GAVRAN

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Opet je veče
I opet se istorija ponavlja.
Opet me zvezde uveravaju da nada
umire poslednja.
Oblaci se prave da ne znaju, ali
svesni su svega.
Igramo po davno ispisanim koracima.
Prekriće Sunčano nebo.

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Hajde da malo plačemo.
Nismo odavno.
A to je jedino što zaista
umemo da radimo.
Šteta je traćiti takav talenat.
Zašto da se smeješ
ako svojim suzama možeš napojiti
ceo svet?

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Ne traži uzalud upaljač...
Ionako će sada svet da eksplodira...
Zapalićeš cigaretu
na pepelu mojih iluzija...
I nije me ni briga.
Neće to biti ni prvi ni poslednji put
da osetim kako mi se duša
kida na komade.

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Nije istina da te mrzim.
Ali nije ni istina da nemam povoda za to.
Jednostavno nikoga ne bih mrzela.
Time što ubijaš mene
samo rušiš svoju dušu...
A ja mogu samo žaliti čoveka
koji samog sebe baca u lance.
Nije smrt najgora stvar.
Zamisli da večnost provedeš bez duše.

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Imam osećaj da se ponavljam...
I da moje graktanje odlazi u prazno...
Umorna sam od vrištanja istih reči u prazninu.
Najopasniji su ljudi kad ih prođe očaj
pa im postane sasvim svejedno.
Sad šapatom pevam one reči koje sam do malopre vrištala...
Ništa više nije važno...
Sasvim mi je svejedno...

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Poslednji put zavijam na Mesec...
Ali ne iz tuge nego iz sreće.
Treba ceniti čoveka koji umire od smeha
dok ga vode na sopstveno pogubljenje.
Pevamo dok nas vode ka smrti...
Osmehom zakitimo poslednje jutro...

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

I počnem ludački da se smejem,
a ti se krstiš i odmakneš par koraka.
Uzalud se mučiš da izgovoriš reči molitve
i oteraš ovu vešticu od sebe.
Ne muči se badava...
Takve je Bog davno napustio...
A gde Bog okrene leđa
Đavo dolazi po svoje...

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Prekasno shvataš greške
i presporo bežiš od mene.
Smrt dođe po svakoga,
zar misliš da ćeš ti biti izuzetak?
Prošlo je vreme kajanja.
Tebe ne može spasiti ni čudo.
Imaj dostojanstva barem sada.
Ne padaj na kolena i ne traži milost.
Bio si mrtav još onoga trena
kada si Bogu ukrao Sunce.

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...

Tako je lepo izreći reči
od kojih znam koliko strepiš.
Sve godine moga straha tiho prolaze kroz tvoju glavu.
I nisi u stanju ni da ustaneš
i ponosno napraviš poslednje korake.
Odjednom si svestan ko je sudija
i koja će biti tvoja kazna.
A ja mogu samo žaliti čoveka
koji je samog sebe bacio u ponor.
Znaš da smrt nije najgora stvar.
Ti ćeš večnost provesti bez duše.

Možda bi najbolje bilo da ćutim...
Možda bi najbolje bilo da više nikada ništa ne kažem...
Možda bi najbolje bilo da nikada nisam ni govorila...
 
Kliknite za proširenje...
Mozda bi bolje bilo da si cutala...
Mozda bi bolje bilo da nista vise nisi rekla...
Mozda bi bilje bilo da nikad nisi govorila....

Cutanje je savrsena harmonija u odnosu dva bica
u kojem nisu potrebna objasnjenja zasto
i zbog cega se cuti...Progovorila si i ........
nasla put ka harmoniji svoje duse,,....
jer ona druga nije znala zasto - cutnja.
 
Hmm, bojim se da nisam baš najbolje razumela poruku tvog komentara, Revelin, valja li pesma ili ne?
Ako sam razumela kako treba, onda samo da objasnim da ova pesma nije objašnjenje zašto ćutim, već ona prikazuje sve ono što sakrivam ćutanjem, kada sam u realnosti zaćutala ovo se odgiravalo u mojo glavi, ali ja sam žensko, i ćutanje mi nije jača strana, pa sam morala to negde da iskalim ;)
 
Pesma je odlicna,je si progovorila bar negde,pa makar i u svojoj glavi i ovde,a verujem da je nakon toga nastupio trenutak bar kratkotrajnog mira - ,onog samom sa sobom.Jer postoje cutanja koja su neophodna da bi se njima sacuvala sva krhkost tek zacetih osecanja,ili cutanja koja su opasna,jer se ne sme reci ono sto se nikad ne sme saznati,ali postoje i cutanja koja jednom proizvedu kajanja,i to uglavnom onda kada taj ko je sve to trebao cuti vise nije tu,ili medju zivima.Medjutim,i pored svih cutanja koja su opravdana,stoji i cinjenica da postoje neka koja se ne mogu odcutati vecno,jer su bremenita istinom,a svaka istina koja ostane neizgovorena vremenom postaje otrovna i truje onog ko je ne izgovara vise nego onog kome je namenjena.
 
Zagonetke srca i uma-neizrecene ali napisane inspirisu i daju ti povod da ispisana dobije na znacaju tebi,nama a kome su namenjene-dali je ikada pokusao da ih resi?.Lepo napisano.z:)
 
A ovo je nastalo u trenutku kada je ljubav nestala,ili kada je shvaceno da je ljubav nestala odavno ? Ili sam sve pogresno shvatio ? :) Oprosti ako je tako ;)

Jos jedna prelepa pesma,stvarno mi se svidja kako pises,bliska su mi ta osecanja ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top