Relativnost definicija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

Relativnost definicija

Oceni ovaj blog
Po prvi put nakon pet godina, mogu da dišem, a da se udahnut vazduh ne sapliće o knedlu u grlu.
Sakupljam dokumentaciju.
Podnela zahtev za papire na filozofskom, rekli mi da dođem za pola sata, biće.
Odem da sednem kod one šestougaone česme u Knezu.
Smeškam se - u sebi, a možda se malo vidi i od spolja.
Bezbrižno razgledam prolaznike.
Bez-brižno. Prvi put nakon pet godina. Nakon prethodno protekle godine, pogotovo.
Odjedared mi prilazi žena. Gospođa, preciznije. Kad kažem gospođa, to podrazumeva određenu stalešku pripadnost koja se jasno vidi i pre nego što neko progovori. Ja, to se podrazumeva, ni u kom pogledu nisam gospođa. No, to je nebitno. Gospođe mogu biti ok. Pogotovo kada bez-brižno posmatraš prolaznike po prvi put nakon pet godina.

- Je li ova voda za piće? - pita. Kažem da jeste, ona pretura po torbi pa se snebiva, ne može da nađe čašu. Pokažem joj na decu koja piju iz dlanova, nije nikakav problem da pokuša tako. Ne gleda niko sem mene, a ja ne zameram. Dapače.

Bojažljivo odtapka do česme, otpije gutljaj iz dlanova, snebivljivo.
- Eto, vidite da ide. - osmehnem joj se.
Shvatila je to kao poziv, pa dođe i stane pred mene, kao što bi stala pred nekog starog poznanika. Ili, kao što će se uskoro pokazati - pred porotnika.
- Da samo znate šta su mi napravili.
Ajoj, pomislim, kreće duga i teška ispovest. Kud baš sad, kad mi je dan lepo počeo.
Počinje da priča, dugo, tromim rečenicama, razapeto između panike i tuge, s priličnom dozom nervoze. Prepoznajem stanje u kojem sam bila pre godinu dana. Depresija. Ili donja faza bipolarnosti. Setim se onoga "pokloni svoju bolest i ostani zdrav" koje je onaj koga volim znao da navodi kao tehniku kojom se neki ljudi služe, i prepoznajem je. Potrebno joj je da pokloni. A ******, ja se ne osećam još dovoljno jakom da primim.
Ali slušam. Jebemu sve, valjda me je učestala nemogućnost da me čuju naučila važnosti slušanja. I slušam. I čujem šta je to sve što su joj napravili: zeznuli je za neko nasledstvo. Brat, i snaja - a snaja je, naravno, glavni krivac. Jer brat ne bi bio takav da nije oženio kučku.
I onda krene da nabraja bez čega je sve ostala. I nabraja. I nabraja. I nabraja. Očekuje da kažem kako je to strašno.
Dobro.
Kažem joj kako je to strašno - zaista je strašno što je tako mnogo izgubila. Ali...
- Meni je to nezamisliv novac.
- Jeste, to je nezamislivo! - ponovi ona.
- Čekajte, čekajte... vama nije nezamislivo, vi ste to imali. Meni je nezamislivo. Ja nikad nisam bila ni blizu tih suma. Niti blizu toga da imam stan. Vidite, meni niko nije mogao da uzme stan jer ga nikad nisam imala.
- Ali meni su sad ostala samo dva...
- Dva stana? - začudim se.
- Da, ali da znate koliki su troškovi za to! A kako ja da platim kada su mi sve uzeli, sve...
- Pa prodajte stanove. - kažem.
Ovaj put se začudila ona.
- Kako to mislite da... prodam?
- Vidite, gospođo - počnem sad ja da pričam.- Ja sam beskućnik. Imate 300 000 beskućnika u Srbiji. Prošle sam godine tri meseca bila na bolničkom lečenju na psihijatriji. Reaktivna depresija - dakle, reakcija na objektivno loše životne okolnosti. Ostala sam bukvalno na ulici s ćerkom. Nismo imale novac da plaćamo kiriju. Spavale smo kod prijatelja koji nam ponude smeštaj - par dana kod jednih, nedelju dana kod drugih, i tako redom. Sada skupljam papire da pobegnem iz zemlje, jer to mi je jedini izlaz. Ali da sam imala stan, gospođo, pogotovo da sam imala stan u Beogradu, gospođo, pa makar jedan, mali - ne bih se dvoumila da ga prodam. Jer ko ima stan, taj ima za život.
Snebiva se. Znam šta bi mi sad rekla - teško je napustiti luksuz na koji si navikao.
I znam da joj teško pada nemaština.
Jer po njoj, nemaština počinje u onoj tački gde prestaje mogućnost luksuza. To je buržujska definicija nemaštine. Zbog toga buržuji često pate od uobrazilje da znaju šta znači nemati: prosto se oslanjaju na tu svoju definiciju.

Sada je gospođa zbunjena, suočena sa potpuno drugačijom, njoj nerazumljivom definicijom: nemaština nije vezana za luksuz. Ona je tačka iza koje ti postaje ugrožen život. Pričam joj, lagano i strpljivo, brojne detalje vezane za nemaštinu po ovoj drugoj definiciji. Čuje me, i razume, što me pomalo čudi - buržuji su retko u stanju da zaista čuju stvari koje izlaze van okvira života koji im je poznat. Čuje me, razume, i širi oči u čudu.

- Svi mi imamo izbor. - kažem joj. - Moj je bio lak, jer sam imala samo dve opcije: ostati i nestati, ili otići i preživeti.

Osmehnem se.
- Vaš izbor je lakši. Možete da birate da odete. Možete da birate da ostanete i živite bolje. Možete da birate da ostanete, ne promenite ništa i patite. Prodajte stan gospođo.
- Ali...
- Prodajte stan, gospođo, imate dva. Živi li neko u tom drugom? Izdajete ga?
- Ne, ali...
- Prodajte stan, gospođo.
Uhvatim je za dlanove, nežno, i gledam je u oči.
- Prodajte stan. Blagosloveni ste, gospođo, imate stan u Beogradu. Imate stan u gradu sa 300 000 beskućnika. Gospođo - vi možete sve što poželite. Ogromno blago imate. Iskoristite ga za boljitak.

Dok to pričam, iz onoga "gospođo" gubi se svaka loša konotacija - gospođa je ono kako ona sebe vidi, ceo se njen identitet oslanja na to "gospođo", nazivajući je gospođom kao da je oslovljavam imenom koje mi je nepoznato.

Za to vreme, disanje joj postaje smirenije, ramena joj se opuštaju, pogled postaje jasniji.
Kao dete koje tek prohodava pa nesigurno opipava tlo stopalom noge kojom iskoračuje, počinje naglas da se premišlja, zamuckujući...
- Muž i ja smo hteli da otvorimo radnju... ali nismo imali...
- Imali ste gospođo. - kažem blago. - Samo se, eto, niste setili da imate. Nije vam palo na pamet da možete da prodate stan. A sve vreme ste imali! Prodajte stan i otvorite tu radnju. Prodajte stan, uzmete manji negde van Beograda ali blizu, od ostatka otvorite radnju u tom drugom stanu. Hajde, sad, je li to moguće?
Širi oči u čudu uvida.
- Moguće je. - šapne.

Ustanem i pružim joj ruku.
- Biće da su sada gotova moja dokumenta. Hajde da mi poželite sreću, pa da pobegnem odavde.
- Svako Vam dobro želim, gospođo - kaže ona meni, dok se rukujemo. Ne obraćajući pažnju na promašenost titule (koja je promašena taman onoliko koliko je rpomašena njena definicija nemaštine), zahvalim se, od srca.
- I prodajte taj stan - dobacim odlazeći, takođe od srca.

Na šalteru filozofskog sva treperim dok preuzimam dragocenost spakovanu na običan papir A4 formata. Ovo je za mene ono što je za nju stan.
Prvi papir, od potrebne gomile.
Ali se zakotrljalo.
A to je jedino važno.

Pošalji "Relativnost definicija" na Facebook Pošalji "Relativnost definicija" na Google Pošalji "Relativnost definicija" na My Yahoo! Pošalji "Relativnost definicija" na Live Pošalji "Relativnost definicija" na MySpace Pošalji "Relativnost definicija" na Twitter Pošalji "Relativnost definicija" na Digg Pošalji "Relativnost definicija" na del.icio.us

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Dobro jutro
    Trgovac nikad nije propao dok ima robu u rafovima...
  2. wirdz (avatar)
    veliki si borac...
  3. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Dobro jutro
    Trgovac nikad nije propao dok ima robu u rafovima...
    Upravo.
    Mada je akcenat priče na različitosti definicija nemaštine
    Damn, u naslov je trebalo da ide različitost, ne relativnost. Tako je to kad pišeš noćom kad je sanku vreme
  4. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio wirdz
    veliki si borac...
    Dafaq, ovaj komentar znači da mi priča boluje od patetike
    A to ne valja. Nije poenta u patetici niti u tome ko je borac, nego u različitosti definicija.
    Malo sam se juče zamislila nad misterijama buržujstva


    I trebalo je u stvari, možda, da izbacim samo taj uvid do kojeg sam došla: razlika između buržuja i neburžuja je upravo u načinu na koji definišu nemaštinu: prvi za reper uzimaju luksuz, ovi drugi ugroženost života.

    Može se napraviti podela i među buržujima na one koji su sposobni da percipiraju svet van kruga buržujskog, i na one koji to nisu. Ovi prvi će razumeti nemaštinu i probleme ljudi iz drugih staleža - uostalom, uvek je među buržujima bilo onih koji su se zalagali za boljitak svih ne samo deklarativno (jer deklarativno se za to zalažu gotovo svi buržuji) nego istinski, a to su mogli upravo na osnovu svoje sposobnosti za empatiju i razumevanje. Međutim, dolazim u napast da definišem nešto što bi bilo duboka unutrašnja buržujština, u kojoj ne postoji apsolutno nikakva sposobnost percepcije bilo čega van kruga luksuza - buržujština se izjednačava sa normalnim i podrazumevanim stanjem stvari, a ne kao staleška privilegija, a luksuz se, čak, izjednačava sa životom.

    (na primer:
    "Prodajte stan, gospođo" "Ah, pa da živim u nekoj zabiti bez luksuza života u prestonici? Pa umrla bih." ili, blaže: "Ne bih mogla tako da živim".)

    Lep primer za ovo poslednje je nešto što mi se desilo - doduše, tu nemamo buržuja, ali imamo čoveka koji je navikao na odnos sa buržujima pa ga projicira, greškom, na nekoga ko to nije.
    Naime, kada sam prvi put otišla da se javim N.P. na koga me je uputilo Društvo učitelja, nakon mog zahteva da mi nađu seosku školu sa stanom za učitelja (pošto sam, jel, i tad došla u situaciju da mi je život ugrožen ako ne rešim bazični egzistencijalni problem, a to je problem krova nad glavom) - on me, kao direktor centralne škole, proveo kroz nekoliko sela u kojima fali učitelj "da izaberem". Izaberem, naravno, selo u kojem su se ispred školskog dvorišta igrala deca. On me provede kroz sokake, eto, da pogledam, odemo kod nekih njegovih prijatelja tu na ručak, a onda me odveze 3.5 kilometra van sela, na put, gde se čeka autobus koji je u to vreme jednom dnevno išao ka gradu.
    Nota bene. u to vreme nisam bila big fat mama, nego vitka visoka žena koja se, eto, iako to inače ne radi, doterala i našminkala jer, ******, ide na razgovor za posao. Valjda su me zbog toga svi zagledali, pa računicom "iz Beograda, pa još učiteljica, pa još doterana" došli do toga da sam od onih kojima je luksuz reper. Svakako je to mislio direktor koji je sve vreme bio uzmuvan ne znajući, valjda, kako suptilno da pita ono što mu se sve vreme vrzmalo po glavi. I na kraju je tu, na putu, kad nam je ponestalo tema za razgovor i došle do one manje prijatne tišine, rekao.

    - Znaš... ovde je zimi jako hladno.
    - Jel?
    - Da... I znaš, tu se lože drva. Nema ti tu centralno grejanje.
    - Aha?
    - I... zaveje nekad, pa ne mož' do grada. I...

    Vidim da će tu biti mnogo toga "i...", pa ga presečem:

    - Žive li tu ljudi?
    - Molim?
    - Kažem - žive li tu ljudi i zimi, ili zimi odlaze negde drugde?
    - Pa žive, pobogu, zašto da ne žive? - začudi se on.
    - Sve ok, onda - kažem mu. - kako žive oni, tako ću da živim i ja.


    I to je to - on je pretpostavio da imam luksuz kao merilo.
    Jer tako je, valjda, navikao u odnosu sa "gospodom" iz Beograda - luksuz se izjednačava sa uslovom za život, pa je život bez luksuza nezamisliv.

    Ali zamisliv je.

    Luksuz kao kriterijum za definiciju bilo života, bilo nemaštine, pripada samo buržujštini.
    Nama ostalima ne treba.
    Ažurirano 12.08.2016. u 10:16, autor: sanja*
  5. Soradze (avatar)
    Pametno si joj govorila, mila moja, ali nisam sigurna da će se tako lako odreći svog zlatnog teleta... Znam pojedine stare beograđane, "gospodu" kako ti kažeš, koji su bukvalno gladovali pored stanova koje su izdavali za siću evrića...
    Inače, tvoj papir A4 formata je dragoceniji od bilo kog stana...svoje znanje možeš da prodaješ celog života, a da nikada ne ostaneš bez njega... čaroban papir!! Ljub
  6. sanja* (avatar)
    Dakle, definitivno mi je patetičan tekst ako 2/3 komentatora do sad nalazi za shodno da mi nakon čitanja pruža podršku

    Što se tiče znanja: blaženi su nišči duhom jer njihovo je carstvo nebesko.
    Što bi negde moglo da znači da ti cela ta kompleksna situacija s nemaštinom (ne onom buržujskom koja u definiciju uključuje luksuz) daleko lakše pada onda kada nisi svestan upravo kompleksnosti iste.

    Valjda se onda čovek lakše miri s tim.

    Mada, s druge strane, onda kada se ne miriš aktivniji si u pronalaženju rešenja. Što je isto dobro.

    Prestanite me tešiti, aman. Nije se ovo desilo malopre, to je priča od pre dva meseca. Sad se bečim, uveliko.
    Ako ćete već da držite fige, držite da mi prođe ovo s doktorskim. Profa koji mi je tutor mi se već javio mejlom da mi čestita upis, iako mi zvaničan dopis s faksa još nije stigao. Ne znam šta da mislim
    Ažurirano 12.08.2016. u 11:48, autor: sanja*
  7. gost 376780 (avatar)
    pa gde si ti sada sanjče...u Bg-u ?
  8. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio Džugašvili
    pa gde si ti sada sanjče...u Bg-u ?
    Čitaj i komentare malo

    nije se ovo desilo malopre, to je priča od pre dva meseca. Sad se bečim, uveliko.
  9. gost 376780 (avatar)
    pa dobro, onda evo ti jedna pesmica, pa kako god...ehhh, Donau, Donau


  10. sanja* (avatar)
    Danke, danke :
  11. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio sanja*

    Znam na čemu je akcenat, ali nemaština i imaština su samo dva kraja istog stanja imanja. Definišući jedno, definisala si i drugo, mada kađeš da nisi htela
    Ne kažem da nisam htela. Upravo sam ukazala na dve različite definicije.
    Koje, izgleda, ipak nisi uočila.
    Jer... :

    Zato i ostavih takav trgovački komentar. Roba je za tebe diploma, znanje, stručnost, a za gospođu njen stan. I jedno i drugo je kapital.
    Moraću da uzmem u obzir i vas kapitaliste, ne samo buržuje
    Dakle... garantujem da bi neko ko je ikad bio u situaciji da nema krov nad glavom primetio da se ne priča o kapitalu, nego o osnovnim uslovima za život. Bazični uslovi za život su (uči se u prvom osnovne, jel) vazduh, voda, hrana, (određena) toplota i stanište.

    Znanje je možda kapital (u Srbiji to svakako nije), ali ne spada u bazične uslove za život.
    Imaš barem u Srbiji dovoljno primera kako se lepo može živeti i bez znanja i pameti.

    Nemaština je nužno vezana za ugroženost života.
    Nisi uočila ključnu reč u ključnoj definiciji

    samo rekoh dobro jutro
    Dobro jutro, dobro jutro

    Najbolji način da ideš napred je kada nemaš kud nazad. Kad imaš izbor meriš i može odabir da ti bude pogrešan i pored merenja, a kada nemaš izbor onda samo ideš napred. Lj.
    Da, to stoji.

    Opasni su ljudi koji nemaju šta da izgube.

    odleteh u zagrljaj obožavanog mi muškarca od 22 meseca
    hajd, ljubi muškarca.
    Ažurirano 12.08.2016. u 16:31, autor: sanja*
  12. sanja* (avatar)
    e jebemu. Editovala sam post umesto da odgovorim
    Kako sad da vrnem kako je bilo?
  13. LJILJA MMM (avatar)
    ma nema veze, sve što sam rekla je i dalje tu zahvaljujući tvojoj nasušnjoj potrebi da odgovaraš i analiziraš ama baš svaku reč što se meni, u suštini dopada, kada imam volje i vremena za to.
    Nemanje nečega je imanje nečeg drugog, ne samo materijalnog. To sam htela reći, a ti to nisi uočila, te to znači da smo svi kapitalisti, vlasnici svoje vrste kapitala. Svašta sam ja uočila ali to ne znači da ću to javno da napišem. Prosto smatram da to ne treba činiti, te to i ne činim.
    Da, to su najopasniji ljudi, ali ti to nisi jer imaš šta da izgubiš.
    izljubljen nemirko a mene stegao moj lumbo-išijalgis jer sam trčala kao devojče za njim ...brz je kao struja
  14. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    ti to nisi jer imaš šta da izgubiš.
    jedno 70 kila, nadam se

  15. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    jedno 70 kila, nadam se

    eeeeeeee, to i nije tako loše. Ima da budeš opet t'nka i visoka kapitalistkinja
    laku noć
  16. sanja* (avatar)
    Za tnko mi treba jedno 90 kila dole

    Al sa 70 će budem zadovoljna.