Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

Проблем у стиху; Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.; постоји само ако се о божанском бићу имају погрешне представе па онда Морамо да натежемо овај стих да би подупро наше предрасуде. Ако знамо како је устројено Божанско биће онда тај проблем не постоји и ми јасно разумемо шта Христос говори.
Овако ћемо:
Христос је ум Божији. Божији Логос. А ми смо уди његовог тела. Данас би Павле рекао ћелије његовог тела али у оно време то не би имало смисла, јер није постојала свест о ћелијама. Наука је помогла да се то разјасни.
Дакле; када смо ми ћелије његовог тела,а Он је ум Божији то смо ми онда умови његовог ума.
И пошто смо и ми по образу Божјем, то значи да је Божаски ум подељен на много малих умова које су његове ћелије.
Да је то тако потврдиће нам и наш мозак који је слика Божанског ума. Свака наша ћелија је мали ум. Значи наш ум је такође подељен на много мањих умова. Не каже се Џабе; спознај себе па ћеш спознати и Бога.
Сада, даље проучавајући свој ум ми можемо видети још неке ствари у погледу Христовог ума.
Христос каже да је царство Божије ту у нама, свет наших мисли, онда нећемо погрешити ако закључимо да је и пакао део нашег ума. Бар судећи по томе да имамо мисли које су јако паклене.
Ако је наш ум тако подељен онда је и Христов ум исто тако подељен.
Дакле ми кад завршимо овај живот на земљи идемо у рај или пакао зависи од тога какав нам је карактер.
Да би разумели шта значи; бићеш са мном у рају, биће боље да прво објаснимо какво је место пакао.
И поново идемо до нашег ума да то појаснимо на нама самима, тако је разумљивије.
Ми који умемо да се користимо слободном вољом и знамо у чему се она огледа, знамо да својом вољом бирамо којим ћемо мислима посветити нашу пажњу. Оне мисли које добијају нашу пажњу се множе у нашем уму а оне које не добијају вену ко биљке без сунчеве светлости. Дакле наша пажња је извор живота за наше мисли. извор светлости.
Пакао је место у нашем уму где ми не посвећујемо своју пажњу, где не боравимо својом пажњом.
Е такав је и пакао Христовог ума где ће неки од нас отићи. То је тамница ума, место где Христос не борави својом пажњом.
Сада се већ може наслутити какво је место рај. То је место где Христос радо борави својом пажњом.
Дакле не борави Христос у свом уму да би био са нама телом већ борави у свом уму својом пажњом, као и ми што боравимо у свом уму својом пажњом посвећујући своју пажњу мислима. Јер наше мисли су жива бића нашег ума.
Сада можемо видети да ће разбојник бити у рају Христовог ума а да ће Христос бити са њим кроз пажњу коју ће му посвећивати, као што посвећује пажњу одабраним мислима. Јер мудар човек бира мисли којима ће да посвећује пажњу а глуп иде за сваком својом мишљу не разликујући добре од лоших.
Ми смо за наше мисли Бог са неба као што је и Христос за нас Бог са неба. Он је сишао са неба међу бића свог ума да им каже нова правила по којима ће моћи да заузму своје место у Његовом уму.
Он је својим телом у коме је био на земљи био погребен у гроб а разбојник је био са њим у рају његовог ума.
Не постоји сметња која каже да Христос није могао да буде заједно са разбојником јер је био у гробу. Јер он је телом био угробу а његов ум на небу је жив и он је тамо био тај дан са разбојником. Телом у гробу а пажњом са разбојником.
 

Back
Top