Komunikacija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Komunikacija

Oceni ovaj blog
"Najvaznija stvar u komunikaciji je cuti ono sto nije izgovoreno"

-Jednostrana izjava s generalnim stavom. Kvalitet komunikacije uvek zavisi od ljudi koji je stvaraju. Ako su ljudi neiskreni, tada se treba slusati ono sto se ne izgovara jer, takvi ljudi obicno "govore jedno a, misle drugo". Ako su ljudi iskreni, tada se trude da shvate ono sto se izgovara. Neodgovorni i nezreli ljudi, naprotiv imaju problem da cuju ono sto je izgovoreno. Njima je lakse da se o to ogluse ili da to interpretiraju onako kako njima odgovara a, ne onako kako je receno.
--------------------
Meša Selimović: "Iskustvo me naučilo da ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećajem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvaća. Slušalac je babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto još važnije. Ako taj drugi želi da razumije."

- Tisina i zvuk. Cutanje i govor su yin i yang psihe. Ne mogu se rastaviti jer, su u sustini jedno isto. Jedno koje se transformise u svoju suprotnost i time stvara i odrzava zivot. Postoje momenti kada je neophodno biti sam i tiho, besumno uroniti u dubinu duse. Ploviti njenim mirom i tisinom. Pronaci snagu i okrepiti se. Ali, ima momenata kada je psiha uzburkna. Kad vrvi od haosa potisnutih, neosmisljenih reci i zvukova koji traze da se osmisle. Tada ih treba traziti. Prepoznati ih i osloboditi govorom. Dati psihi oduska i vratiti joj mir.
----------

Honoré de Balzac: "Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline."

-Duhovita izreka koja bi se pre trebala shvatiti kao sala a, ne kao adekvatno tvrdjenje. Ona je suvise uopstena da bi bila primenljiva na sve zene i muskarce. Nisu svi muskarci toliko neodgovorni da stalno grese i da im zene uvek moraju prastati. Ima i zena koje grese i muskaraca koji prastaju. Isto tako, nisu sve zene toliko iracionalne da ne znaju napraviti razliku izmedju vrline i greha. Ima zena koje cene vrline kod muskarca, iako ga ne vole. Kao sto ima i onih koje nisu spremne da prastaju ili da prihvate neprikladan i ponizavajuci tretman od muskarca, cak i kada ga vole.
-----------------------
"Ulaze ti u zivot bez pitanja, odlaze bez pozdrava, vracaju se bez najave. Pa ti izdrzi sve to..."

- Gde je tvoja odgovornost u svemu tome? Svaki covek ima pravo i obavezu da postavi jasnu granicu tolerancije u svom zivotu. Nije do drugih da odrede kako ce te tretirati, vec do tebe. Drugi ljudi te mogu tretirati samo onako kako im dopustis.

Pošalji "Komunikacija" na Facebook Pošalji "Komunikacija" na Google Pošalji "Komunikacija" na My Yahoo! Pošalji "Komunikacija" na Live Pošalji "Komunikacija" na MySpace Pošalji "Komunikacija" na Twitter Pošalji "Komunikacija" na Digg Pošalji "Komunikacija" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sanja* (avatar)
    -Jednostrana izjava s generalnim stavom. Kvalitet komunikacije uvek zavisi od ljudi koji je stvaraju. Ako su ljudi neiskreni, tada se treba slusati ono sto se ne izgovara jer, takvi ljudi obicno "govore jedno a, misle drugo". Ako su ljudi iskreni, tada se trude da shvate ono sto se izgovara. Neodgovorni i nezreli ljudi, naprotiv imaju problem da cuju ono sto je izgovoreno. Njima je lakse da se o to ogluse ili da to interpretiraju onako kako njima odgovara a, ne onako kako je receno.
    Ok, ovo je lični neprofesionalan stav.
    Međutim, u nekim profesijama, kao što su one koje imaju posla sa psihom, prvi navedeni stav je od ključne važnosti.
    Jer u psihologiji (i psihijatriji) je poznato da se stvari mogu prećutati zbog traume, zbog neosvešćenosti, zbog introvertnog karaktera ličnosti i sijaseta drugih razloga.
    Neiskrenost je, u stvari, najređi.
    Ažurirano 22.01.2017. u 10:49, autor: sanja*
  2. hakim bej (avatar)
    Ima nas koji smo sakati u onaj deo mozga koji cuje neizgovoreno. Plitki smo i cujemo samo izgovorene reci.
    Druzeci se sa onima koji cuju i neizgovorene reci, a narocito onima koji cuju samo neizgovorene reci,
    ne mogu da se ne zapitam ko je tu stvarno sakat.
  3. faraonn (avatar)
    ...cuti neizgovoreno je , po meni, vise oblast spekulacija
    oblast filosofsko - psiholoskih oblasti ili didacke poljane,
    tu komunikacija nije na svom terenu ili kako bi bilo u duhu Hajdegera
    'bita sa',taj Drugi je ustvari nosioc saobracaja u ovom slucaju
    i ne bih gledao sa 'terapeutske strane'
    nego vise sa saznajno -imaginativne
    ako je neizreceno i podstaknujuce...
  4. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio faraonn
    ...cuti neizgovoreno je , po meni, vise oblast spekulacija
    pa spekulacije su rezervna štaka ako smo, kao što hakim reče, sakati za osećaj.
  5. faraonn (avatar)
    ...sakatost i jest osobina onih koji zele u vise sfere jer 'nad glavom se nadodaju ruke'
    ...sakatost jest razlog napredovanju kao sto je bila i jedna vrsta sakatosti prisutna kod Demostena i takvim ga napravila do demostenosti...ima gi raznih ,
    kao i ljudi...
  6. sofija06 (avatar)
    Komentari koji se koncentrisu na temu, a ne na licno dokazivanje i rivalstvo su korisni posto sagledavaju neku pojavu iz vise perspektiva, sto doprinosi i njenom boljem razumevanju. Zato se svima zahvaljujem na komentarima. Nesporazumi u komunikaciji, u vecini slucajeva, ne nastaju zbog toga sto nije shvaceno neizgovoreno, vec izgovoreno. Jer, kao sto se kaze: "Ljudi ne vide stvari onakvim kakve one jesu, vec onakvim kakvi su oni." Iz tog razloga su projekcije cesta pojava, pa se treba biti oprezan s neizgovorenim. Ljudi su kompleksna bica. Samo arogantan, ogranicen, pa i paranoidan covek smatra da je u stanju nepogresivo tumaciti neizgovoreno. Paranoja i jeste poremecaj u kojem je neko ubedjen da vidi i razume skriveno. Zato sumnja u sve i u svemu vidi znakove zavere i neprijateljstva.

    Ipak, ne osporavam cinjenicu da nije moguce iz necijeg ponasanja naslutiti skrivene namere i zelje. Samo, to je dosta nepouzdano, jer su tada projekcije i greske najcesce. Tako na primer, ako ja kazem da sanja* vreba iz zasade i samo ceka zgodnu priliku za napad, to moze biti tacno, ali i ne mora.
    Sanja*, ja ovde nisam pisala elaborat da bi davala iscrpne podatke, ili da bi ulazila u detalje, vec sam napravila kratku observaciju. Sobzirom da je bilo reci o verbalnoj komunikaciji, nisam pominjala neverbalnu komunikaciju ili body language. Pored toga, pocetna izjava nije bila namenjena ni psiholozima, ni psihijatrima, vec opstoj populaciji.

    Ali, moze se nesto reci i o body language. Cak i psiholozi i psihijatri nisu uvek u stanju da pravilno protumace body language, narocito ako je neko suvise uznemiren i nervozan, pa salje mesovite signale. Jos se manje tako nesto moze ocekivati od ljudi koji nisu u to dovoljno upuceni. Ukoliko je neko u veoma losem psihickom i fizickom stanju, njegovo telo funkcionise drugacije, pa se u tom slucaju ne moze podvrgnuti ni detektoru lazi.

    Termin "iskrenosti" u komunikaciji nije ogranicen samo na to da li neko laze, vec i na to koliko je otvoren. Ako neko u razgovoru ne laze, ali u koliko nesto skriva i precutkuje, za njega se ne moze reci da je u potpunosti iskren. Za decu se kaze da su iskrena, jer nemaju cenzuru. Nista ne ulepsavaju, niti precutkuju. "Sto na umu, to na drumu."

    Iskrena, intimna komunikacija je obicno karakteristicna za ljude koji su nam najblizi. U koje imamo poverenje. U takvoj komunikaciji se "ogoli dusa". Neko ima hrabosti da se pokaze onakav kakav jeste, bez straha da ce biti osudjen ili da nece biti prihvacen. Takva komunikacija i jeste osnova uspesnog odnosa jer je bazirana na bezrezervnoj ljubavi i prihvatanju. Ukoliko odnos s bliskim ljudima nije zasnovan na iskrenoj komunikaciji, tj. ukoliko neko nije dovoljno otvoren, ukoliko nesto skriva i precutkuje, tada ne dolazi do zblizavanja, vec do udaljavanja.

    Stvara se "zid" u komunikaciji. Ona gubi na kvalitetu. Moze se pricati veoma mnogo, a reci veoma malo ili gotovo nista, posto se prica o nevaznim stvarima. Cilj komunikacije je zblizavanje i bolje razumevanje. To je moguce postici samo onda kad su ljudi u potpunosti otvoreni ili iskreni. Kada iskreno iznesu i lepo i ruzno. Kada imaju smelosti da se suoce s vlastitom manom i nefunkcionalnosu ili nekim problemom. Tada im se i pruza prilika da ucine nesto u vezi toga, ili da nadju neko resenje.

    Ali, da se vratim na tvoju izjavu. Poznato je da vecina psihickih poremecaja nastaje zbog trauma i potisnutih konflikata. Medjutim, tada ni sama osoba nije u potpunosti svesna svoga stanja. Zato ne moze ni reci nesto cega nije svesna. Ona namerno nista ne precutkuje. Posao psihijatra i psihologa se i sastoji u tome da joj kroz razgovor pomognu da nesvesno transformise u svesno. Selimovic je to veoma lepo objasnio u drugom citatu. Dakle, takva osoba je iskrena. Ona iskreno govori ono cega je svesna. Ono cega nije svesna ne moze ni izgovoriti. Naravno, postoje i slucajevi kada neko nije spreman da se suoci s potisnutim konfliktom. Tada se obicno gubi zelja za komunikacijom. Osoba se povlaci u sebe i jednostavno ne zeli da komunicira.

    Precutati se moze samo nesto cega je neko svestan. On svesno bira da nesto sakrije, iz bilo kojeg razloga. U tom slucaju, nije u potpunosti otvoren ili iskren, sto se odrazi na sam kvalitet komunikacije. Ovo je ukratko sto se tice psihologije. Na zalost, mnogo je vise primera manipulacije, pritvornosti, dvolicnosti ili neiskrenosti zbog niskih i sebicnih interesa u svakodnevnom zivotu ili svakodnevnoj komunikaciji medju ljudima.
  7. LJILJA MMM (avatar)
    Neizgovoreno se više oseća nego čuje. Osećajnost je individualna, kao i njeno postojanje ili nepostojanje u svakoj individui. Osećajnost je vrlo složena karakterna crta koja se, ukoliko je imamo u sebi može u određenim životnim situacijama razradjivati i uvećavati, tačnije otkrivati i nadograđivati. Ako je osoba nema, onda od toga da "čuje" neizgovoreno nema ništa. Takvim osobama trebaju samo izgovorene reči, jasne i precizne.
    Osetiti neizgovoreno je dar......koji ume da boli.
  8. sanja* (avatar)
    Sofija, nisam ni sumnjala da će nemogućnost da se prizna greška biti kompenzovana kvazipsihoanaliziranjem sagovornika

    Kao što rekoh, situacije u kojima je neiskrenost razlog neizgovaranja su najređe, ako se uzmu u obzir sve kategorije neizgovorenog.
    Profesiju sam pomenula samo zato da bih ukazala da i nauka pobija početnu izjavu, koja i zdravorazumski ne stoji.

    Najlepši primer mogućnosti da se čuje neizgovoreno je svakako mamihlapinatapei.
  9. sofija06 (avatar)
    Heej Ljiljo, dugo se nismo citale! Drago mi je da si navratila. S tvojim komentarom zaronila si duboko, pa se mora napustiti cvrsto tlo empirije i zaploviti duhovnim vodama. Takodje se moraju jasnije definisati neki pojmovi i njihovo znacenje da bi se mogao objasniti razlog razlicite intuivnosti, osecajnosti, inteligencije, mudrosti, itd. kod ljudi. Povrsno objasnjenje, koje ostaje u okviru fizickih zakonitosti, takve razlike najcescce definise genima. Neko je naprosto rodjen inteligentan, osecajan i mudar, a neko nije. Zato mnogi to pripisuju slucaju i sreci.

    Medjutim, ljudi koji proucavaju duhovne zakonitosti, otkrivaju skrivene, suptilne uzroke ili otkrivaju dublji smisao, red ili visu inteligenciju univerzuma. Otkrivaju da nema slucaja, vec da je sve povezano. Da smisao postoji, cak i u pojavnom besmislu i haosu. U mnogim zemljama istoka, s bogatom duhovnom tradicijom, reinkarnacija je gotovo cinjenica, a ne verovanje. Oni veruju da se dusa razvija svakom reinkarnacijom ili radjanjem u telu.

    Ukoliko se dusa prvi put radja u telu coveka, posle mnogobrojnih reinkarnacija u zivotinjskom obliku, takav covek je cesto veoma okrutan, divlji, s niskim stepenom inteligencije. Moze se roditi kao divljak u ambijentu koji je najslicniji njegovoj prethodnoj reinkarnaciji, itd. Ukoliko se neko vise puta reinkarnira u ljudskom obliku, za njega se kaze da je stara dusa. On se svaki put radja inteligentniji, mudriji, svesniji. Lakse pronalazi balans u teskim situacijama. One ga ne porazavaju. Naprotiv, on iz njih izlazi kao pobednik i izvalaci pouku.

    Stara dusa, koja se mnogo puta reinkarnirala u ljudskom obliku i prolazila kroz razlicite zivotne okolnosti, nosi sve te reinkarnacije u sebi. Takav covek je veoma mudar, intuitivan i osecajan. Bogatstvo ili kompleksnost njegove vlastite duse, ili njegova vlastita predjasnja iskustva koja su pohranjena u njegovom nesvesnom, mu omogucavaju da se saoseca s drugima, da ih lakse razume. Ljudi koji su se prvi put reikarnirani u ljudskom obliku nemaju u tolikoj meri razvijenu takvu sposobnost.

    Ali, ima tu jos nesto. Nije slucajno sto sam upotrebila termine psihe i duse. Mada se oni cesto poistovecuju izmedju njih ipak, postoji razlika. Psiha je emocionalno jezgro sadasnjeg zivota. U njoj su sazeta sva osecanja ili sve sto smo preziveli od dana kada smo rodjeni. U "srcu" psihe ili u njenom jezgru, je jezgro duse. Dakle, visi stepen sazetosti ili dubine i nesvesnosti. U jezgru svake duse je ljubav.

    Kad se jezgro osecanja sazima, duh (razum) se siri tako sto obuhvata svetlost (misli) koje dusa emituje. Ovo je dosta apstraktno i opsirno, pa ga ne mogu ovde izneti. Samo bih htela napomenuti, da se misli, osecanja i razumevanje nikada ne trebaju odvajati ili davati prednost jednim nad drugima, posto su u sustini isto, samo u razlicotoj fazi razvoja ili transformacije. Kao sto se yin ne moze odvojiti od yang ili koka od jaja jer, se jedno u drugo neprestano transformise i time se obnavlja, isto je i sa mislima, osecanjima i razumevanjem. Njima se odvija ciklus svesnog samoobnavljanja ili razvoja.

    Da se vratim na temu. Svaki covek ima dusu ili potencijal sklada, smisla i ljubavi. Medjutim, ako su okolnosti zivota nekog coveka traumaticne i ako se on ne suocava svojim konfliktima, u psihi nastaje haos. Gomila se mnosto novoformiranih osecanja (Polusvesni ego) koje otezavaju coveku da prodre do duse. Time se otudjuje od vlastite sustine ili viseg potencijala smisla i mudrosti.

    Zato je nase ponasanje ili nasi izbori u svakoj inkaranaciji i situaciji veoma vazno. Iako stare duse lakse resavaju konflikte, sto im omogucava neposredniji kontakt s vlastitom sustinom, mlade duse takodje mogu unaprediti vlastiti razvoj ukoliko se svesno trude da deluju po savesti, da odolevaju iskusenjima i da se opredeljuju za plemenita osecanja, a ne da se prepustaju niskim nagonima i strastima, koja su kod njih izrazenija nego kod starih dusa.

    Isto tako, nisam bez razloga navela da je potreban veliki oprez sa "slusanjem neizgovorenog." Psiha u sebi sadrzi mesovita osecanja. Neka od njih se manifestuju kao ljubav i intuitivnost koja hrane ego. Koja nam daju iluziju izuzetnosti, velicine i superiornosti. Daju nam preteranu samouverenost da smo bolji, osecajniji i pametniji od drugih, itd. Takva "mudrost" je ogranicena, jer smatra da je sposobna u potpunosti razumeti kompleksnost ljudskog bica. Ni jedno bice se u potpunosti ne moze razumeti, jer se ono, kao i mi, nalazi u neprestanom procesu razvoja ili promene.

    Intuitivnost duse je redja. Ona se javlja u vidu momenta ili iznenadnog bleska kojim kroz vlastitu dubinu osetimo ili spoznamo dubinu drugog. Ko je osetio takav moment, on lakse prepoznaje varljivost psihickog uvida i intuicije, zato nema iluziju da nepogresivo i uvek moze cuti ili osetiti neizgovoreno. Mudrost duse shvata i tudju i vlastitu kompleksnost ili nemogucnost potpunog razumevanja. Mudrost psihe je ogranicena. Ona svodi i drugog i sebe na konacnost. Na nesto sto se moze spoznati, a ne na nesto sto se neprestano razvija ili nesto sto je nophodno neprestano spoznavati.

    Drugim recima, intutivnost duse je dosta retka ali, nepogresiva. Ona se moze javiti kao predosecanje, vizija, telepatija, itd. narocito s bliskim osobama. Intuitivnost psihe, je ucestalija, povrsnija i sklona greskama. U nekim slucajevima predstavlja poremecaj u vidu paranoje. Paranoidni ljudi su u potpunosti uvereni da shvataju nesto sto drugi ljudi ne mogu da shvate. Skloni su sumnji i pogresnom tumacenju necijih reci i ponasanja. Njih je skoro nemoguce uveriti da su pogresno interpretirali necije reci ili ponasanje. Neki ljudi takodje, mogu imati uverenje da imaju dar da "cuju neizgovoreno" dok se, u stvari, moze raditi samo o uznapredovalim simptomima neuroze.
    Ažurirano 25.01.2017. u 22:44, autor: sofija06
  10. sanja* (avatar)
    pa se mora napustiti cvrsto tlo empirije
    kako možeš napustiti mesto na kojem nisi bila?
  11. hakim bej (avatar)
    'nad glavom se nadodaju ruke' rece mudri faraonn.