Crta - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

Crta

Oceni ovaj blog
Borivoje Lazarević se zamalo nije zadavio kikirikijem kojeg je progutao taman u trenutku kad je u ogledalu, na centimetar i po od korena nosa, ugledao crtu. Bila je plitka, široka tek koliko razmak između obrva, i blago lučno zakrivljena.
- Bora, da joj sve po spisku! – jeknuo je. Bio je CEO ugledne međunarodne firme u najboljim godinama. Smutiji, salate i UN dijeta, triput nedeljno teretana, dvaput sauna… Nikako nije mogao da pojmi kako se ovo dogodilo. Nakon nekoliko minuta uspaničenog vrzmanja po stanu, i oko pola sata tihe patnje u fotelji, napokon je dohvatio mobilni i rezervisao botoksikaciju za isto poslepodne.
- Bićete kao novi, za čas! – široko se iskezila jebozovna plavuša kose uredno podignute u punđu, u beloj medicinskosestrinskoj uniformi utegnutoj u struku.
“Kao”, pomislio je Borivoje. “Ne nov, nego “kao””. Osetio je kako mu u grlu zastaje nešto mnogo već od kikirikija. Sestra mu prinese ogledalce. Susret sa vlastitim odrazom bez bore malčice ga odobrovolji, te se s nešto nadoknađenog samopouzdanja vratio kući.
Te večeri je sanjao kako leži, nepomičan, i posmatra kako se na plafonu iznad njega pojavljuje pukotina: najpre tu, gore, vidi tanušnu crtu od nekih desetak centimetara, a onda ona počinje da se izdužuje, da ide u cik-cak, preko celog plafona. Malter krcka i evo, sad će početi da se runi. „Plafon će mi pasti na glavu! Plafon će mi pasti na glavu“, misli Borivoje, i pobegao bi, da može, ali s užasom uviđa da udove ne može da pomeri. Kao da su od mermera. Stiska oči, prestravljen, najjače što može, i onda se najednom budi.
Tri i deset.
Odlazi do kupatila da se umije i osveži, i tamo, o nesreće, ugleda u ogledalu dve uspravne crte posred čela. Ne jednu. Dve.
Momentalno pozove centar za botoksikaciju, ali mu odgovara elektronska sekretarica obaveštavajući ga o radnom vremenu. Narednih pet sati provodi jecajući u fotelji.
Intervencija je zakazana, po hitnom postupku, za 10.15.
Jebozovna sestra ovoga puta nije rekla ništa, ali se i dalje ljubazno smešila.
- Kako da sprečim da... – glasom napuklim od nesigurnosti pitao je doktorku.
- Možemo vam preporučiti nekoliko preparata iz naše nove kolekcije. – procvrkutala je i tutnula mu katalog u ruke. Naručio je sve.
Zaspao je s centimetar debelim slojem noćne kreme za obnavljanje na licu i kolutovima krastavca na očima.
U snu ih na očima nije bilo. U snu je oči otvorio, i iznad sebe ugledao plafon. Čist, nenačet. Kao nov. A onda je čuo krckanje iz gornjih uglova sobe. Nije se usudio da pogleda odmah, ali kada je zvuk počeo da se umnožava, nije ga više mogao ignorisati.
Male, krivudave linije vijugale su iz ćoškova niz zidove i siktale poput zmija otrovnica. Pratilo ih je tiho puckanje maltera. Želeo je a ustane i pobegne, ali opet isto – bio je zakopan u vlastitoj stravi. Nije mogao čak ni da krikne. Pokušavao je da urla, ali glasa nije bilo. Konačno je krik, zarobljen u balonu užasa koji mu je narastao u grudima, probio membranu i pokuljao napolje.
Probudio se sav preznojen. Nije se usuđivao da ode u kupatilo. Nije se usuđivao ni da zaspi. Ruke su mu se tresle, i on pokuša dlanom desne da umiri levu, uhvativši je za zglavak. I tada ih je osetio pod prstima – desetine vijugavih linijica koje su se pružale duž ruke.
Iste večeri, ukrcao se na let za Egipat. Trebalo mu je devet dana da u Hurgadi pronađe onoga koga je tražio. Majstor Abukabar stajao je uspravno, bosonog i gologlav, na peščanoj obali Crvenog mora.
- Može li se?
- Nije legalno.
- Ne pitam koliko košta.
- Onda... – reče majstor, slegnu ramenima, a zatim uputi još jedan dugačak pogled pučini, pa se okrenu neobičnoj mušteriji, i pozva rukom da ga prati.
Živeo je u četvrti u koju turisti ne zalaze. Kuća mu je bila mala, kamena, neugledna ali čista. Odveo ga je u podrum.
Na sredini je bio dug kameni sto, a duž zidova su se pružale stalaže s oblim staklenim činijama i teglama tajanstvenog sadržaja. Abukabar gestom pokaza da se svuče i legne, i Borivoje to učini.
- Dakle… može i na živo? – pitao je.
Majstor je zasukao rukave i pažljivo počeo da sipa sastojke u veliku zelenu činiju. Jedva primetno je klimnuo glavom.
- Dobro je… - mislio je Lazarević, teško dišući i znojeći se obilato.
- Nastoj da se smiriš – savetovao je Abukabar. – Balzamovanje se radi na čisto telo. Znoj odmaže.
Pažljivo je okupao mušteriju, posušio ga lanenom krpom, a zatim prionuo na posao. Mirnim I postojanim pokretima je nanosio pripremljenu smesu na Borivojevo nago telo, počevši od nožnih prstiju, pa naviše. Nakon toga je počeo s umotavanjem.
- Kao nov… kao nov… kao nov… - mislio je Lazarević, nastojeći da umiri disanje.
Zavoji su se peli naviše, prema struku, preko ruku, prema vratu. Zatim je ispod njih nestala brada, pa nos, pa čelo...
- Sasvim umiriti disanje. – čuo je majstorov glas.
Umirio ga je. Bilo mu je toplo, bilo mu je prijatno, osećao se zaštićeno. Mrak koji se udobno ušuškao u tanušni međuprostor između njega i zavoja, nije mu smetao.
Sve dok nije načet.
Nasred tamnog prostora, najednom, zasvetlela je tačka. Pulsirala je neko vreme, a onda počela da se razliva u crtu. Tama je počela da ječi, pukotina je počela da se širi, razjapljivala se poput čeljusti neke mitske nemani, dok na kraju kroz nju, tako razjapljenu, nije ugledao šakalsku glavu Anubisa.

Pošalji "Crta" na Facebook Pošalji "Crta" na Google Pošalji "Crta" na My Yahoo! Pošalji "Crta" na Live Pošalji "Crta" na MySpace Pošalji "Crta" na Twitter Pošalji "Crta" na Digg Pošalji "Crta" na del.icio.us

Oznake: crta
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Sfyontull (avatar)
    Sjajna i ideja i način kako si napisala.
    Originalno, a opet, tipična Sanja*.
    Svaka čast
  2. Konj_na_belom_princu (avatar)
    Kako se Sanja prepoznaje sa tim imenima i prezimenima i nekom skoro pa apsurdnom radnjom recimo jedenja kikirikija.. pozno bi je međ hiljadu žena
  3. Ellena01 (avatar)
    Originalan stil, sjajna priča...što reći nego Bravo!!!
  4. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio Konj_na_belom_princu
    Kako se Sanja prepoznaje sa tim imenima i prezimenima
    Pa kad god je neko vaskrsnuće u igri, ja tutnem povučem Lazarevića iz rukava.

    Btw, ova je sklepana nabrzaka, nekih petnaestak minuta pred kraj konkursa, mislim, nisam znala kako da je završim pa sam je ostavila tako, otvorenu za interpretacije
  5. sanja* (avatar)
    Dakle, Sf, danke Ell