Bajka o prasetu Prasku

Bilo jednom jedno prase zvano Prasko.
Bilo je samo i usamljeno. Nista osim njega nije postojalo.
"Kad porastem necu vise biti mali Prasko nego Veliki Prasak", mislilo je.
I bi. Dan nulti.
Mali prasko je postao Veliki Prasak.
Od njega su se malo kasnije formirale planete.
Zatim je od tih planeta, naucnici tvrde logicno i normalno, nastala glavica kupusa.
Od kupusa je, prirodnim darvinovim postupkom, postala veverica.
Posle toga je veverica rasla, dobro ruckala lesnike, i od veverice je onda nastao covek. Moderator.

(Ali ne ja. Mene su od zemaljskog praha stvorili bogovi, udahnuvsi zivot.)

I nesto se pitam, gde li je Prasko sada? Da ga nije neko slucajno pojeo? Oni sto su od njega nastali jedu male prasice.

Prasko, ako si na forumu javi se.
 
Kliknite za proširenje...
Tu sam.
To sam ja, malo prasence.
I znam da od mene neće nikad biti veliki prasak, uvek ću ostati malo prasence.
Ali mogu da verujem u bajku koju ja hoću.
A bajka o Velikom prasku je bajka kao i svaka druga.
Kao i ta kako su čovečuljka stvorili bogovi od zemljaskog praha,
udahnuvši mu svoj dah .
Prasence je prasence.
Čovečuljak je čovečuljak.
Samo su Bogovi veliki i izvan svake sumnje - u nedostatku dokaza.:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top