***on***
Gde li su one bele poljane
Na kojima tvoja crna kosa spava?
I gde nestaje ukus sa usana
Dok tiho uzdišeš, misleći na mene?
Poljubac, kako samo kratko traje
A još i danas, onako neprimetno
Ugrizem usnicu koja je ljubila.
***ona***
Oh da mi je znati,gde li si sada,
i koji ti vetar kroz kosu šeta.
Eh kada bih samo,mogla,
postati čežnja,na usnama tvojim.
Ponekad,kao da mi se čini,
da oblak mi nosi,tvoj lik u pesmi,
onako tek jedan,pogled ka daljini
***on***
Poslušaj vetar u granama jorgovana
Jer tako ti šapćem, kao i onoga dana,
A svaka latica bela u tvojoj kosi
Nežni je dodir moje ruke.
Eh, da možeš sada videti moj osmeh
Znala bi, da uvek bićeš tiha čežnja,
Draga mi sena što pored mene korača.
Pišem najdraža, nebo je plavi papir
A svaki beli oblak slatki poljubac nade,
I molim vetrove nek` raznose stihove
Do tvog pogleda u nepregledne daljine.
***ona***
I dalje te tražim,u nedogledu zvezda,
svaki smiraj dana,obećava jutro,
svaki dah vetra na obrazu vrelom,
kao tvoji prsti,kao tvoje usne.
Nekad pred zoru,kad vetar cvili,
kao da čujem korake tvoje,
usnulu kako me ljubiš,nežno,
samo još jednom,
Nosi me vetre,nosi me njemu,
jedinom mom,u zagrljaj
Odgovorih dragoj: "Neko sa visine
cvetovima belim pokriva daljine.
Postelju spremi peć se greje,
bez tebe u srcu mećava veje."
***on***
I pre nego li ugledam te setne oči
I pre nego li poljubim te slatke usne
I pre nego li dodirnem te nežne ruke
I pre nego li kažem bilo kakve reči.
Znaj samo ti, oduvek si bila ljubav,
Dok srce mi cepa,hladno će trag,
sa tobom u duši očekujem Sunce,
vetar mi šapće,da doći će dan,
i miris pitomog kestena.
U kofer spremam sve tužne pesme,
vraćam se južno,ka Suncu,ka Tebi..
Gde li su one bele poljane
Na kojima tvoja crna kosa spava?
I gde nestaje ukus sa usana
Dok tiho uzdišeš, misleći na mene?
Poljubac, kako samo kratko traje
A još i danas, onako neprimetno
Ugrizem usnicu koja je ljubila.
***ona***
Oh da mi je znati,gde li si sada,
i koji ti vetar kroz kosu šeta.
Eh kada bih samo,mogla,
postati čežnja,na usnama tvojim.
Ponekad,kao da mi se čini,
da oblak mi nosi,tvoj lik u pesmi,
onako tek jedan,pogled ka daljini
***on***
Poslušaj vetar u granama jorgovana
Jer tako ti šapćem, kao i onoga dana,
A svaka latica bela u tvojoj kosi
Nežni je dodir moje ruke.
Eh, da možeš sada videti moj osmeh
Znala bi, da uvek bićeš tiha čežnja,
Draga mi sena što pored mene korača.
Pišem najdraža, nebo je plavi papir
A svaki beli oblak slatki poljubac nade,
I molim vetrove nek` raznose stihove
Do tvog pogleda u nepregledne daljine.
***ona***
I dalje te tražim,u nedogledu zvezda,
svaki smiraj dana,obećava jutro,
svaki dah vetra na obrazu vrelom,
kao tvoji prsti,kao tvoje usne.
Nekad pred zoru,kad vetar cvili,
kao da čujem korake tvoje,
usnulu kako me ljubiš,nežno,
samo još jednom,
Nosi me vetre,nosi me njemu,
jedinom mom,u zagrljaj
Odgovorih dragoj: "Neko sa visine
cvetovima belim pokriva daljine.
Postelju spremi peć se greje,
bez tebe u srcu mećava veje."
***on***
I pre nego li ugledam te setne oči
I pre nego li poljubim te slatke usne
I pre nego li dodirnem te nežne ruke
I pre nego li kažem bilo kakve reči.
Znaj samo ti, oduvek si bila ljubav,
Dok srce mi cepa,hladno će trag,
sa tobom u duši očekujem Sunce,
vetar mi šapće,da doći će dan,
i miris pitomog kestena.
U kofer spremam sve tužne pesme,
vraćam se južno,ka Suncu,ka Tebi..
