Rezgnirani TV gledalac polako dovršava svoja sećanja. Poslednji dosadašnji, jedanaesti Mazelov Novogodišnji Koncert, proticao je u znaku dva lična jubileja i jedne velike prirodne katastrofe, praćene ogromnim ljudskim i materijalnim žrtvama.
Naime, Lorin Mazel je 6. marta 2005. godine proslavio svoj 75 rođendan, a na Bečkom Novogodišnjem Koncertu 25 godina od prvog nastupa.
Nekoliko dana pre Koncerta, 26. decembra 2004. posle zemljotresa sa epicentrom u njemu, kroz Indijski Okean je prostrujio snažan cunami talas, koji je opustošio obale Indonezije, Tajlanda, Indije i njihovih priobalnih suseda i odneo više od 160 hiljada ljudskih života, među njima je bio i znatan broj stranih turista koji su u tom kraju proslavljali Božićne Blagdane.
U znak poštovanja prema žrtvama ove katastrofe, na Koncertu je posle prve tačke drugog dela, Supeove uvertire ''Lepa Galatea'', direktor Bečke Filharmonije Klemens Helsberg (inače jedan od violinista Filharmonije), održao kraći prigodni govor i prisutnom ambasadoru Indonezije u Beču uručio prigodnu finansijsku pomoć. Na kraju Koncerta, izostao je tradicionalni ''Radecki Marš''.
U jednom segmentu svoje interpretacije i sam Mazel je odustao od svoje tradicije: po prvi put se pojavio sa partiturom za pultom.
Prvi deo Koncerta počeo je maršem ''Indigo'', Johana Štrausa-mlađeg. Usledila je Štrausova polka ''Haute volee'', a zatim tri kompozicije Jozefa Štrausa. Najpre valcer ''Radosni sanjar'', sa karakterističnim uvodom koji nabujava, brzo splašnjava i pretače se u ritam valcera. Zatim brza polka ''Zimska radost'', u kojoj se koriste i dva neobična instrumenta: zvončići postavljeni na pokretnoj ploči i drvene klepetuše. Za njom i polka-mazurka ''Emancipovana''. Vrhunac prvog dela, bio je valcer ''1001 Noć'' Johana Štrausa-mlađeg. Izveden je sa pratećim vizuelnim efektima, snimljenim u novootvorenom muzeju kristala ''Zvarovski-kristal'' koji se nalazi u prirodnom ambijentu Tirolskih planina. Štrausova brza polka ''Bajadera'' (prema istoimenim indijskim igračicama), okončala je prvi deo.
Drugi deo Koncerta počeo je uvertirom ''Lepa Galatea'' Franca Fon Supea. Filharmoničari su je pod Mazelovim vođstvom izveli ponovo efektno, posle 19 godina od poslednje interpretacije. Usledio je pomenuti prigodni čin direktora Helsberga, a onda je program nastavljen Štrausovim galopom ''Klip-klap''. Usledile su potom četiri kompozicije Johana Štrausa-mlađeg. Valcer ''Građevina na Severnom Jezeru'', sa svojom ''monumentalnom'' tonskom konstrukcijom, a zatim ''Seljačka polka'', sa karakterističnim usklicima filharmoničara i na kraju dirigenta. Potom je izvedena polka mazurka ''Fatamorgana'', sa baletskom tačkom izvedenom u ''Nemačkoj Palati''. Tumačili su je članovi Baleta Bečke Državne Opere: Margaret Ilman, Jirgen Vagner, Volfgang Grešer, Kristijan Musil i Kristijan Rovni. Autor koreografije za ovu tačku je Renato Zanela. Za njom i brza polka ''Zabavni voz''.
Sledeća tačka Koncerta bila je francuska polka ''Kod Bečkih umetnika'', Jozefa Helmesbergera-mlađeg (1855 – 1907), mlađeg savremenika Johana Štrausa-sina. Izvedena je sa pratećim dokumentarnim prikazom spravljanja austrijske štrudle od jabuka, od berbe jabuka do posluženja u restoranu. Iza nje su izvedene još dve Štrausove kompozicije: kratka fantazija na temu ruskog marša i polka mazurka ''Jedno srce, jedna duša'' (ponovo se, po treći put u drugom Mazelovom periodu, našla na programu Koncerta). Izvedena je sa pratećom baletskom tačkom, izvedenom u palati ''Koburg'', za koju je koreografiju i solo-tačku osmislio prvak Baleta Bečke Državne Opere, Vladimir Malakov. Partnerka mu je bila Polina Semionova, članica Berlinskog Državnog Baleta.
Usledila je ''Picikato polka'', zajednički rad Johana-mlađeg i Jozefa Štrausa, koju je Mazel sa Filharmoničarima tumačio i kao solista na violini (svi gudači i sam Mazel izvodili su je bez gudala, samo okidanjem žice). Vrhunac drugog dela Koncerta, bio je valcer ''Priče iz Bečke šume'', Johana Štrausa-mlađeg. Izveden je sa prarećim prkazom ambijenta šuma koje okružuju Beč, a uobičajene deonice za citru u uvodu i završnici valcera, Mazel je tumačio kao solista na violini. Valcer se po treći put našao na programu Koncerta u Mazelovoj interpretaciji.
Prema završnici, izvedene su dve brze polke: ''Tramvaj'' Eduarda Štrausa i ''U lovu'' Johana Štrausa-mlađeg. A onda je nakon čestitke Filharmoničara i Mazelovog kraćeg govora, poslednja tačka bila valcer ''Na lepom plavom Dunavu''. Baletska tačka koja je pratila valcer, izvedena je direktno, uživo, u austrijskoj galeriji ''Belvedere''. Autor koreografije je Renato Zanela, asistent koreografa je Kristijan Tihi, autor kostima je Kristof Kremer, a tačku je režirao Klaus Viler. Izveli su je gost-solista Đuzepe Pikone iz Baleta Napuljskog teatra ''San Karlo'' i članovi Baleta Bečke Državne Opere: Simona Noja, Eva Peters, Katrin Černi, Šoko Nakamura i Gregor Hatala. Ovo je prvi i za sada jedini Novogodišnji Koncert, koji zbog poznatih tragičnih događaja, nije završen ''Radecki maršem''.
Koncert je za televiziju iz Bečkog Muzikferajna i ovoga puta režirao istaknuti reditelj Brajan Lardž.
Sve u svemu, Lorin Mazel je, nasledivši neprikosnovenog Vilija Boskovskog, preuzimajući njegova dostignuća i sintetizujući ih sa svojim velikim dirigentskim umećem, utisnuo u tradiciju Bečkog Novogodišnjeg Koncerta dubok i neizbrisiv pečat, uvodeći ga u novu epohu, epohu velikih svetskih dirigenata za njegovim pultom.
Naime, Lorin Mazel je 6. marta 2005. godine proslavio svoj 75 rođendan, a na Bečkom Novogodišnjem Koncertu 25 godina od prvog nastupa.
Nekoliko dana pre Koncerta, 26. decembra 2004. posle zemljotresa sa epicentrom u njemu, kroz Indijski Okean je prostrujio snažan cunami talas, koji je opustošio obale Indonezije, Tajlanda, Indije i njihovih priobalnih suseda i odneo više od 160 hiljada ljudskih života, među njima je bio i znatan broj stranih turista koji su u tom kraju proslavljali Božićne Blagdane.
U znak poštovanja prema žrtvama ove katastrofe, na Koncertu je posle prve tačke drugog dela, Supeove uvertire ''Lepa Galatea'', direktor Bečke Filharmonije Klemens Helsberg (inače jedan od violinista Filharmonije), održao kraći prigodni govor i prisutnom ambasadoru Indonezije u Beču uručio prigodnu finansijsku pomoć. Na kraju Koncerta, izostao je tradicionalni ''Radecki Marš''.
U jednom segmentu svoje interpretacije i sam Mazel je odustao od svoje tradicije: po prvi put se pojavio sa partiturom za pultom.
Prvi deo Koncerta počeo je maršem ''Indigo'', Johana Štrausa-mlađeg. Usledila je Štrausova polka ''Haute volee'', a zatim tri kompozicije Jozefa Štrausa. Najpre valcer ''Radosni sanjar'', sa karakterističnim uvodom koji nabujava, brzo splašnjava i pretače se u ritam valcera. Zatim brza polka ''Zimska radost'', u kojoj se koriste i dva neobična instrumenta: zvončići postavljeni na pokretnoj ploči i drvene klepetuše. Za njom i polka-mazurka ''Emancipovana''. Vrhunac prvog dela, bio je valcer ''1001 Noć'' Johana Štrausa-mlađeg. Izveden je sa pratećim vizuelnim efektima, snimljenim u novootvorenom muzeju kristala ''Zvarovski-kristal'' koji se nalazi u prirodnom ambijentu Tirolskih planina. Štrausova brza polka ''Bajadera'' (prema istoimenim indijskim igračicama), okončala je prvi deo.
Drugi deo Koncerta počeo je uvertirom ''Lepa Galatea'' Franca Fon Supea. Filharmoničari su je pod Mazelovim vođstvom izveli ponovo efektno, posle 19 godina od poslednje interpretacije. Usledio je pomenuti prigodni čin direktora Helsberga, a onda je program nastavljen Štrausovim galopom ''Klip-klap''. Usledile su potom četiri kompozicije Johana Štrausa-mlađeg. Valcer ''Građevina na Severnom Jezeru'', sa svojom ''monumentalnom'' tonskom konstrukcijom, a zatim ''Seljačka polka'', sa karakterističnim usklicima filharmoničara i na kraju dirigenta. Potom je izvedena polka mazurka ''Fatamorgana'', sa baletskom tačkom izvedenom u ''Nemačkoj Palati''. Tumačili su je članovi Baleta Bečke Državne Opere: Margaret Ilman, Jirgen Vagner, Volfgang Grešer, Kristijan Musil i Kristijan Rovni. Autor koreografije za ovu tačku je Renato Zanela. Za njom i brza polka ''Zabavni voz''.
Sledeća tačka Koncerta bila je francuska polka ''Kod Bečkih umetnika'', Jozefa Helmesbergera-mlađeg (1855 – 1907), mlađeg savremenika Johana Štrausa-sina. Izvedena je sa pratećim dokumentarnim prikazom spravljanja austrijske štrudle od jabuka, od berbe jabuka do posluženja u restoranu. Iza nje su izvedene još dve Štrausove kompozicije: kratka fantazija na temu ruskog marša i polka mazurka ''Jedno srce, jedna duša'' (ponovo se, po treći put u drugom Mazelovom periodu, našla na programu Koncerta). Izvedena je sa pratećom baletskom tačkom, izvedenom u palati ''Koburg'', za koju je koreografiju i solo-tačku osmislio prvak Baleta Bečke Državne Opere, Vladimir Malakov. Partnerka mu je bila Polina Semionova, članica Berlinskog Državnog Baleta.
Usledila je ''Picikato polka'', zajednički rad Johana-mlađeg i Jozefa Štrausa, koju je Mazel sa Filharmoničarima tumačio i kao solista na violini (svi gudači i sam Mazel izvodili su je bez gudala, samo okidanjem žice). Vrhunac drugog dela Koncerta, bio je valcer ''Priče iz Bečke šume'', Johana Štrausa-mlađeg. Izveden je sa prarećim prkazom ambijenta šuma koje okružuju Beč, a uobičajene deonice za citru u uvodu i završnici valcera, Mazel je tumačio kao solista na violini. Valcer se po treći put našao na programu Koncerta u Mazelovoj interpretaciji.
Prema završnici, izvedene su dve brze polke: ''Tramvaj'' Eduarda Štrausa i ''U lovu'' Johana Štrausa-mlađeg. A onda je nakon čestitke Filharmoničara i Mazelovog kraćeg govora, poslednja tačka bila valcer ''Na lepom plavom Dunavu''. Baletska tačka koja je pratila valcer, izvedena je direktno, uživo, u austrijskoj galeriji ''Belvedere''. Autor koreografije je Renato Zanela, asistent koreografa je Kristijan Tihi, autor kostima je Kristof Kremer, a tačku je režirao Klaus Viler. Izveli su je gost-solista Đuzepe Pikone iz Baleta Napuljskog teatra ''San Karlo'' i članovi Baleta Bečke Državne Opere: Simona Noja, Eva Peters, Katrin Černi, Šoko Nakamura i Gregor Hatala. Ovo je prvi i za sada jedini Novogodišnji Koncert, koji zbog poznatih tragičnih događaja, nije završen ''Radecki maršem''.
Koncert je za televiziju iz Bečkog Muzikferajna i ovoga puta režirao istaknuti reditelj Brajan Lardž.
Sve u svemu, Lorin Mazel je, nasledivši neprikosnovenog Vilija Boskovskog, preuzimajući njegova dostignuća i sintetizujući ih sa svojim velikim dirigentskim umećem, utisnuo u tradiciju Bečkog Novogodišnjeg Koncerta dubok i neizbrisiv pečat, uvodeći ga u novu epohu, epohu velikih svetskih dirigenata za njegovim pultom.