Dok moj dah pada, crni nocni leptiri mi se usadjuju u vec iskopane oci. Ponavljam korake intuitivno belezeci mirise po kozi. Upisujem mladeze u mapu od zvezda i tri omiljena nazivam Bermudskim trouglom. Ostavljam zrikavce da cute pesmu o maloj deci koja postojano prave plishane pokrove ne znajuci koliko bi njihove ruke vezivale mene u omchu zivota gde bi carovala jedino njihova rech, a usne bi se bojile u crveno samo da bi trepavicama mogla da dotaknem njihovu mednu kozu.
