Citanje izmedju redova - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Citanje izmedju redova

Oceni ovaj blog
"Dobro je citati izmedju redova. Najcesce tamo najvise pise."

- Ovom frazom skoro da je obezvredjen znacaj pisane reci. Pisana rec ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika paznja. Kad je neko iskren, tad "jasno i glasno", kaze ono sto namerava u redovima. Ali, ako neko misli jedno a, pise drugo, onda se treba traziti skriveni smisao napisanog.
Ne kaze se bez razloga "gola istina." Ona se pokazuje onakvom kakva jeste. Laz i manipulacija su uvek dobro umotane. U tom slucaju takodje se polazi od reci. Pristupa se njihovoj analizi, raskrinkavanju, pojasnjavanju ili "ogoljavaju" dok se ne ukaze pravi smisao poruke koju nose.

Ukoliko se radi o pesnickom izrazavanju, kojim se nastoji preneti osecanje, to se opet cini kroz reci u redovima. Velicina talenta nekog pesnika ne ogleda se samo u dubini njegove duse ili rafiniranosti njegovih osecanja vec, i u sposobnosti da pronadje adekvatne reci kojima ce docarati unutrasnju suptilnost.

Reci su dragocene jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov znacaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti narocita paznja piscevim recima u redovima.

U pritvnom poruka moze ostati neshvacena, pa arogantan citalac koji smatra da je sposoban da cita izmedju redova moze citati nesto sto misli da pise a, ne nesto sto je pisac mislio ili napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov trenutni kapacitet razumevanja. Tada citanje izmedju redova nije nista drugo nego projekcija vlastitih misli ili reci izmedju piscevih redova. U tom slucaju citalac cita sebe a, ne pisca. Time sprecava samog sebe da uci ili da razvija svoj unutrasnji potencijal kroz vanjski stimulans.

On se razvija tek onda kada se u potpunosti shvate pisceve reci i kad nas njihov smisao podstakne na dublje razmisljanje u kojem integrisemo procitano s vlastitim razumevanjem. Istinski mudar covek je svestan svoje sposobnosti ali, i svojih ogranicenja. Zbog toga on uspeva da zadrzava potrebnu otvorenost koja mu omogucava neutralan ili nepristrastan odnos i prema svome i prema tudjem shvatanju. Sto znaci, da pazljivo razmatra napisano i ukoliko uvidi adekvatnije ili progresivnije stavove spreman je da to prizna i da koriguje vlastito misljenje. Ali, isto tako on nista ne prihvata bezrezervno i nepromisljeno. Ukoliko otkrije neku nedoslednost i nelogicnost u procitanom, uvidja prednost vlastitog misljenja, tako da ga i dalje zadrzava.

Vanjski stimulans je izuzetno znacajan jer nam predstavi neku pojavu iz drugacije perspektive, sto nas promorava da preispitujemo vlastito razumevanje. Time smo u mogucnosti da ga dopunjvamo, prosirujemo, ponekad i korigujemo. Na taj nacin ga neprestano razvijamo i izbegavamo zamku dogme i regresa. Shvatanje o sposobnosti citanja izmedju redova imponira, jer je dosta laskavo. Zato ljudi lako poveruju da imaju takvu sposobnost. Ipak, pre donosenja takvog zakljucka najpre se trebaju potruditi oko samih redova ili pisanih reci. Trebaju biti sigurni da su u potpunosti razumeli njihov smisao jer, bez redova nema ni citanja izmedju redova.
---------------
"Ja onog koga volim, volim ga da mu to i nekazem. Volim i ako mu nekad ne pokazem...Onaj koga volim to zna...On moju ljubav ne gleda. On je oseca...!"

-U svakom slucaju da se ljubav oseti. Kao sto se oseti i mrznja. Ali, kako ljudi osete ili znaju kad ih neko voli ili ne voli? Ipak, to cuju iz necijih reci. Njihove neznosti i mekoce. Naslute iz drhtaja necijeg glasa. Vide u ocima, pogledu, izrazu, gestu. Nacinu kako ih neko tretira. Osete to iz necijih postupaka. Onome sto neko cini ili ne cini za njih. Govor dela se ne treba podceniti. Ona najbolje govore o skrivenim mislima i osecanjima, pa ih treba slusati kad progovore. Sve to iz duse izvire. Kad je dusa ispunjenja ljubavlju, tad sve ljubavlju zraci i njenu poruku nosi.

Pošalji "Citanje izmedju redova" na Facebook Pošalji "Citanje izmedju redova" na Google Pošalji "Citanje izmedju redova" na My Yahoo! Pošalji "Citanje izmedju redova" na Live Pošalji "Citanje izmedju redova" na MySpace Pošalji "Citanje izmedju redova" na Twitter Pošalji "Citanje izmedju redova" na Digg Pošalji "Citanje izmedju redova" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
  1. Zakasneli (avatar)
    Zar nisu skrivene poruke višeslojne?A vremena za odgovoriti je malo.Lepo je znati raskupusati što više slojeva u realnom vremenu. Ja sam zadovoljan da u realnom vremenu raskupusam trule listove i dođem do zdrave tvrde glavice Nije da ne postoji želja da se uči već malo je vremena jer se uči na sve strane . Zar nije dobro nekom ko konta i dobronameran pokazati svoje projekcije???
    Ažurirano 20.11.2016. u 13:00, autor: Zakasneli
  2. sanja* (avatar)
    U pritvnom poruka moze ostati neshvacena, pa arogantan citalac koji smatra da je sposoban da cita izmedju redova moze citati nesto sto misli da pise a, ne nesto sto je pisac mislio ili napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov trenutni kapacitet razumevanja. Tada citanje izmedju redova nije nista drugo nego projekcija vlastitih misli ili reci izmedju piscevih redova. U tom slucaju citalac cita sebe a, ne pisca. Time sprecava samog sebe da uci ili da razvija svoj unutrasnji potencijal kroz vanjski stimulans.
    Potpuno se slažem s ovim delom.

    Naravno, dobro je znati čitati između redova ne zato što je između redova uvek nešto napisano, niti zato što se tamo najčešće piše, nego zato što određene književne forme podrazumevaju sadržaj između redova (satira ili alegorija, na primer), pa je umeće čitanja između redova korisno.

    U stvari, kada govorimo o razgovoru uživo, čitati između redova u stvari znači jednu vrlo korisnu stvar: biti u stanju čitati signale neverbalne komunikacije.

    Kad je neko iskren, tad "jasno i glasno", kaze ono sto namerava u redovima.
    Zbog prethodno rečenog, gde se navode neki razlozi za pisanje između redova (primer satire i alegorije, recimo), može se zaključiti da je zaključak da pisanje između redova nužno znači neiskrenost izveden upravo na osnovu pogrešnog iščitavanja toga između redova.
  3. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio Zakasneli
    Zar nije dobro nekom ko konta i dobronameran pokazati svoje projekcije???
    Bilo bi dobro izanalizirati fenomen upotrebe termina "dobronameran".
    Ljudi su većinom skloni tome da kao nedobronamernog gledaju svakoga ko dovodi njihove stavove, uverenja, predrasude ili zablude u pitanje
    Da opišemo to u skladu s temom: ljudi su skloni da između redova izrečene kritike ili neslaganja iščitavaju "nedobronamernost" između redova.

    To iz mog iskustva s foruma, a i šire

    Kako definišeš i utvrđuješ dobronamernost?
  4. Zakasneli (avatar)
    Kao put u pako , šalim se. Evo to što si ti na javni komentar napisala par reči i obratila mi se direktno jednim lepim otvorenim pitanjem smatram dobronamernim. Evo naprimer dok ovo kucam kuvam kiselu jagnjeću čorbu . Živim sam, a roditelji su kupili jagnje za zamrzivač a ne vole iznutrice. Ja nemam zamrzivač i moram čorbu da skuvam sada. Svi drugovi ,kumovi, kume koje sam zvao odbili su poziv, čak se uvredili, kao da ih zovem na pomije, uz ciničan komentar lep povod. Jedino oni pijani kojii sad negde tamo jedu i piju doći iako su siti jer ih kisela čorba asocira na instant trežnjenje a to im treba jer je sutra ponedeljak. . Lep pozdrav generacijo
  5. sanja* (avatar)
    Hahah
    Nisam nikad jela kiselu čorbu. Ne što nisam htela, nego što je nikad nisam na trpezi srela .
    Prijatno, generacijo
  6. wirdz (avatar)
    zapravo mi je draga umetnost koja je kao roršahov test... izvlači iz mene neko tumačenje, dubinsko tumačenje, koje je ustvari nešto o meni... pomaže mi da spoznam sebe, da saznam nešto o sebi... kada i drugi tumače, onda saznajem nešto i o njima... pa možemo da uporedimo sopstvene subjektivne slike sveta... takva umetnost izaziva interakciju, aktivan odgovor... nagoveštaji ponekad ostavljaju veći utisak nego sažvakana priča... mislim da je moć apstraktnog mišljenja, čitanje između redova, jako bitno... pomaže da otkrijemo dublje slojeve sebe...
  7. Zakasneli (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Hahah
    Nisam nikad jela kiselu čorbu. Ne što nisam htela, nego što je nikad nisam na trpezi srela .
    Prijatno, generacijo
    Nikad se nisi napila???
    šta je bilo posle ? dal te interesuje, ko je doša?
    Ažurirano 21.11.2016. u 00:13, autor: Zakasneli
  8. sanja* (avatar)
    Ne, nećemo da ofujemo temu.
  9. Zakasneli (avatar)
    OK, Bona Fide!
  10. sofija06 (avatar)
    Hvala svima za iznosenje misljenja na ovu temu. Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

    Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

    Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

    Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

    U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

    Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme vec, da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima, itd.

    Medjutim, kao sto preterana samouverenost i arogantnost "zatvara" ili onesposobljava nekog za sagledavanje drugacijih ideja i gledista koje mogu stimulisati njegov progresivni razvoj, nista manje nije stetna ni preterana "otvorenost" koja nastaje usled podcenjivanja samog sebe i svoje vrednosti. U tom slucaju, takva osoba samo gomila informacije i pasivno, nekriticki prihvata sve sto cuje ili cita, bez da aktivira svoj unutrasnji potencijal.

    Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje jer, iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena. Pored toga, tvoj komentar je dosta kratak. Ima vise pitanja nego obrazlozenih stavova, tako da nisam sigurna da sam u potpunosti razumela sto si nastojao njime izraziti. Ne znam sta podrazumevas pod realnim vremenom?
    Zasto si postavio pitanje:
    Zar nisu skrivene poruke višeslojne?
    Naravno, da su viseslojne. Zato sam i navela primer manipulativnog pisanja. Ono mora biti viseslojno posto prikriva istinu. Iskren covek, naprotiv, nastoji da bude sto jasniji da bi bio u stanju da sto bolje razotkrije istinu. Ovim ujedno odgovaram i sanji. U tom slucaju ja nisam razmatrala, opsti pojam dvosmislenosti, niti sam mislila na razlicite knjizevne forme, pa ne razumem o kakvom ili cijem zakljucku govoris kada navodis da pisanje izmedju redova nuzno znaci neiskrenost?

    Jednostavno sam navela samo jedan primer koji se odnosio na manipulativno izrazavanje. Uzgred sam jos pomenula pesnicko izrazavanje gde kompleksnost, viseslojnost, pa i dvosmislenost ne znaci neiskrenost nego naprotiv, predstavlja sposobnost i talent.

    Dobro je sto si pomenula satiru jer se preko nje moze jos bolje pojasniti fraza citanja izmedju redova. Satira uvek ima skriveni smisao. Kljuc za njegovo otkrivanje je u recima. One su i veza i sredstvo kojim sagovornici razmenjuju svoje stavove i poruke. Tako, na primer, pisac koji pise satiricno delo najpre pronalazi adekvatne reci ili shifru (da se metaforicno izrazim) kojom ce biti u stanju da prenese skrivenu poruku citaocu. Zbog toga se kasnije od citaoca i zahteva da posebnu paznju posveti recima (shifri) da bi bio u stanju da "primi" ili shvati tu poruku.

    Dakle, redovi i reci u satiri su podeseni tako da u isto vreme i skrivaju i otkrivaju smisao. Smisaao nije moguce otkriti na prvi pogled ili kroz nepazljivo i povrsno citanje. Drugim recima, bukvalnim citanjem redova vec, je neophodno pazljivo citanje da bi se razotkrila pisceva sifra ili skriveni smisao i poruka. Otuda fraza citanje izmedju redova, iako se skriveni smisao nalazi i otkriva u samim redovima i recima.

    Lepo receno wirdz. Slazem se s tim sto si izneo. Dosta se moze reci o tome ali, ja trenutno ne mogu dugo ostati, pa cu samo jos nesto dodati u vezi toga. Nije slucajno sto postoji tako veliki broj razlicitih stilova i izrazavanja. Svi oni svedoce o kompleksnosti ljudi i njihovim razlicitim potrebama. Ljudi s rafiniranim unutrasnjim zivotom ce traziti i odgovarajuci vanjski stimulans, najcesce kroz umetnost.

    Ukoliko nekom treba drugaciji stimulans ne znaci da nema bogat unutrasnji zivot, vec da samo ima razlicito interesovanje ili sklonost. Sve je to ok. ako pomaze coveku da postaje svesnije ili plemenitije ljudsko bice. Prakticnost i jednostavan stil izrazavanja takodje ima svoju svrhu i doprinosi progresivnom razvoju ljudi. Zato se ni jedan stil ne treba podcenjivati. Svi su oni korisni kada se primenjuju u pravo vreme i na pravom mestu.

    Tako na primer, novinar koji pise izvestaj, policajac koji pise uvidjaj ili osoba koja podnosi raport mora biti tacna, jasna i precizna, bez suvisnih reci. Tu ne sme biti dvosmislenosti. Pesnicko i metaforicno izrzavanje bi unelo zbrku i time stvorilo vise stete nego koristi. Kao sto bi bilo besmisleno da pesnik rafiniranost svojih osecanja izrazava u stilu novinarskog izvestaja.
  11. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio sofija06
    Hvala svima za iznosenje misljenja na ovu temu. Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

    Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

    Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

    Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

    U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

    Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme vec, da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima, itd.

    Medjutim, kao sto preterana samouverenost i arogantnost "zatvara" ili onesposobljava nekog za sagledavanje drugacijih ideja i gledista koje mogu stimulisati njegov progresivni razvoj, nista manje nije stetna ni preterana "otvorenost" koja nastaje usled podcenjivanja samog sebe i svoje vrednosti. U tom slucaju, takva osoba samo gomila informacije i pasivno, nekriticki prihvata sve sto cuje ili cita, bez da aktivira svoj unutrasnji potencijal.

    Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje jer, iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena.
    Hm, dakle, ovo je bila psihoanaliza Zakasnelog?

    Da li sam dobro shvatila?


    Da li smatraš da se napisano odnosi na svakoga (uključujući i tebe)?
    Hoću reći, meni se čini da sve to gore napisano stoji: važi u slučaju kada imamo arogantnog sagovornika, važi u slučaju kada imamo sagovornika nevoljnog ili nesposobnog da sasluša druge, važi onda kada imamo nekog sklonog projekciji - samo ne vidim kako se sve to odnosi na Zakasnelog, kome se obraćaš, jer on se ne uklapa ni u šta od toga?


    . Zato sam i navela primer manipulativnog pisanja. Ono mora biti viseslojno posto prikriva istinu. Iskren covek, naprotiv, nastoji da bude sto jasniji da bi bio u stanju da sto bolje razotkrije istinu.
    Da li je takav primer manipulacije uvodni deo ovog posta, kojim se sagovornik psihoanalizira, umesto da mu se na pitanje odgovori (ili da se prosto zatraži dodatno objašnjenje pitanja ako ga nismo shvatili)?



    Ovim ujedno odgovaram i sanji. U tom slucaju ja nisam razmatrala, opsti pojam dvosmislenosti, niti sam mislila na razlicite knjizevne forme, pa ne razumem o kakvom ili cijem zakljucku govoris kada navodis da pisanje izmedju redova nuzno znaci neiskrenost?
    Što se tiče razumevanja, tj. nerazumevanja, najpre ću pokušati to da obrazložim sledećim citatom:

    Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

    Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

    Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

    Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

    U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

    Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme vec, da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima, itd.
    A što se tiče toga odakle sam zaključila da pisanje između redova nužno znači neiskrenost - zaključila sam to iz sledećih tvojih rečenica:

    Pisana rec ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika paznja. Kad je neko iskren, tad "jasno i glasno", kaze ono sto namerava u redovima.
    Dakle, uopšteno je govoreno o pisanoj reči, nije stavljena nikakva ograda kojom bi se stavilo do znanja da se to ne odnosi na dobar deo pisanih reči.

    Ukoliko se radi o pesnickom izrazavanju, kojim se nastoji preneti osecanje, to se opet cini kroz reci u redovima.
    Dakle, generalno se pominje pesničko izražavanje, nema nikakvog nagoveštaja da bi tu moglo biti izuzetaka.

    Reci su dragocene jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov znacaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti narocita paznja piscevim recima u redovima.
    Dakle, generalno se odnosi na pisanje.


    Jednostavno sam navela samo jedan primer koji se odnosio na manipulativno izrazavanje. Uzgred sam jos pomenula pesnicko izrazavanje gde kompleksnost, viseslojnost, pa i dvosmislenost ne znaci neiskrenost nego naprotiv, predstavlja sposobnost i talent.
    Ne razumem kako možeš ovako da odgovoriš, pošto se diskusija vodi pismeno, gde se jasno vidi šta si napisala, a ne usmeno, gde sagovornika možeš da ubeđuješ da nisi rekao to što si rekao. To mi zaista nije jasno, i to se ne dešava prvi put.
    Nije jedan primer, nego vrlo jasna generalizacija ponovljena više puta.

    Drugim recima, bukvalnim citanjem redova vec, je neophodno pazljivo citanje da bi se razotkrila pisceva sifra ili skriveni smisao i poruka. Otuda fraza citanje izmedju redova, iako se skriveni smisao nalazi i otkriva u samim redovima i recima.
    Pa naravno.
    To je nešto što je svima jasno.
    Kada se govori o "čitanju između redova", onda se upravo na to i misli.
    Ne postoje ljudi koji veruju da je zaista nešto napisano bukvalno između redova.
    Ja ne poznajem nikoga toliko nesposobnog da shvati metaforu, ko bi mogao da pomisli tako nešto (da "između redova" zaista označava prostor između redova, a ne slojevito značenje napisanog)
    Podrazumeva se da se "između redova" odnosi na slojevitnost značenja.
  12. sanja* (avatar)
    Prema tome, svako ko kaže da "treba čitati između redova" upravo govori o značenju koje se nalazi u redovima.
    Ovo pišem slučaj da nisam dovoljno jasno ukazala na činjenicu da je "između redova" metafora upravo za nešto u redovima.
  13. sofija06 (avatar)
    Brzina odgovora na moj tekst samo ukazuje da ga nisi pazljivo citala niti si se stvarno potrudila da razumes sto sam napisala. Iz psihologije se zna da svako, ko u usmenom razgovoru, suvise brzo odgovara ne slusa pazljivo sagovornika, vec (dok se sagovornik izjasnjava) priprema svoj odgovor. Na taj nacin se i ne trudi da ostvari konekcija i sporazum, nego da nadvlada sagovornika.

    Hm, dakle, ovo je bila psihoanaliza Zakasnelog?
    Da li sam dobro shvatila?
    Tvoje prvo pitanje ima potvrdni oblik i pisano je u vidu zakljucka ali, si ipak stavila upitnik da bi dobilo formu pitanja. Zatim si mi postavila regularno pitanje (koje svaki pazljivi slusalac treba postaviti) kada si me upitala da li si me dobro shvatila? Medjutim, opet posle toga, i ne dobivsi moj odgovor, nastavila si sa svojim zakljuckom ili projekcijom da se to ipak odnosilo na Zakasnelog.

    samo ne vidim kako se sve to odnosi na Zakasnelog, kome se obraćaš, jer on se ne uklapa ni u šta od toga?
    A, sad da ti odgovorim na pitanja. To nije bila psihoanaliza Zakasnelog, nego sam nastojala da se sto jasnije izrazim, jer sam po komentaru Zakasnelog dobila utisak da mi to nije uspelo u prvom izlaganju. Zato sam nastojala da izbegnem daljnje nesporazume, ne samo s njim, vec i svima kojima je nesto ostalo nejasno.
    Kao sto sam vec rekla, uzrok tome ne mora biti samo u povrsnom citanju vec, i u neadekvatnom izlaganju, pa sam zato dala naknadno objasnjenje. Dakle, napisano se odnosilo i na mene.


    Da li je takav primer manipulacije uvodni deo ovog posta, kojim se sagovornik psihoanalizira, umesto da mu se na pitanje odgovori (ili da se prosto zatraži dodatno objašnjenje pitanja ako ga nismo shvatili)?
    Ovde i dalje nastavljas s tvojom projekcijom o psihoanalzi Zakasnelog, iako nisi dobila moj odgvor, Tako da je tvoje pitanje o tome da li si me dobro shvatila postavljeno samo radi forme ili utiska o pazljivom slusanju, mada je u sustini izgubilo svaki znacaj. Zakasnelom sam, kao sto sam i napisala (i sto se moglo razumeti da se pazljivije citalo) postavila pitanja jer nisam u potpunosti shvatila sta pokusava da kaze? U tom slucaju nisam mu ni mogla ni dati odgovor dok mi bolje ne razjasni njegovo misljenje i smisao njegovih pitanja.

    Nije mi jasna svrha tolikog moga citiranja i sta time pokusavas da kazes? Mnoge tvoje krakte konstantacije posle mojih citata, izvadjenih iz konetksta, su besmislene i nista ne govore o onom sto je napisano ali, dosta govore o tvojoj motivaciji i rivalskom odnosu. Ja zaista nemam nameru da se s nikim nadmecem.

    Ljudi s razlicitim stavovima i misljenjem su cesto najbolji stimulans jedan drugom, i iz njhove diskuje najcesce proisteknu i najradikalniji uvidi, na obostranu korist. Medjutim, u tom slucaju "stavljaju svoj ego na stranu" i posvete se tome da uspostave medjusobnu konekciju i razumevanje da bi mogli sto bolje rasvetliti temu. Covek koji se nadmece je pristrasan, nema potrebnu neutralnost za samokriticni osvrt, vec se koncentrise samo na napad i to cesto uz neadekvatne i proizvoljnje argumente.

    Ako mislis da je moje izlaganje besmisleno i ako ne rezonuje s tobom to je ok., sto se mene tice. Mene tvoje izlaganje takodje ne prosvetljuje. Ne razumem zasto ti je toliko vazno da me uveris da gresim? Ocigledno je da to ne radis najbolje jer, me nisi uverila u te greske. U tom slucaju, pametnije je da me ostavis u neznanju i da budes sretna sto bar ti znas i sto si prosvetljenja. Meni je moje neznaje taman po meri, jer mi je dosad uvek pomoglo da ostvarim sklad i mir u vlastitom zivotu. Zato ne bih nista kvarila.
  14. Zakasneli (avatar)
    Vidim da treba da napišem par redova Majne damen....
    Što se tiče psihoanalize, bila ona stručna ili polustručna Džaba je, a Džaba je i sirće slatko

    Sofija je tražila neka razjašnjenja:
    Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje jer, iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena. Pored toga, tvoj komentar je dosta kratak. Ima vise pitanja nego obrazlozenih stavova, tako da nisam sigurna da sam u potpunosti razumela sto si nastojao njime izraziti. Ne znam sta podrazumevas pod realnim vremenom?
    Zasto si postavio pitanje
    Zar nisu skrivene poruke višeslojne? :
    Pokušaću da budem iskren i otvoren: Realno vreme je ono vreme koje imaš da odgovoriš u realnom razgovoru. A Skrivene poruke su višeslojne. Smatram skromnim uspehom da se prodre ko'lko tolko ( kol'ko se može u realnom vremenu) ispod onog osnovnog bukvalnog zanačenja.
    Sposobnost delovanja u realnom vremenu, zavisi od energije. Energija se diže u mom slučaju Šetnja 12 kilometara svaki dan, trening Aikido Tri puta nedeljno, Teratana dva puta nedeljno, Druženje ( komunikacija ) sa ljudima, naročito sa pripadnicama lepšeg pola i mojim detetom. Čitanje lakih knjiga pred spavanje. Rešavanje Brain games (Rapid math npr.) pola sata dnevno. i Šta ostane vremena prateći vas divne ljude na forumu.
    Vremenom Energija raste a rastu i ineresovanja i to traži preraspodelu aktivnosti u ovom režimu , npr šetnja će morati preći u trčanje da bi se dobilo vremena za druge aktivnosti ( a da se ne žrtvuje broj spaljenih kalorija ) Energija se spušta spavanjem na lovorikama!
    Tako da od energije zavisi koliko duboko može da se ide u realnom vremenu! A analizirati van realnog vremena....za prolivenim vinom ne vredi plakati
    Ažurirano 21.11.2016. u 12:11, autor: Zakasneli
  15. wirdz (avatar)
    jedan profa sociologije, ako se dobro sećam, iz srednje, je jednom rekao nešto u smislu da je ono što odvaja pametnog od glupog čoveka - moć apstraktnog mišljenja.

    kaže se da celokupni razvoj kulture i civilizacije počiva na tome.
  16. Zakasneli (avatar)
    Citat Original postavio wirdz
    jedan profa sociologije, ako se dobro sećam, iz srednje, je jednom rekao nešto u smislu da je ono što odvaja pametnog od glupog čoveka - moć apstraktnog mišljenja.

    kaže se da celokupni razvoj kulture i civilizacije počiva na tome.
    Ne znam da šta da ti kažem prijatelju, ja sam mjesto Sociologije učio Marksizam
    Ažurirano 21.11.2016. u 13:30, autor: Zakasneli
  17. Zakasneli (avatar)
    Molim obrisati!
  18. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio sofija06
    Brzina odgovora na moj tekst samo ukazuje da ga nisi pazljivo citala niti si se stvarno potrudila da razumes sto sam napisala. Iz psihologije se zna da svako, ko u usmenom razgovoru, suvise brzo odgovara ne slusa pazljivo sagovornika, vec (dok se sagovornik izjasnjava) priprema svoj odgovor. Na taj nacin se i ne trudi da ostvari konekcija i sporazum, nego da nadvlada sagovornika.
    Svesna si da je to da je to, da sagovornicima (osim onda kada prosto dođu da ti se dive) "odgovaraš" počinjući analizom sagovornika vrlo simptomatično pravilo?


    Ja čitam, mislim i pišem veoma brzo.
    Pod tim "brzo" podrazumevam da sam bila druga po brzini u istraživanju čitanja s razumevanjem pročitanog koje je na kompletnoj populaciji studenata Filozofskog fakulteta sprovela ekipa iz LEP-a.

    To što nekome treba mesec dana da nauči jezik, a nekome deset godina, ne znači da je ovaj prvi površan i da nije učio s razumevanjem.

    Dakle, prvo logično objašnjenje za brzinu odgovora je da je taj neko prosto - brz.
    Svako drugo tumačenje je upravo čitanje između redova.
    A čitanje između redova može biti i ono što si navela na početku - neko prosto može biti loš u tome, jer je arogantan i sklon projekcijama.
    Ažurirano 21.11.2016. u 16:04, autor: sanja*
  19. sanja* (avatar)
    A to, da neko na kritiku tumači kao "želju za rivalitetom" - to je takođe em psihoanaliziranje sagovornika, em je upravo onakvo čitanje između redova na kakvo se žališ.

    Ako se ostatak blogerske zajednice žali upravo na moju otvorenost, direktnost i nemanje dlake na jeziku (ili me zbog istih simpatiše, zavisi od ukusa) onda treba da se zapitaš da li je moguće da si jedino ti u pravu kada to vidiš drugačije

    A odgovor na logično pitanje zašto na temi govorim o sebi je takođe logičan - ti diskusiju skrećeš u pravcu analiziranja sagovornika onda kada sagovornik nije istomišljenik.

    Pa pošto si mi dala savet,k da ga i ja dam tebi: pokušaj da u nekom od sledećih blogova analiziraš sama sebe i to zbog čega ti tako teško pada neslaganje s tvojim stavovima ili kritika istih.
    Ažurirano 21.11.2016. u 16:19, autor: sanja*
  20. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio Zakasneli
    Pokušaću da budem iskren i otvoren: Realno vreme je ono vreme koje imaš da odgovoriš u realnom razgovoru.
    Ok, realno vreme je opšte poznat pojam, ali hajde da i ja dam definiciju, pa da budu dve, za svaki slučaj

    Dakle, razgovor u realnom vremenu je razgovor koji se vodi između sagovornika koji tokom celog razgovora zajedno učestvuju u komunikaciji, što znači, dok jedan priča, drugi sluša, i obrnuto. Ukupno vreme utrošeno za razgovor je jednako za oba participanta u razgovoru (ili za više njih), i kontinuirano je. Razgovor u realnom vremenu se može voditi licem u lice (uživo, preko skajpa, isl) ili telefonski.

    Razgovor u virtuelnom vremenu je razgovor koji ne podrazumeva istovremenu prisutnost participanata u razgovoru.
    Tada jedan od sagovornika ostavi poruku u jednom trenutku, i u trenutku dok mu drugi odgovara on uopšte ne mora biti prisutan tu, nego se može baviti sasvim trećim stvarima na ko zna kom mestu.

    Usmerenost sagovornika jednog na drugog je, generalno gledajući, intenzivinija u realnom nego u virtuelnom vremenu (mada mogu postojati izuzeci).
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja