Rouz - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

tirano

Rouz

Oceni ovaj blog
Poznavao sam je iz vidjenja.Primijetio sam je jos dok nismo posli u srednju skolu,valjda to ljeto i jesen sam poceo da primjecujem stvari i ljude oko sebe na drugaciji nacin.Da me je tada neko upitao nesto o njoj,vjerovatno bi nesto nesuvislo promrmljao.Danas kad prodjem pored nje,pitam se moze li iz mojega pogleda procitati ,sta mi je predstavljala ovih tridesetak godina.Vjerovatno ne.Tada dan kad ne bi izasao napolje zbog skolskih obaveza,roditeljskih zabrana ili prosto losega vremena,tesko mi je padao .Tek puno kasnije shvatio sam sta mi je ustvari nedostajalo.naravno znate,onaj trenutak kad se pogledi sretnu nesto se desi i oboje pogledamo na drugu stranu.I vec taj dan je poseban,sa nekim cudnim mirom dodjem kuci,za sve imam toplu rijec,poslusam kad me posalju po nesto bez gundjanja,rado se dohvatim i knjige......Isao sam sa nekim drustvom za grupicom djevojcica put centra i dok su oni bili bucni,svi u nekom pokretu i akciji,ja sam cutao i gledao.Cinilo mi se da samo treba da pruzim ruku i dodirnem njenu kosu vrhom prstiju.Naravno ti dani brzo prodju,a dodju drukciji ,tezi .Suocen sa teskocama u jednome trenutku izgubio sam kompas,danima nijesam bio kadar da pogledam ni u ogledalo.Zaspao sam pored otvorenoga prozora,koracao sam u tome snu nepoznatim krajem,bilo me je uzasno strah a onda te oci, niotkud, na malo izduzenom licu,provele su me kroz san ,bez rijeci,spavao sam dugo i nijesam zelio da se probudim da bi mogao da je gledam.Dan mi je i pored temperature i kaslja prijao,pun snage i poleta pokrenuo sam se i krenuo dalje.Tako kroz san,kroz prisjecanje puno puta pomogla mi je da prodjem i teze trenutke u zivotu.Nijesam sa njome progovorio ni rijeci,a onda kada sam posvecen poslu i obavezama ,porodici i cemu sve ne,zaboravio i sam sebe.......Zakljucavao sam kola na parkingu,kad mi se zenski glas obratio jel idete ili ste dosli? pokazivala je rukom na parking ispred mene,idem,ide, na....... ne ne idem ja ovaj,mislim ,tada su mi ispali kljucevi, a kad sam njih dohvatio, ispao mi je telefon,pa opet kljucevi.........Boze nastavio sam da zamuckujem,preskacem slova,razmahujem rukama,pokusavam da dodjem do daha.Ona ona me je gledala u cudu,sa onim njenim..... To vece sam legao u krevet i cim bi zaspao skakao sam kao oparen,posramljen svojom reakcijom.Sretnemo se sada,tu na parkingu,nasmijemo jedno drugom i produzimo dalje(dobro ja malo pocrvenim sta sad?) .I dalje volim da izadjem napolje ,i volim da vidim tu zenu,dan posle toga bude mi sasvim dobar daaa.......

Pošalji "Rouz" na Facebook Pošalji "Rouz" na Google Pošalji "Rouz" na My Yahoo! Pošalji "Rouz" na Live Pošalji "Rouz" na MySpace Pošalji "Rouz" na Twitter Pošalji "Rouz" na Digg Pošalji "Rouz" na del.icio.us

Ažurirano 26.05.2016. u 21:58, autor: tirano

Kategorije
Književnost

Komentari

  1. 123loncar (avatar)