Живи ли се од вере?

Прво што треба разумети је да човек од своје вере живи или умире. Има људи који су атеисти и сходно својој вери они налазе доказе да је то тако, Има их који верују у врачаре: и они су пуни доказа да оне могу ово и оно да уврачају. Има и оних који верују у Бога; И они налазе доказе Божјег постојања. Оно у шта верујемо утиче на наш живот и нама бива да је све онако како ми верујемо да јесте.
Али погледајмо како вера утиче на наш живот. Овде се говори о људима који су доследни, живе онако како верују. Јер има и пуно недоследних; Они се рецимо декларишу као верници а уствари не верују у Бога, Има и декларисаних верника који верују у врачаре,. Човеков доживљај живота одређује оно у шта он стварно верује а не оно шта каже да верује.
Оно у шта човек верује је његова Истина, и та истина је као наочари за сунце када ставимо на очи. Ако ставимо ружичасте наочари све ће нам бити ружичасто, или црно ако ставимо црне. Тако у зависности каква нам је истина зависи и наш доживљај живота. Наш ум нам ослањајући се на истину тумачи догађаје у нашем животу и ми никада не видимо стварност онаквом каква јесте, већ је видимо обојену коментарима нашег ума. Чак и наш поглед на будућност зависи од истине која је у нама, па наша истина зна да обоји наш поглед на будућност у сиве или ружичасте тонове. Од наше истине зависи да ли ћемо се радовати животу који долази или ћемо живети у безнађу. Да ли ћемо страховати или ћемо храбро хрлити кроз живот. Наше знање, наша искуства, васпитање, све то обликује нашу истину и људи чија је истина је таква да им доживљај живота буде прожет сивилом, више не уживају у животу. Осећања као што су мржња, љутња, гнев, итд боје наш живот сивим бојама а љубав милост и слична лепа осећања боје наш живот у светле боје. Живот је само ствар доживљаја живота. Може човек да има сво благо овог света ако му је доживљај живота лош и он је испуњен мржњом, љутњом гневом,итд. Такав човек неће уживати у животу јер му његова истина боји живот у црно. Он је несрећан јер његов доживљај живота пун лоших осећања. Ако од наше истине зависи наша срећа а не од неких материјалних ствари, зашто да запоставимо рад на истини зарад стицања материјалних добара.
Онај ко може да нас научи како се обликује истина заслужује да се зове Бог.
А Св. Писмо је само ради тога и написано, Да онај ко хоће да научи да обликлује своју истину а са њом и свој живот, има одакле да научи како се то ради.Будући да нам је од Бога дата слободна воља, то ми можемо да одаберемо у шта ћемо да верујемо. Ако је наш избор базира на страху онда то није од слободне воље,Већ је од слободне воље само када ми не доносимо одлуку под неким притиском, неким страхом од неке казне. Зато је свако ко поверује, ко се роди у Исусу Христу слободан од закона. Да не мора да се плаши да ће га стићи казна , па да због тога донесе одлуку да верује у Христа. Јер Богу није мило да неко донесе одлуку да верује у њега зато што га се плаши, већ да то уради из љубави према њему као према оцу.
Е сад кад имамо слободу избора; да изаберемо у шта ћемо веровати, ми треба да размислимо шта је за нас најбоље да изаберемо; да видимо шта ми то добијамо вером у Бога и шта губимо. Шта добијамо вером у врачаре а шта губимо. Да видимо шта добијамо вером да Бога нема а шта губимо. Шта добијамо вером у науку, неке друге религије, а шта губимо. Наивно је доносити одлуке по неком свом осећају, а нарочито ако су те одлуке животно важне, и дирекно утичу на квалитет живота.То да смо слободни од закона и да нам Бог неће судити ће збунити многе. Али шта је Бог урадио заправо кад је укинуо свој суд?( овде се не мисли на задњи суд и суд над праведницима,да се не збуне неки) Он је укинуо свој суд али је закон урезао у наша срца, Тако да смо сада сами своје судије.
Видите како је то фино извео ослободивши себе суда. Шта је урадио Бог; Наш ум је уредио тако да у зависности шта од своје слободне воље чинимо тако се и наш ум мења, мења се наш начин мишљења и доживљаја живота. Тако да Лопов мисли да су сви људи непоштени и где год се окрене он налази непоштење.Зашто је то тако? Зато што је искварио свој ум чинећи зло. Јер док први пут размишљамо о крађи у нашем уму се дешавају борбе између наших мисли, једне нас наговарају да не крадемо а друге да ипак украдемо. Одабравши страну ми смо онима на чију смо страну стали омогућили да се шире и да заузимају простор у нашем уму. Касније ће те мисли мењати нашу истину и ако смо стали на страну лоших и учинили блуд; тада се у нашем уму уместо истине образује заблуда. Исктивљена истина, истина настала после блуда.А кад су наочари кроз које посматрамо живот сачињене од заблуда, какав ли ће наш доживљај живота бити? Видите ли како смо судије сами себи?
 
Ако ми чинећи добро или зло имамо моћ да мењамо своју истину, А са истином ће се променити и наш доживљај живота и наше мисли; онда то значи да ми нисмо наше мисли, као и да је начин како мислимо алат кроз који доживљавамо живот. Мењајући своје мисли ми радимо један божански посао, ми уређујемо свој живот по својој мери. Јер човек који не зна да је његов посао да уређујући своју истину уређује свој живот, бива вођен животним стихијама тамо амо и не зна куда га то води. Он се задовољава телесно и не примећује да тако ствара лажну истину, заблуду која полако његов живот води стазама пакла.
Јер шта је пакао а шта рај? Постоје места у нашем уму где живе лоше мисли које су пуне мржње и лоших осећања, и када ми својом пажњом боравимо на тим местима међу тим мислима ми доживљавамо гнев, бес, љутњу итд. А та осећања представљају ватру пакла која нас пече и није нам ни мало лепо. Али Ђаво има и другачија осећања да понуди, А то су еуфорична осећања среће кад нам се испуни нека жеља. Бог је и ђаволу дао нешто шта може да понуди људима. Као дрога кад се да будућем наркоману да га се навуче. Па кад се навуче онда трас у ватру.
А кад својом пажњом боравимо тамо где су лепе мисли тада имамо лепа осећања, пуна љубави према ближњима онда смо у рају. Када човек посвећује пажњу лошим мислима оне се све више множе у његовом уму док на крају не примети да се његов живот претворио у пакао јер више нема оних лепих нежних мисли. Зато је неопходно чинити добра дела и љубав према ближњима, да би се у нашем уму рађале и множиле лепе мисли које ће наш живот испунити животном радошћу. Зато у Св. Писмо Каже; У дела руку својих заплете се безбожник
 

Back
Top