"Šta je to ljubav, šta je pesma? Danas, posebno mladi, osećaju da nam nešto kapitalno nedostaje, a pesma je tu da nas podseti na taj emotivni, stvaralački fundus, pradavni i uvek potreban i živ kapital života i poezije." - rekla je Tanja Kragujević, pesnikinja kojom se ponosimo.
Kada jedna od najvećih liričarki našeg doba, u trenucima tišine napiše: "topla je gramatika bića", ili: "žena sam od peska" - tada joj čitalac veruje svim srcem.
"Voda je elemenat nezamenljiv, poput vazduha i na neki način ključ skrivenih tajni života. Čudesna formula čari i strahota, pod čijim znamenjem se odvija ljudska Sudbina. U poetskom smislu - megasimbol, simbol nad simbolima. Tako je predstavljena u mojoj ljubavnoj pesmi, kojoj sam dala njeno ime" - ispričala je Tanja za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku, za koju je 2015. godine dobila nagradu Lenkin prsten.
V O D A
Ja sam znak vode. Ti si kopno.
Hajde stani pred mene.
Pred distih koji nisam
stigla doreći.
Zaobiđi okolan put.
Svaku okolnost. Buku.
I senke. Veži me.
Sakupi. Saberi.
Odloži polomljeno.
Iskidano. Košulje. Plahte.
Skladanost. Skladnost.
Školiski orkestar. Putne
spise dogorele u mojoj
krvi. Losion za letnja
i zimska sunčanja. Albume.
Suvenire. Mora i kopna.
Jer puna sam memorije.
Ti zaboravi. Jagodičaste
priručnike. Sandale.
Dugmad. Vesla. I dirke.
Dajem ti ključ noći.
Strgni ga s mog vrata.
Uđi. Jer sva sam unutra.
Okean. Voda. Zaplovi.
Ma kojim pravcem.
Jer svud sam.
I nemam središte. Sva sam.
I nema me. Ti me izvedi.
Do prvog vala sebe.
Do oštrog ugla. Jata.
Uteklog pred tvojom
rukom. Do riba skliskih.
U mišiću vazduha. Duše.
To bih. Kad kažem:
Uplovi. A nema luke.
I gde sam tad znaću
i ko sam. Kad kažem:
Raspusti me. Polako otpij.
Gutljajem prvim. Kao da
u njemu se rađam.
Gutljajem drugim. Kao da
tek se rađaš. Kao da otpijaš
novi drugi nepoznati svet.
Tu vodu što raste. Bez nas.
Tanja Kragujević
Kada jedna od najvećih liričarki našeg doba, u trenucima tišine napiše: "topla je gramatika bića", ili: "žena sam od peska" - tada joj čitalac veruje svim srcem.
"Voda je elemenat nezamenljiv, poput vazduha i na neki način ključ skrivenih tajni života. Čudesna formula čari i strahota, pod čijim znamenjem se odvija ljudska Sudbina. U poetskom smislu - megasimbol, simbol nad simbolima. Tako je predstavljena u mojoj ljubavnoj pesmi, kojoj sam dala njeno ime" - ispričala je Tanja za najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku, za koju je 2015. godine dobila nagradu Lenkin prsten.
V O D A
Ja sam znak vode. Ti si kopno.
Hajde stani pred mene.
Pred distih koji nisam
stigla doreći.
Zaobiđi okolan put.
Svaku okolnost. Buku.
I senke. Veži me.
Sakupi. Saberi.
Odloži polomljeno.
Iskidano. Košulje. Plahte.
Skladanost. Skladnost.
Školiski orkestar. Putne
spise dogorele u mojoj
krvi. Losion za letnja
i zimska sunčanja. Albume.
Suvenire. Mora i kopna.
Jer puna sam memorije.
Ti zaboravi. Jagodičaste
priručnike. Sandale.
Dugmad. Vesla. I dirke.
Dajem ti ključ noći.
Strgni ga s mog vrata.
Uđi. Jer sva sam unutra.
Okean. Voda. Zaplovi.
Ma kojim pravcem.
Jer svud sam.
I nemam središte. Sva sam.
I nema me. Ti me izvedi.
Do prvog vala sebe.
Do oštrog ugla. Jata.
Uteklog pred tvojom
rukom. Do riba skliskih.
U mišiću vazduha. Duše.
To bih. Kad kažem:
Uplovi. A nema luke.
I gde sam tad znaću
i ko sam. Kad kažem:
Raspusti me. Polako otpij.
Gutljajem prvim. Kao da
u njemu se rađam.
Gutljajem drugim. Kao da
tek se rađaš. Kao da otpijaš
novi drugi nepoznati svet.
Tu vodu što raste. Bez nas.
Tanja Kragujević
:
Sviđa mi se tvoja asocijacija na Simplegadske stene... Zakasneli, hvala na čitanju i lepom komentaru. 
