Haiku

probuđen međed
nežno zaobilazi
prvi kukurek​

 

[sanja*]

topla kišna kap
sećajući se neba
polete uvis

 

[sanja*]

poput ponjave
leži čovek, pohaban,
na pragu firme

 

[sanja*]

karamazovi
tri brata napuštaju
skotoprigonjesk

 

[sanja*]

pokraj potoka
u otisku stopala
čuči žabica

 

[sanja*]

stanica dvojke
na vetru se leluja
nekakav prosjak

 

[sanja*]

ispod asfalta
zaboravljena zemlja
da li još živi?

 

[sanja*]

dok pesnik drhti
haiku se primiče
iza leđa... bu!

 

[sanja*]

čudesna svetlost
podrhtava livadom:
cveta maslačak.

 

[sanja*]

šuma kraj druma
senke po brdu beže
od svog drveća

 

[gost 88651]

sa malo reči
reći puno
to je vrlina

 

[sanja*]

Ima i obrnuto: sa mnogo reči reći malo, ili ništa
Ali to (valjda?) ne praktikujem

 

[gost 88651]

sa ništa reči
reći ništa
to je kul

 

[Soradze]

čega se dohvatiš, zadiviš!!!

 

[sanja*]

sa ništa reči
reći ništa
to je kul

bez jedne reči
reći neizrecivo:
govor očiju

 

[sanja*]

čega se dohvatiš, zadiviš!!!

Iz tvojih usta u dijetine uši, Soradze

 

[faraonn]

...stanica dvice
nije kao druge
stanice...
...kisa i prosjak
padaju i sjede
a prolijecu okolo
siluete i u daljini
blijede...

P.S.
...samurajskom katanom
ispisujes ove redove
Sanja...domo arigato...

 

[Soradze]

Iz tvojih usta u dijetine uši, Soradze

Prvo su se usukali stihovi!! Nije teško, vidiš?? Malo se šalim, ali ne kada navijam za tebe i kažem: samo nastavi!! cmokić