes mu iz očiju izvire I ja Njega vidim ali u onim alkoholnim isparenjima iz usta ne mogu da ga prepoznam. Onako pijanom, kao da mi se odnekuda čini poznat ali teško da znam odakle I gde sam ga već video, a I čuo.
Kada dreknu Pera “Opet ločeš budalo jedna!? Pa zar te zato onomad vratih??? Da se opijaš I odaješ porocima???”
E, to me u snu malo probudi, pogledam ga u snu I sedoh na krevet, bio sam I zbunjen. Pa ne dolazi mi Pera svako veče u san.
I smišljah šta da mu rečem, dobar je Pera I shvatiće slabosti nas kolekcionara belih mišova što razmenjujemo duplicate pred fajront pod šankom. I na šta da se vadim, dal na malu platu pa se setih da mi plata nije mala za jednu dušu I jednu gušu. Dal na nesretnu ljubav neku, pa se setih da ni sebe baš ne volim a kamo li nekog drugog. I ostadoh tako u trenu samo zbunjen.
Gleda Pera mene a ja onako zbunjen gledam u pod, a pod se otvorio I vidim neku lavu I već I miris sumpora u nozdrvama osećam. I što bi moj Kum Četnik kazao “U ***** ti, to mora dole da je pakao!”. I pomislih u sebi “E moj Ivane zbog rakije će da izgorevaš u pakao.” Kada me iz tog razmišljanja trgnu Perin glas.
Reče Pera “Si video šta te čeka? Igra malog tigra.” Ali možeš grehe svoje da otkupiš, dobro da ćiniš!
Onako preplašenom mi nije ništa drugo na pamet padalo nego da ga samo pitam. “Kako Pero? Šta poželiš, ako mogu a Ti računaj da je završeno!”
Pogleda me Pera, već sa nekim šaljivim izrazom lica I reče “Usro si se a? Svi vi alkosi se isti, tako I Bukovski kada sam ga ispratio, tako me gledao.”
Ja ćutim I već pomišljam na sate humanitarnog rada za koje mislim da će Pera da mi odredi, kada tu tišinu prekide Perin glas.
“Kod Tebe na spratu ima jedno dete I to dete je po mojoj volji! I to dete nema para kao ti, koji tamo kao gledaš kleme I sijalice. E tom detetu će da plaćaš struju I vodu dok je zima! Jel jasno?”- reče mi Pera.
Ja sav presrećan pomešah Peru sa komandirom voda u Vojnoj školi I na sav glas viknuh “Razumem gospodine Pero!!!”.
E tu se I probudih, osvrnuh se po sobi I nema nikoga, iz druge sobe samo začuh “Što piješ kada ti škodi!!! Pa nas budiš u 3 noću.”
Rekoh u sebi , dobro je. Živ sam. I samo iz daljine sam čuo tihi Perin smeh I Njegove reči “Samo ti loči Ivane, ali onom detetu da struju platiš. Da ne bi dole išao.”
Pomislih u sebi “Mnogo je samo kada biju, **** pare čuvaj rakiju.”
