U JEDNOM TRENUTKU

Danas je taj dan.
Tog jutra,
pre dvadeset godina
padala je kiša.
Pogledao si me,
nisi ništa rekao,
nisi se opraštao.
Ruka je skliznula
niz nepomično telo.
Duboko si udahnuo
i hrabro zakoračio
u meni nepoznat svet.
U jednom trenutku
sve se promenilo,
kao plamen sveće na vetru
jedan život se ugasio.

 

[mizaca]

Tako je to.Sa rastancima i ostancima.
Onom ko odlazi lakse je,ali.....
Divno poetises,zaista.
Onako bas po mom jus-u.....

 

[Kasvataja]

Tako je to.Sa rastancima i ostancima.
Onom ko odlazi lakse je,ali.....
Divno poetises,zaista.
Onako bas po mom jus-u.....

Lepo je pročitati da se nekome dopada to što pišem. Hvala ti

 

[faraonn]

...eto, Mizaca
komentarise i koraca
tako cu i ja
i istim rijecima izreci za napisane rijeci
koje ce i ostati i dokumentovati
da rastancima nikad nije vrijeme
njima je vrijeme
kao vukovima,
kad je nevrijeme...pozdrav...

 

[Ellena01]

Nijedan rastanak nije lak, a pogotovo onaj za kojeg smo sigurni da povratka nema...možemo samo vjerovati da će im tamo, gdje ih put nosi, biti bolje...
Lijepi stihovi.

 

[Lada]

Dodirne i citaoca bol rastanka,ali oziljak ostaje u tebi.Svidja mi se tvoj stil.

 

[Kasvataja]

Hvala