Greska i greh - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Greska i greh

Oceni ovaj blog
"Uzalud je prastati onom ko ne zna ni da je pogresio."

-Greske se cine u neznanju a, greh u znanju. Prema tome, greska se treba oprostiti i sebi i drugom, jer onaj ko je pogresio nije bio svestan toga da gresi. Greska najcesce nastaje iz nehata, nemarnosti, neodgovornosti, nezrelosti, nepromisljenosti, nedostatka iskustva, itd. Onaj ko gresi nema zle namere, posto i sam nije svestan stetnih posledica svoje aktivnosti. Za razliku od njega, covek koji cini greh je uvek svestan stetnih posledica. On promisljeno i planski nanosi stetu ili cini zlo drugima. Zbog toga mu je mnogo teze i oprostiti. Ali, oprost nije potreban njemu vec, nama.

Ako takav posle greha ne oseti grizu savesti njemu je uzaludno prastati, s nadom da ce biti bolji. Takav se nije promenio jer, se nije iskreno pokajao. Takvom ne treba prastati, vec se od takvog treba oprostiti. Reci zbogom i njemu i pocinjenom grehu. Prepustiti ih zaboravu i poci dalje rasterecen i slobodan. To dugujemo sebi, svome miru, novom pocetku i srecnijoj buducnosti.
----------------
"Pazi da izvinjenjem ne ucinis gresku vecom."

-Kod postenih ljudi posle greske uvek sledi izvinjenje jer, je to jedan od nacina da onaj sto je pogresio stavi do znaja da je shvatio ili razumeo svoju gresku. Odnosno, da je uvidio neki svoj nedostatak koji ga je naveo da je pocini. Da ce se, shodno tome, iskreno truditi i zalagati da ga prevazidje, da se takva greska vise ne bi ponovila.

On izvinjenjem, takodje daje do znanja da je, spreman da ucini sve sto je u njegovoj moci da ispravi gresku, ili bar da ublazi njene neprijatne posledice. Veoma je vazno da ljudi iskreno komuniciraju posle greske. Da se razjasne. Da ne ostaje nedoumica ili prikrivena neprijateljska osecanja, posto ce predstavljati ozbiljnu prepreku njihovom daljnjem uspesnom odnosu i saradnji.

Zato se treba izviniti. Ali, izvinjenje mora biti iskreno. Inace se pravi druga greska koja se nadovezuje na prvu i time je pravi jos vecom. U tom slucaju izvinjenje nije efikasno pa, se moze desiti da se ne uvazi. Da covek koji snosi posledice greske, odbije daljnju saradnju s onim ko i dalje nastavlja da gresi.

Takodje, sam karakter greske moze biti neprihvatljiv za neke ljude, tako da nece hteti da prihvate izvinjenje. Ipak, ako je izvinjenje iskreno, tad se treba prihvatititi. Zivot sam po sebi predstavlja proces ucenja i razvoja pa, niko nije imun na greske. Razuman covek to zna. Zbog toga daje sansu i sebi i drugima da ispravljaju greske ukoliko su iskreno odlucili da to ucine.
----------------------
- Misli sta radis da ne bi mislio sta si uradio.
--------------
"Razocaranje zatvara srce, ali otvara oci."

-Lepo receno. Kad je srce u raskoraku s razumom covek nikad ne vidi jasno pa, se zato i razocara. Mada je razocaranje bolno, ono ipak moze biti korisno. Preko njega shvatamo da smo se zaneli. Takva realizacija nas primorava da balansiramo srce s razumom, cime dobijamo i realniji pogled na zivot. To samo po sebi predstavlja svesni pomak kojim dostizemo dublji uvid i razumevanje.
Razocaranje, kao i greska, je ponekad najefikasniji nacin suocavanja s nekim nedostakom, a time i mogucnoscu njegovog otklanjanja.

Pošalji "Greska i greh" na Facebook Pošalji "Greska i greh" na Google Pošalji "Greska i greh" na My Yahoo! Pošalji "Greska i greh" na Live Pošalji "Greska i greh" na MySpace Pošalji "Greska i greh" na Twitter Pošalji "Greska i greh" na Digg Pošalji "Greska i greh" na del.icio.us

Ažurirano 14.11.2016. u 06:54, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Lepo si mi ovo za grehe i greške pojasnila sad ću odmah neke grehe da prevedem u greške,(a njih dalje ako može u omaške pa će mi biti lakše... i lepše
    A i ovo za razočarenje deluje utešno na mene.
    Što se tiče izvinjenja to mi je tako reći uzrečica omiljena
  2. Lord Gledston (avatar)
    Postoje greske,koje se uz izvinjenje,mogu oprostiti.Ali,ne mogu sve greske,bile slucajne ili namerne,da se tek tako,oproste Takodje,covek moze
    jednom slucajno,da ucini neku gresku,uz prigodno izvinjenje, moze se i treba oprostiti.Ali,postoje ljudi,koji cesto cine greske,i to greske,moze se
    slobodno reci,iste vrste.E,kod takvi ucestalih gresaka,treba se dobro zamisliti i razmisliti,da li treba da sledi oprostaj.Znam za onu Apostolsku
    misao,koju propoveda Hriscanstvo:"Ako te neko udari po jednom,ti mu okreni i drugi obraz". To je veoma lepo receno,i to veoma lepo zvuci.Ali u praksi,to je cesto neizvodljivo i ne primenjivo.
  3. mizaca (avatar)
    Citat Original postavio Lord Gledston
    Postoje greske,koje se uz izvinjenje,mogu oprostiti.Ali,ne mogu sve greske,bile slucajne ili namerne,da se tek tako,oproste Takodje,covek moze
    jednom slucajno,da ucini neku gresku,uz prigodno izvinjenje, moze se i treba oprostiti.Ali,postoje ljudi,koji cesto cine greske,i to greske,moze se
    slobodno reci,iste vrste.E,kod takvi ucestalih gresaka,treba se dobro zamisliti i razmisliti,da li treba da sledi oprostaj.Znam za onu Apostolsku
    misao,koju propoveda Hriscanstvo:"Ako te neko udari po jednom,ti mu okreni i drugi obraz". To je veoma lepo receno,i to veoma lepo zvuci.Ali u praksi,to je cesto neizvodljivo i ne primenjivo.
    Treba se truditi da uvidimo vlastite greske i oprostimo tuđe.Tako smo vec na pola puta do ljepseg i spokojnijeg zivota.Puno vam hvala postovana i draga gospođo Sofija.Uvijek cu rado odvojite vrijeme za vase predivne i nadasve poucne tekstove
  4. sofija06 (avatar)
    Hvala zxy, Lord Gledston i mizaca za iznosenje vaseg stava o ovoj temi. Slazem se s tim da se greske i grehovi medjusobno razlikuju po tezini, karakteru i posledicama koje ostavlaju, sto uslovljava razlicit odnos prema njima ili nacin njihovog prastanja, tretiranja i tolerisanja. Postoje male, sitne, beznacajne greske, omaske (zxy ) kao i velike, krupne greske. Takodje postoje i mali sitni, grehovi ali, isto tako i veliki, ozbiljni grehovi ili zlocini.

    Male, sitne greske obicno nemaju neke narocite posledice. Tako da se moze reci da nestanu skoro istog momenta kad i nastanu. Neke mogu biti cak i smesne. Uglavnom ih karakterise povrsnost. Ne zadiru dublje u osecanja ili psihu kao grehovi pa, se lako i brzo oprastaju i zaboravljaju. Neki grehovi ili zlocini dotaknu samu dusu, "potresu ljude iz temelja" i prouzrokuju ozbiljnje psihicke traume. Samim tim i nacin oprastanja i oporavljanja od posledica greha i gresaka je drugaciji.

    Svaka greska i greh je razlicita ili individualna, kao i osoba koja je pocini. Ponekad sam splet okolnosti, doba starosti, zrelosti, iskustva, fizickog i psihickog stanja osobe, itd., moze doprineti nastanku greske ili greha. Zbog toga se sve to uzima u obzir kada se procenjuje karakter i tezina neke greske/greha. Slazem se s tobom, Lord Gledston, da postoji razlika izmedju greske koja se napravila prvi put i greske koja se pravi uzastopno. To i jeste razlog sto se neke male, beznacajne greske mogu doziveti i kao greh.

    Tako na primer, kada se greska pravi prvi put, onaj ko je pravi nije svestan posledica, nema zle namere, niti je pravi namerno. Jednostavo je napravi u neznanju. Ukoliko neko drugi zbog toga ima neku neprijatnost, uzece to ipak u obzir pa, ce lakse preci preko greske. Ako se ista greska opet ponovi, tada vise nema istu nevinost, ni bezazlenost kao prvi put. Ovog puta, onaj ko je cini ne radi je vise u neznanju, kao prvi put. Svestan je posledica. Zbog toga ce i reakcija osobe, koja zbog takve greske ima neprijatnost, takodje biti drugacija i ostrija.

    Tada cak moze posumnjati u dobre namere onog ko je cini. Ipak, ukoliko greska nastaje iz nemarnosti, neodgovornosti ili lenosti, i ako zna da ta osoba ima takve osobine, znace da greska nije zlonamerna vec, da se njen uzrok nalazi u samoj personalnosti. Ukoliko nije u bliskom (porodicnom) ili poslovnom odnosu s tom osobom, odnosno ukoliko nije prinudjen da bude stalno u drustvu te osobe, lakse ce preci preko toga.

    Medjutim, ako su u pitanju osobe koje su prinudjene da budu cesce u drustvu te osobe, tada ce ipak preduzeti neke mere. Ako neko pocne praviti uzastopne greske na poslu, tada ce mu najverovatnije biti naglaseno da se to vise nece tolerisati, da je vreme da preduzme potrebne mere da to prestane, inace moze izgubiti radno mesto. Kada su u pitanju clanovi porodice, tu se vec uplicu dublja osecanja, pa se uzastopne greske mogu doziveti kao nedostatak brige, ljubavi, postovanja, itd.

    Zato je komunikacija, izvinjenje, iskreno izjasnjavanje, kao i postavljanje jasnih granica tolerancije veoma vazno. Onaj ko je napravio gresku ili greh duzan je da cini sve sto je u njegovoj moci da ispravi pocinjenu gresku, da preduzme potrebne mere da se to vise ne ponovi, inace ne moze ocekivati da mu ljudi prastaju ili da prelaze preko njegovih gresaka.
  5. 123loncar (avatar)
    .......naš jezik je gotovo najmlađi na ovim prostorima , nametnut spolja od imperije koja je imala ambicija , uostalom kao i sve imperije , da preko jezika slome i potru duhovne moći naroda kome nameću jezik ili korenite jezičke promena......hoću da kažem , da naš rečnik stvara nam velike pojmovne pometnje , koje imaju i drugi veliki jezici , ali ne u ovoj meri kao mi.....

    ....poreklo svake greške je u pogrešnom znanju - neznanju.....

    ...recimo , kad saberamo ( 2+2 ) , i za rezultat dobijemo 3 - naš učielj rećiće da to nije tačno ; no naš narod rećiće da je to pogrešno......iz toga učitelj izvućićemo zaključak da ono što je za narod greška da je za učitelja netačnost.......zbog greške narod će nam oprostiti taj greš , a zbog netačnosti učitelj neće imati razloga da nam nešto u ovom slučaju prašta , već će imati obavezu da nas nauči sabiranju !

    ....ovde istu stvar možemo vezati za dva pojma , kojima je definišemo , pa po definicijama možemo zaključiti šta sledi iz tih radnji !

    ....hoću da kažem , kad nam državni poreznik sabere ovako poreski dug , pa ( 2d+2d) po njemu i njegovom rešenju j5d - narodni mudrac rećiće , da je to greška u sabiranju i treba oprostitit državu jer bože moj nema bezgrešnog čoveka ; dok će učitelj reći , da je to legalizovano razbojništvo....

    ....sledstveno tome kako radnju vežemo za pojam , imaćemo pouku kako postupiti u sledećem koraku !

    .....sve radnje koje se vežu za pojam "GREŠKE" , PA RECIMO I RATNI ZLOČIN , po definiciji tog pojma u sledećem koraku potrebuju oprost !....taj pojam nije prihvatljiv etički , pa ni moralno.....no narod kao narod , govori jezikom svojih političara ,a njima je sve oprošteno : manipulacija , laž , pljačka , teror pa i ratno orgijanje.....tome služi takam pojmovnik po kome je sve relativizovano i izjednačeno !

    .
    Ažurirano 14.11.2016. u 16:29, autor: 123loncar
  6. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Postoje razlozi za ponavljanje grešaka:
    - ili je čovek glup
    - ili ima neki poremećaj ličnosti, pa ga posledice grešaka i ne zanimaju ... ukoliko su na štetu drugih.
    U oba slučaja izvinjenje ništa ne znači. Prvi će se automatski izvinjavati (kada ga ubede da tako treba), bez razumevanja. Drugi će lagati da mu je žao.

    A gresi ... gresi spadaju u "težu" kategoriju, najčešće iz ugla onoga o koga se grešnik ogrešio. Odnosno, svako svoj aršin ima za sopstvene grehe, a naročito za tuđe.
    Eto, ja sad zamišljam Vučića koji nam se izvinjava što je smanjio plate, penzije, poskupeo struju, digao poreze itd. itd, i ne mogu a da ga ne zamislim sa ciničnim osmehom.
    Ne, ja sam zlopamtilo: tuđe greške ne praštam. Svoje zaboravljam.
    Tako ljudski.
  7. sofija06 (avatar)
    loncar i borac za prava zivotinja, hvala za javljanje.
    Postoje razlozi za ponavljanje grešaka
    Apsolutno. To i jeste vazno da se shvati. Psihicki zivot ljudi je izuzetno kompleksan. On nastaje i postoji zahvaljujuci razlikama,suprotnostima ili polarnostima. Otuda uzas i uzvisenost u ljudskoj prirodi. Zbog toga neki ljudi cine okrutnost i zlocine, dok iz drugih zraci blagost ljubavi i pozrtvovanosti.

    To "ljudski" u sebi krije mracnu i svetlu stranu. Ko toga nije svestan, lako se izgubi u mraku. Ko se orijentise prema svetlosti, lakse pronalazi pravi put. Jasnije vidi koju stazu bira i gde ga vodi.
    Psihicki uravnotezena osoba svoju vrednost stavlja u proporcionalnu srazmeru s drugima, sto joj i omogucava da deluje iskreno, casno i posteno.

    Ona se neprestano trudi da osvetljava svoju psihu, da raskrinkava vlastite samoobmane i pronalazi razloge svoje disfunkcionalnosti. Ne dozvoljava da se izgubi u tami zabluda i neznanja. Medjutim, isto tako zna, da nisu svi ljudi u istoj meri svesni i da ne cine isto.

    Da je necija psiha mracna usled nagomilanih, potisnutih trauma i nerasciscenih konflikata koji su u potpunosti blokirali toplinu duse i svetlost razuma. Svestan covek zna da i najokrutniji zlocinac u sebi nosi iskru bozanskog svetla koje nikad nije zasijalo. Zato je samom sebi najvise naneo zla, jer je u potpunosti promasio svoj zivot i svoju inkarnaciju. Okrutna je tama psihe. U njoj nema smisla ni radosti. Ko se izgubi u njenoj tami taj i cini bezumna dela, jer mu se um pomraci i oboli.

    Arogantno je smatrati da mi sve znamo. Neke stvari jesu, onakve kakve jesu, zbog visih zakonitosti i smisla koji mi nismo u stanju da razumemo, pa ih treba prihvatiti ukoliko nisu u nasem domenu uticaja.

    Mudrost se sastoji u stalnom odrzavanju ravnoteze ili pronalazenju potrebnog balansa izmedju yina i yanga. Izmedju aktivnosti i pasivnosti. Odlucnosti i popustljivosti. Ona je sam zivot koji vlastitom promenom dostize novi i dublji smisao. Mudar covek ne pokusava da kontrolise ili menja druge vec, menja sebe ili svoj odnos prema drugima i na taj nacin stize do cilja.

    Covek koji vidi jasno je uvek iskren. On ne obmanjuje ni sebe, ni druge. Zato ima isti arsin i za sebe i za druge. Sto znaci, da podjednako zastupa i svoje i tudje interese. Zato i ima jasne granice tolerancije koje postuje i za koje ocekuje da budu postovane od drugih, ukoliko nastoje da ostanu s njim u vezi.

    Drugi ljudi nas mogu tretirati samo onako kako im mi to dozvolimo. Covek koji voli i postuje sebe nikad nece ostati u degradirajucem i ponizavajucem odnosu. U takvom odnosu ostaju samo ljudi koji nisu svesni svoje vrednosti i koji nemaju dovoljno samopostovanja.

    Ne vidim razlog da neko trpi i tolerise necije greske, ako mu one stvarno smetaju ili, ako mu postanu nepodnosljive. Pogotovo ako ta osoba to zna ali, nema obzira. Ili, mozda nece i ne zeli da se menja. U tom slucaju nema smisla produzavati takav odnos. Jednostavo se oproste ili razidju bez "teskih" osecanja. Svako dalje produzi svojim putem i zivi zivot koji mu najbolje odgovara.

    Ukoliko je u pitanju zlocin koji je u potpunosti izmenio neciji zivot i prouzrokovao psihicku traumu u tom slucaju i oprastanje je teze jer se prolazi kroz razlicit spektar emocija. Oprastanje ne znaci opravdanje zlocina vec, prihvatanje zivotne promene ili novonastale situacije. Ono sto se desilo, vise niko ne moze izmeniti, ali se zato moze i treba menjati ono sto dolazi. "Nad prosutim mlekom ne vredi plakati." Ne treba trositi vreme i eneriju razmisljajuci o onom sto je bilo, ili sto je moglo biti, vec se treba koncentrise na ono sto jeste. U onom sto jeste takodje postoje skriveni resursi koje treba otkriti i upotrebiti za novu i drugaciju adaptaciju. Za novi i drugaciji smisao.

    Ako je zlocinac iznenada istrgao coveku dizgine iz ruku, on ih opet uzima u svoje. Donosi svesnu odluku da nece dopustiti da mu zlocinac i njegovo zlodelo vise kontolise zivot. Dokle god misli o njima, oni su i dalje u njegovom zivotu. I dalje ga kontrolisu i oduzimaju radost i smisao preostalim momentima njegovog zivota. Sprecavaju ga da deli radost i ljubav s onima koje voli i koji vole njega. Da zivi svoj zivot onako kako hoce i kako zasluzuje. Zato se i kaze: "Oprosti drugima, ne zato sto oni zasluzuju oprost vec, zato sto ti zasluzujes mir."
  8. 123loncar (avatar)
    ....meni su razgovori o "greškama i gresima" , ma šta ljudi pod tim podrazumevali i uvršćavali , samo tbog krajnje radnje "PRAŠTANJA"......

    ....tu odmaah treba reći da mogu samo da "praštaju" živi , tj oni koji nadžive zločin......kažem zločin , jer smešno je reći "oprostio sam tom i tom njegovo dobročinstvo , što mi je spasao život".....toi tako nešto može da kaže samoubica , zakleti , koji će kad tad izvršiti zločin nad saobom.......u njegovom slučaju , njegovo spašavanje je pogrešno , pa je i za njegove ciljeve štetno , a samim tim je i zlo ; dok u slučaju spasioca , spašavanje života bilo čega i bilo čijeg je korisno , pa je i opšte dobro , a samim tim je i dobrodelatno !....no samoubice za racionalan um nisu u stanju racionalno da sude , pa njihov sud o bilo čemu pa i o životu nije normalan i racionalan.....oću reći nije za razmatranje u ovoj stvari....

    .....s'druge strane , onaj kome zločin nije direktno ugrozio opstanak , a ni razvoj i rast lični , pa ni njegove okoline , lako je da prašta - oću reći , on može da prašta postavljajući sebe kao nešto izvan sveta zločina i zločinaca , kao kakav bog , koji je razapeo svoju etiku na krst zarad spašenje grešnika......
    ....poreklo takvog praštanja ne može se sagledavati iz čovečnosti , njegove etike , čak nemože se sagledavati ni iz čistog uvažavanja života kao pojave.......ja ne mogu da smatram časnim i poštenim ljudski um , koji je pre neki dan bombardovao navodno teroriste , a pobio silne nedužne - pa taj zločin nad nedužnima imenuje kao uzgrednu štetu u borbu za oslobođenje tih istih žrtava.....ne mogu da ratumem i uvažavam sud ljudi koji ovo razumeju i pa i takve uzgredne žrtve praštaju....nemam razumevanja ni za one vojnike koji navodno izvršavaju samo tuđa naređenja.....kakvi su to ljudi koji sebe i svoju porodicu hrane ubijajući nevine , nedužne i bespomoćne......
    ....i šta ko ima tu da prašta......šta ja tu imam da praštam....iz sopstvenog neznanja i njegovog bespomoćnog kukavičluka ne mogu ovakve zločine da sprečim , ali ne moram da budem beda i da glumetam tu kakvu anđeosku dušu svojim milosrdnim praštanjem...

    ....onaj kome je život zločin ugrožavao , pa se takozvanim srećnim slučajem spasao i izvukao živu glavu - takavog i mogu da razumem što prašta....njegov sud zasigurno je iracionalan , jer on praštajući čini naknadni zločin , nad onima koji nisu nadživeli taj zločin - ali takav zasigurno psihički nestabilan i manje više u večnom strahu......za njegov sud treba imati razumevanja , ali treba ga isključiti iz rasprave o ovoj stvari......

    ....svaka stvar međ ljudima treba da se analizira u svojim ekstremnim tačkama....ja sam siguran da zločin treba razmatrati samo iz ove pozicije , tj. onog koji tim zločinom nije ugrožen pa i njegova okolina.......bez straha , mržnje i osvetoljubivosti......

    .......greške kao što su netačnosti matematičkog zadatka ne potrebuju praštanje , pa ni kakav strašan sud....za njih je dovoljan učitelj prosvetitelj !

    ...sve u svemu , praštanje je svojevrsan zločin proistekao zahvaljujući manipulaciji i postovećivanju ljudskosti i neljudskosti / pravičnosti i nepravičnosti / časti i bezčašća / života i smrti......

    ....zamislite majku deteta koje je podleglo silovanju i ižavljavanju , koja doživi da se zlotvor njenog deteta ukazom-praštanjem predsednika države oslobodi izdržavanja kazne , a on posle nekog vremena ponovi sličan zločin....ili tako nešto sa obesnim ubicom , pljačkarošem i sl.....mi smo to imali - i naš građanski duh je praštao je i praštaće !
  9. Atlas (avatar)
    Ovo o greškama i grehovima vrlo je važno svakom ko se kraju približava ..( blago onima što to ranije uvide)
    [B]....meni su razgovori o "greškama i gresima" , ma šta ljudi pod tim podrazumevali i uvršćavali , samo tbog krajnje radnje "PRAŠTANJA"......

    ....tu odmaah treba reći da mogu samo da "praštaju" živi , tj oni koji nadžive zločin......kažem zločin , [/B]
    a najvažnije nije šta drugi nego šta sam sebi možeš da oprostiš a šta ne