Depresija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

Depresija

Oceni ovaj blog
Ovde ću kod sebe, pošto sam naučila da se pojedini blogovi pišu iz isključivog razloga bildovanja vlastitog ega putem dobijanja pozitivnih komentara i uzajamnog tapšanja po ramenu, i da se na njima ne trpi ukazivanje na omaške ili pogrešne pretpostavke (sve to rezimirano na mom blogu "filozofija za egoiste" - prvi deo).

Dakle...

Robin Williams: “Nekad sam mislio da je u zivotu najteze kad ostanes sam. Nije. Najteze je kad si okruzen ljudima pored kojih se osecas sam.”

-Ocigledno je da se u ovoj izreci samoca dozivljava kao teskoca ili nesto sto sprecava coveka da bude srecan. Medjutim, ne dozivljavaju svi ljudi samocu na isti nacin. Preterani strah od samoce, koji nagoni ljude da su neprestano okruzeni drugima ili da imaju partnera, po bilo koju cenu, je vrsta neuroticnosti.

Vecina ljudi uglavnom balansira izmedju potrebe za drugima/drustvom i potrebe za samocom. Njima je samoca potrebna da bi se opustili, “sabrali misli” nezavisno od vanjskog uticaja, posvetili se nekoj aktivnosti koju vole, itd. Za vecinu talentovanih ljudi potreba za samocom je izrazenija posto time lakse realizuju svoj talent i stvaraju zapazenija dela. Postoje i retki ljudi koji su se povukli iz civilizacije i odabrali samocu radi potpunog posvecenja duhovnom razvoju kao npr, monasi. Dakle, samoca nije uzrok patnje za sve ljude.

Zasto? Sta je osnovni razlog zbog cega neki ljudi imaju gotovo neurotican strah od samoce dok, nekima ona prija? Odgovor se nalazi u nama, u nasem duhovnom razvoju ili postignutom stepenu samospoznaje.

Sto god neko ima neposredniji kontakt sa svojom sustinom (tako sto se oslobadja vanjskog uticaja ili nagomilanih predrasuda i zabluda formiranih kroz traumaticna iskustva) on ostvaruje i visi stepen unutrasnje integralnosti. To rezultira osecanjem unutrasnjeg zadovoljstva i ispunjenja, odnosno mira i srece.

Za takvu osobu je karakteristicna izvesna nezavisnost od vanjskog uticaja i okolnosti ili visi stepen kontrole nad svojim mislima i osecanjima. Time ona prestaje traziti i ocekivati srecu samo izvana vec, je postize iznutra neprekidnim procesom samospoznaje ili samoosvescivanja.

Osecaj samoce se javlja usled otudjenosti od vlastite sustine a, time i nemogucnosti zadovoljenja sustinskih potreba. Otuda se javlja praznina koja se uzaludno pokusava ublaziti s necim izvana. Naravno, to se nikad ne moze postici izvana vec, iznutra kroz dublje poniranje u vlasitu psihu ili duhovnu sferu koja nam omogucava da sagledavamo suptilnu kompleksnost zivota.

Time prevazilazimo ogranicenost fizickom dimenzijom i okolnostima, odnosno uvidjamo vlastitu sposobnost da kreiramo sebe, svoju srecu i svoj zivot. Shvatamo da nismo nemocni ili bespomocni. Da uvek imamo mogucnost izbora ili reakcije na ono sto nam se desava, kao i na ono sto mislimo i osecamo. Da mi takodje imamo udeo u odnosu s drugima i da samim tim snosimo deo odgovornosti za stanje u kojem se nas odnos nalazi. Da on ne reflektuje samo druge vec, i nas.

Od odnosa koji ljudi imaju sami sa sobom zavisice i odnos koji uspostavljaju s drugima jer, ljudi mogu dati samo ono sto imaju. Ko nema duhovnu razbudjenost u vidu iskrenosti, vernosti, plemenitosti, itd., nece je moci dati ni drugima.

Svako od nas ima svoj jedinstven razvoj, pa sam tim ima i svoj jedinstven dozivljaj zivota ili egzistencije. Ukoliko zelimo ostvariti konatak s drugima, tada se ne smemo ograniciti samo nasim stanovistem ili smatrati nas pogled na svet ispravan a, ostale u zabludi.

Tada se moramo otvoriti ka drugima, uvaziti njihova osecanja i pazljivo slusati njihovo misljenje. Pokusati proniknuti u njihov svet da bi otkrili mogucnost konekcije. Dokle god radimo nesto isto, postizacemo i iste rezultate. Ukoliko zelimo drugaciji odnos s drugima, tada moramo promeniti i nase ponasanje prema njima.

Ponekad, takodje, moramo preispitati nasa ocekivanja. Da li su ona zaista realna? Da li nam ta osoba s njenim shvatanjem i razvojem, zaista moze pruziti to sto ocekujemo od nje? Labud je labud, lav je lav. Labud se ne moze ponasati kao lav i obrnuto. Ako se to ocekuje, onda ce frustracija biti uzajamna.

Ovaj zivot nije odrediste ili stanica vec, putovanje kojim razotkrivamo nasu sustinsku prirodu. Zato je kljuc srece u nama. Mi sve oko sebe dozivljavamo i spoznajemo samo kroz sebe. Prema tome, kako dozivljavamo ili razotkrivamo sebe, zavisice kako dozivljavamo ili razotkrivamo i sve izvan sebe.
Autor teksta verovatno nije svestan toga da je Robin Vilijams dugo bolovao od depresije, koja ga je, naposletku, i odvela u samoubistvo.
Ono što ja u tekstu vidim, je apsolutno nerazumevanje depresije i depresivnih.
Osvrnuću se na ovaj deo:

Tada se moramo otvoriti ka drugima, uvaziti njihova osecanja i pazljivo slusati njihovo misljenje. Pokusati proniknuti u njihov svet da bi otkrili mogucnost konekcije. Dokle god radimo nesto isto, postizacemo i iste rezultate. Ukoliko zelimo drugaciji odnos s drugima, tada moramo promeniti i nase ponasanje prema njima.
Kakav paradoks, ovakvo nešto napisati ispod rečenice koja nije shvaćena, nakon neuzimanja u obzir osećanja i mišljenja onoga koji je rečenicu izrekao.


Problem s depresijom je taj što se uglavnom radi o osobama koje okolina nije u stanju da čuje, ne vice versa - vice versa u stvari obično radi kao podmazano.
Upravo na to se odnosi rečenica Robina Vilijamsa - u masi si, omiljen si, svako se oduševljava tvojom predusretljivošću, tvojim razumevanjem za svakog, isl - ali niko od tih ljudi nema blage veze o tome šta se dešava u tebi.

Robin Vilijams je imao istovetan ugovor sa svim filmadžijama s kojima je radio - ugovorom ih je obavezivao da tokom snimanja filma moraju da zaposle i plate određeni broj beskućnika. Nije se bavio deklarativnim kvaziintelektualizmom - on je zaista bio duboko ganut time što je mogao da oseti ljude.
I time što oni nisu mogli da osete njega.

Ovo govori dovoljno o tom tužnom usamljenom čoveku okruženom masom koja ga obožava, ali ga ne poznaje.
Depresivni su hiperosetljivi na nesreću i nevolje drugih.
A ovaj tekst gore je apsolutno neosetljiv na depresiju.
Užasna zloupotreba rečenice koja nije shvaćena (pre svega nije bilo kapaciteta da se rečenica oseti) za kvaziintelektualni izliv.

Pošalji "Depresija" na Facebook Pošalji "Depresija" na Google Pošalji "Depresija" na My Yahoo! Pošalji "Depresija" na Live Pošalji "Depresija" na MySpace Pošalji "Depresija" na Twitter Pošalji "Depresija" na Digg Pošalji "Depresija" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
  1. Konj_na_belom_princu (avatar)
    Ja napišem blog pa sam sebe pročitam ona se uzajamno tapšem po doopetu
  2. sanja* (avatar)
    Ne lagi
    Uostalom, to sa tapšanjem samog sebe je sasvim ok, ukoliko ne dobijaš napad besnila onda kada ti neko uputi kritiku ili se ne složi s tobom.
    A ne dobijaš
  3. Konj_na_belom_princu (avatar)
    Umem ja sam sebe da iskritikujem dobro.. Posle se naljutim na sebe i ne pričam sa sobom. Majmunčina jedna neopevana. On se razume u blogovanje.
  4. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Ja ne mogu da dohvatim svoje dupe da bih se potapšala po njemu, ali umem da se išamaram ... Doduše, nežno.


    Odličan tekst, Sanja.
    Depresivni su hiperosetljivi na nesreću i nevolje drugih.
    A ovaj tekst gore je apsolutno neosetljiv na depresiju.
    Meni je zanimljiv fenomen opšteg glumljenja saosećanja. Zna se da "tako treba", ali kada bi većina svetske populacije bila zaista saosećajna, svet bi bio lepše mesto.
  5. coco bill (avatar)
    Citat Original postavio Borac za prava zivotinja
    Ja ne mogu da dohvatim svoje dupe da bih se potapšala po njemu, ali umem da se išamaram ... Doduše, nežno.


    Odličan tekst, Sanja.


    Meni je zanimljiv fenomen opšteg glumljenja saosećanja. Zna se da "tako treba", ali kada bi većina svetske populacije bila zaista saosećajna, svet bi bio lepše mesto.
    Sanja je dala dijagnozu, a davanje dijagnoze nije i otklanjanje bolesti.
    Tekst na koji se Sanja osvrnula (verujem da ga je napisala Sofija, nisam još pročitao blog ispod) je ponudio lek, ali taj lek moraš sam da uzmeš ili pak da shvatiš da je to lek.
  6. sanja* (avatar)
    Ne možeš ponuditi lek za nešto što ne razumeš.
    A tekst na koji sam se osvrnula je utemeljen u nerazumevanju depresije.
  7. sanja* (avatar)
    Ima jedan jako loš, dakle, potpuno bezvezan domaći film "Čekaj me, ja sigurno neću doći" - e, u tom bezveznom filmu je dat jako dobar opis depresije. Jeste da je dat jeftin uzročnik depresije, ali nema veze, suština je tu.
  8. coco bill (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Ne možeš ponuditi lek za nešto što ne razumeš.
    A tekst na koji sam se osvrnula je utemeljen u nerazumevanju depresije.
    Tekst koji si citirala se bavi samoćom i pravilnim odnosom prema samoći.
    Dijagnoza koju si ti dala u naslovu - depresija - je jedna od bolesti samoće koja i nastaje zbog nepravilnog odnosa prema samoći.

    Možda bi bilo dobro da Sofijin tekst pročitaš pažljivije, bez dijagnoze u startu.
    Ona se nije bavila psihičkim problemom Robina Vilijamsa, njegov citat joj je samo poslužio da govori o samoći kao pojavi s kojom se neminovno susrećeš u svom duhovnom razvoju.
  9. shonery (avatar)
    Robin, na stranu depresija i sve, ali učinio je da svet bar za mikron bude bolje mesto....
  10. wirdz (avatar)
    "Depresivni su hiperosetljivi na nesreću i nevolje drugih."

    Pa ne znam dal je ovo apsolutno tačno... mislim da su ljudi u teškoj depresiji skoncentrisani na sopstveni bol, a kako neko koga nešto jako boli može biti osetljiv na bilo šta drugo, osim sopstvenog bola... bol zaslepljuje...

    Ako čovek može biti dobar, može to samo onda kada je srećan, reče Hese, mada ne znam ni to dal je skroz tačno…

    Osetljiv na druge se možda može biti kad se izađe iz sopstvenog bola, ili kad je bol bar umanjen, podnošljiv, tad možeš i da saosećaš, jer si to iskusio, pa znaš kako je teško…

    Zavisi valjda i od emocionalne inteligencije, i svašta nešto…
    Ažurirano 22.03.2016. u 12:15, autor: sanja* (slučajno editovala umesto da odgovorim :p)
  11. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio coco bill
    Tekst koji si citirala se bavi samoćom i pravilnim odnosom prema samoći.
    Tekst koji sam citirala je napisan kao reakcija na Robinov citat.


    Dijagnoza koju si ti dala u naslovu - depresija - je jedna od bolesti samoće koja i nastaje zbog nepravilnog odnosa prema samoći.
    Ne nastaje zbog toga.
    Depresivni uglavnom nemaju problem sa samoćom onda kada su de facto sami.
    Možda bi bilo dobro da Sofijin tekst pročitaš pažljivije, bez dijagnoze u startu.
    Sofijin tekst je sasvim ok kada se odvoji od citata na kojem je baziran.
    Citat na kojem je baziran je ono što ga čini promašenim.

    Robin jeste bio depresivan.Citat se odnosio na depresiju.
    A ništa što je Sofija napisala se odnosi na depresiju.

    Ona se nije bavila psihičkim problemom Robina Vilijamsa, njegov citat joj je samo poslužio da govori o samoći kao pojavi s kojom se neminovno susrećeš u svom duhovnom razvoju.
    Razumem da je upotrebila citat kao štaku.
    Stvar je u tome da citat nije adekvatan, zbog toga što se ne odnosi na to o čemu je pričala, i zato što samim tekstom pokazuje nerazumevanju prema tome o čemu citat govori.
  12. sanja* (avatar)
    Fak, wirzd, slučajno sam ti editovala komentar umesto da odgovorim na njega.
    Zarazio me Napast

    odoh da probam da vratim kako je bilo.

    A evo odgovora na tvoje:

    "Depresivni su hiperosetljivi na nesreću i nevolje drugih."

    Pa ne znam dal je ovo apsolutno tačno... mislim da su ljudi u teškoj depresiji skoncentrisani na sopstveni bol, a kako neko koga nešto jako boli može biti osetljiv na bilo šta drugo, osim sopstvenog bola... bol zaslepljuje...
    Možda nisam bila precizna.
    Od depresije najčešće oboljevaju hipersenzitivni.
    Nije ni Robin uvek bio depresivan, ali je hipersenzitivnošću bio predispozicioniran na depresiju.

    Ako čovek može biti dobar, može to samo onda kada je srećan, reče Hese, mada ne znam ni to dal je skroz tačno…
    Da, neki ljudi su srećni kad nanose drugima bol
    Ima raznih patologija.

    Osetljiv na druge se možda može biti kad se izađe iz sopstvenog bola, ili kad je bol bar umanjen, podnošljiv, tad možeš i da saosećaš, jer si to iskusio, pa znaš kako je teško…
    ovo stoji, ali i kod depresije postoje faze remisije.
  13. wirdz (avatar)
    da, ono, emotivci su skloni tome...

    http://arhiva.24sata.rs/specijal/ziv...ro/59110.phtml
  14. Gloriana (avatar)
    Iako se tekst gore kao reakcija priblizio razjasnjavanju depresije, originalni tekst iako je poceo citatom jednog pacijenta koji se godinama lecio od depresije, nema veze sa njom , niti je bio pokusaj da ( koliko sam razumela) se bavi depresijom. Ali cudi me da ljudi povezu citat depresivne osobe za njegovu dijagnozu.
    Na kraju krajeva, on je bio izuzetno inteligentan covek koji je citiran, mnogo-od umetnosti do literature .
  15. sanja* (avatar)
    Ali cudi me da ljudi povezu citat depresivne osobe za njegovu dijagnozu.
    Zato što to jeste citat nastao iz depresije.

    Ja razumem da neko ko ne razume depresiju neće vezati citat za stanje duha koje ga je rodilo.
    Ali taj citat jeste suština depresije, i odnosi se upravo na depresiju.

    Samoća kao samoća nije problem.
  16. sanja* (avatar)
    Dodatno pojašnjenje, ako nije dovoljno jasno:

    Tim citatom se upravo govori o nerazumevanju kakvo je iskazano u tekstu ispod citata.
    Taj se čovek ubio jer nije mogao da izdrži to nerazumevanje.
  17. Gloriana (avatar)
    Otkud ti znas da je taj citat nastao iz depresije?Zar je tebi depresija vezana za inteligenciju i kreativnost? Koliko se secam, on je rekao prilikom jedne stand up predstave, i svi njegovi tektovi su pisani cak mesecima pre predstave a ponekad sa asistencijom drugih ljudi.. Ali bez obzira - citat je o samoci. I kompletan tekst je o samoci.
  18. wirdz (avatar)
    i ja mislim da je to što je rečeno u citatu očigledno odraz depresije.
  19. Gloriana (avatar)
    Citat Original postavio wirdz
    i ja mislim da je to što je rečeno u citatu očigledno odraz depresije.
    Samo zato sto on etiketiran i potvrdjeno depresivan- jer se ubio? Svasta. I Marsel Prust je bio depresivan.Pa je citiran i neko ne kaze da su njegovi citati nastali iz depresije. Dostojevski je imao cak i ozbiljnije poremecaj licnosti i ljudi kada ga citiraju , ne kazu da je to zbog njegove bolesti...etc..

    ? mslm.. sta je ovde stvarno problem...


    Zapravo znam sta je problem.. hahahaha ali necu da napisem..
  20. wirdz (avatar)
    ne, nego znam kako je kad si u teškoj depri. slabo šta tad dopire do čoveka.
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja