kad su bili deca ,
koja se neznaju ,
ona nije bila ništa ....
ama baš ništa...
nije bila ,
čak ,
ni nepostojanje....
kad su se slučajno sreli ,
tamo u hladu školskih breza ,
ona se rodila ,
kao dečiji pogled ,
slučajan - bezazlen ;
sramežljiv ,
i ništa više ....
posle su se sretali ,
i sretali ...
ona je iz pogleda izrasla
oha , ha .- u nešto veliko ,
veliko i životno značajno ;
pa je prerasla očijukanje ,
koje se danima ,
i danima , pretvoralo u strast ...
niko nije ni primetio ,
kad ona izraste u strasan život ;
koji potraja ,
potraja - baš prilično ....
kako su starili ,
ona se krila u sećanje ,
od svih , pa i od njih ;
tako to ide ,
tako treba ....
a kad odoše ,
ona pređe u priče - poznanika !
kad i ovi odoše ,
u nepostojanje ,
ona izčile- kao i da nije bila ....
sad tamo
duboko , duboko ,
u nepostojanju boravi ;
i nikad nije ,
za ove današnje ,
ni postojala !
