Autoriteti su nas naučili da smo utoliko vredniji ukoliko više znanja posedujemo. Kada neko misli da nešto zna, onda samo odlaže svoj razvoj i priroda ne može da uradi ništa drugo, nego da zastane i čeka. Ljudi koji se koriste levom moždanom hemisferom nikada nisu razumeli osobe potpuno suprotne sebi, koje koriste desnu stranu moždane hemisfere, ljude sa razvijenom intuicijom i saosećanjem.To su ljudi koji ceo život žive po principu da li osećaju da je nešto dobro, ili nije, to su senzualne osobe koje često žestoko kritikuju logičku stranu sveta.
Ljudi ove vrste često rade luckaste stvari, kao što je npr. odbijanje da idu u rat. To su bila "deca cveća" šezdesetih godina prošlog veka, koja su živela u školskim autobusima i verovali da čine dobro time što nose cveće naokolo i farbaju zidove u dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike, koja je iritirala umove tvrdokornih intelektualaca ( roditelja ), koji su govorili: "Eh, kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili bi se".. Ili: "Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je najbolje, upisao bi se na fakultet, zaposlio u velikom preduzeću"...
- Tata, ja nemam vremena za fakultet!! Moram da dežuram pored reke u koju se baca otpad! - stizao bi odgovor. Ili: "Spasiću salamandera!"...ili: "Spasiću šume!"
Ljudi ove vrste su oni koji smatraju da moraju da urade neki važan zadatak, žele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagađenja, reše beskućništvo, nađu holistički lek za kancer, nahrane gladne u Africi. Funkcionišu saosećajnošću prema ljudima i trude se mnogo više od ikoga ranije da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake kako bi smo postali svesni potrebe o međunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Bave se zaštitom životne sredine, pokušavaju da spasu sve živo. Insistiraju da vole svoj posao, da su zaista srećni i da nisu krivi što nemaju dovoljno novaca, ili što im zdravlje nije baš najbolje. Njihovi međuljudski odnosi vremenom postanu ispunjeni stresom, stalno su zauzeti, nemaju vremena za odmor i vraćanje unutarnjeg mira, potroše se.... Toliko su usredsređeni na tragedije ovog sveta, da nemaju unutrašnji, lični život, niti radost. Stalno žive u velikom strahu da će planeta izumreti od zagađenja, da će kišne šume nestati, da će svi delfini nestati, da će se polovi istopiti. Ovi divni ljudi ne dozvoljavaju sebi da budu srećni, dok druga ljudska bića pate...
Dok smo odrastali i postajali svesni da život pruža mnogo više nego što je golim okom vidljivo, bivali smo sve više upućeni na ove ljude ispunjene saosećanjem, jer su ostvarili najviše oblike svesti koje postoje na planeti.
U svetu dualiteta, saosećajne osobe su razvile desnu polovinu svog mozga. Posle čitavog života provedenog u iscrpljujućim pokušajima da poprave svet, izmučeni, bolesni, tužni uzviknu:
- Celog života se trudim da zaustavim ratove i ništa! Odustajem!!!
Liči na predaju koja se izjednačava sa propašću. Zbog toga im je još teže da se prepuste sili i mudrosti većoj od naše, da ih odvede do sledećeg buđenja i nivoa svesti....
"Ukoliko treba da isceljuješ, prvo ti treba da budeš isceljen.
Ukoliko treba da daješ mir, moraš biti smiren.
Ako treba da daješ radost, moraš biti radostan.
Ne možeš da daruješ ono što nemaš."
Da bi postali, treba da se ponašamo kao da već jesmo.....
Daleko je sledeće buđenje
Ljudi ove vrste često rade luckaste stvari, kao što je npr. odbijanje da idu u rat. To su bila "deca cveća" šezdesetih godina prošlog veka, koja su živela u školskim autobusima i verovali da čine dobro time što nose cveće naokolo i farbaju zidove u dugine boje. To je bila generacija potpuno van logike, koja je iritirala umove tvrdokornih intelektualaca ( roditelja ), koji su govorili: "Eh, kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili bi se".. Ili: "Kada bi samo uradio onako kako ja mislim da je najbolje, upisao bi se na fakultet, zaposlio u velikom preduzeću"...
- Tata, ja nemam vremena za fakultet!! Moram da dežuram pored reke u koju se baca otpad! - stizao bi odgovor. Ili: "Spasiću salamandera!"...ili: "Spasiću šume!"
Ljudi ove vrste su oni koji smatraju da moraju da urade neki važan zadatak, žele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagađenja, reše beskućništvo, nađu holistički lek za kancer, nahrane gladne u Africi. Funkcionišu saosećajnošću prema ljudima i trude se mnogo više od ikoga ranije da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake kako bi smo postali svesni potrebe o međunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Bave se zaštitom životne sredine, pokušavaju da spasu sve živo. Insistiraju da vole svoj posao, da su zaista srećni i da nisu krivi što nemaju dovoljno novaca, ili što im zdravlje nije baš najbolje. Njihovi međuljudski odnosi vremenom postanu ispunjeni stresom, stalno su zauzeti, nemaju vremena za odmor i vraćanje unutarnjeg mira, potroše se.... Toliko su usredsređeni na tragedije ovog sveta, da nemaju unutrašnji, lični život, niti radost. Stalno žive u velikom strahu da će planeta izumreti od zagađenja, da će kišne šume nestati, da će svi delfini nestati, da će se polovi istopiti. Ovi divni ljudi ne dozvoljavaju sebi da budu srećni, dok druga ljudska bića pate...
Dok smo odrastali i postajali svesni da život pruža mnogo više nego što je golim okom vidljivo, bivali smo sve više upućeni na ove ljude ispunjene saosećanjem, jer su ostvarili najviše oblike svesti koje postoje na planeti.
U svetu dualiteta, saosećajne osobe su razvile desnu polovinu svog mozga. Posle čitavog života provedenog u iscrpljujućim pokušajima da poprave svet, izmučeni, bolesni, tužni uzviknu:
- Celog života se trudim da zaustavim ratove i ništa! Odustajem!!!
Liči na predaju koja se izjednačava sa propašću. Zbog toga im je još teže da se prepuste sili i mudrosti većoj od naše, da ih odvede do sledećeg buđenja i nivoa svesti....
"Ukoliko treba da isceljuješ, prvo ti treba da budeš isceljen.
Ukoliko treba da daješ mir, moraš biti smiren.
Ako treba da daješ radost, moraš biti radostan.
Ne možeš da daruješ ono što nemaš."
Da bi postali, treba da se ponašamo kao da već jesmo.....
Daleko je sledeće buđenje
