Sjaj ludog dijamanta - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

hakim bej

Sjaj ludog dijamanta

Oceni ovaj blog
Ne volim kada me pitaju kako sam. Ne znam odgovor. Kako uostalom moze biti neko ko nije ceo? Ljudi placu od luka, a mene procvetala lipa uvek jako rasplace. Lekari kazu da sam alergican na polen.
-Sedamdeset.
-Sedamdeset? Podigao sam pogled i ugledao kasirku koja mi je iz ruke izvlacila zguzvane novcanice i ispravljene i sklopljene ih stavljala u moju ruku, a zatim mi zatvorila saku.
-Cuvajte novac, izgubicete.
Dala mi je polupraznu kesu, a ja sam se pitao sta jos mogu izgubiti.
Trenutak ranije sam sedeo na nasoj klupi cekajuci. „Doci ce“, glasno sam sebe hrabrio, „sigurno ce doci. I ranije se desavalo da kasni, i da me potom nevino i veselo poljubi, umesto izgovora.“
Zaslo je iza crvenog solitera i senke su nestale. Pamtim davni prvi maj kada solitera nije bilo, nocu su zapalili veliku vatru i oko nje igrali kozaracko kolo. Star sam, sigurno, cim se toga secam. Vreme je iluzija, samo secanja su stvarna. Terase solitera su se sarenile od prostrtog vesa.
Neko je zaboravio basketaru ispod kosa. Ubacio sam nekoliko i vratio loptu na resetke. Procvetale lipe su jako mirisale, kao da im je poslednje.
Dosla je i kada su njeni prodali klavir. Dosla je i kada joj je umrla baka. Dosla je i kada je upoznala njega, na koncertu u Dadovu.
-Doci ce opet, sigurno ce doci.
Volela je osmehe. Brojala ih je dok smo hodali Terazijama, i svaki put kada bi videla neciji osmeh poljubila bi me. Moj se nije racunao, njega je trazila na kraju dana.
Razmisljao sam o stanu, poslu, novcu, karijeri. O tome sta ce reci svet, onaj u prvom krugu, najblizi.
Kada bi me videla zamisljenog, pevala bi mi "sunshine reggae" i terala da sa njom pevam, a onda se smejala. Taj osmeh je ikona.
-Doci ce, kasni kao i obicno, sigurno ce doci. Narucicemo kesten pire za poneti, i onda ga, u nasoj sobi, gasiti rizlingom, uz sjaj ludog dijamanta na gramofonu. Zajedno sa nama taj sjaj je cinio smislenu celinu. Kupovali smo istu plocu nekoliko puta i poklanjali je onima kojima je nedostajao sjaj da bi bili celi.
Radio sam na vojnim projektima i cesto putovao. Samo tada, tokom dugih telefonskih razgovora, me je oslovljavala sa "ljubavi". Na putovanja sam nosio knjigu koju mi je kupila, i pred san dugo posmatrao posvetu. U knjizi sam uporno trazio nas slucaj, nasu pricu. Delovi su bili prepoznatljivi, ali to su univerzalni delovi koji se svakome mogu uciniti poznatim.
Nasi dani su bili kratki, noci jos krace. Sanjali smo san koji nikada niko nije ostvario, a koji su oduvek samo hrabri sanjali.
-Doci ce.
Sabirao sam nase dane. Da li da sabiram moje i njene, ili je to jedan ceo broj? Dodacu i danasnji dan, doci ce, sigurno.
Ne okrecem se za bacenim. Ne okrecem se ni za proslim, proslost uvek stoji ispred nas i pokazuje nam da je vreme iluzija. Kazu da se zelje ostvaruju tek kada prestanes da zelis, dakle nikada. Poslednji potpis u indeksu je njen, desetka sa srcem, polozio.
-Dobro vece, licnu kartu, sta radite na klupi u ovo doba?
-Cekam. Nju cekam. Doci ce, sigurno ce doci, uvek kasni.
-Obustavi cekanje i podji dalje, rekao je strogo, znas li koje je doba noci? Drugi je mrdajuci usnama i sa vidljivim naporom upisivao moje podatke.
-Kreni!
Mislim da sam tada ustao i krenuo, a veci deo mene je ostao na toj klupi. I danas ga ponekad ugledam, mlad je kao tada, sedi, ceka.
Ziv je vise nego ja.
Lipa je procvetala.
On zna da ce doci.

Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na Facebook Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na Google Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na My Yahoo! Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na Live Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na MySpace Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na Twitter Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na Digg Pošalji "Sjaj ludog dijamanta" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sanja* (avatar)
    A vidiš kako sam propustila da vidim jednu dimenziju, i to ne na jedno, nego čak na dva čitanja.
    Nije samo odnos nje i njega kao delova celine za kojom on teži, nego i odnos njega prošlog i njega sadašnjeg, pri čemu je prošli deo koji preteže.
  2. hakim bej (avatar)
    Pa da. Ej, hvala za poene na konkursu . A meni se bas dopala tvoja prica.

    Za one koji hoce da pregledaju originale, ovo je link.
  3. Soradze (avatar)
    Odavno nisam pročitala priču ovako diiiiivnu!! Predivnu!! Hvala na velikom uživanju. Poštovanje!
  4. wirdz (avatar)
    topla, emotivna priča. dobila me na prvu.
  5. gost 382857 (avatar)
    Toliko mnogo ljudi ima koji su ostali na istoj toj klupi u parku.

    Čak i oni što su otišli, zaboravili su na njoj po koji osmeh, kap radosti, dašak jutarnje vedrine...

    Može li se proći život bez osipanja?

    Da li osipanje narušava celinu ili je još više ističe?

    Dojmila me priča, Hakim, a još više način kako je napisana...

    :heart:
  6. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Ej, hvala za poene na konkursu .
    Nnč, poeni idu po zasluzi
  7. hakim bej (avatar)
    Prepoznali ste sjaj. Imate ludi dijamant u sebi. Cuvajte ga.